Kakve glavobolje mogu biti i šta one znače? Ako vas ovako boli glava to može biti veoma opasno i hitno morate kod lekara

Glavobolja pored toga što je dosadna i podstiče nervozu može biti i veoma opasna

Objavljeno: 15.01.2025. 10:42h
Foto: Shutterstock

Pitate se šta znači kada imate glavobolju i kakve sve one mogu biti? Potrudili smo se da odgovorimo na sva vaša pitanja i neodoumice vezane za ovo stanje:

Tenzijske glavobolje

Ako osećate glavobolju na vrhu glave (predeo temena), moguće je da se radi o tenzijskoj glavobolji. Ponekad se tenzijske glavobolje nazivaju i „glavoboljama u obliku trake za šešir“ jer mogu izazvati bol u čelu, slepoočnicama i zadnjem delu glave, sličan osećaju nošenja uske trake. Bol može izgledati kao pritisak.

foto: Shutterstock

Tenzijske glavobolje su najčešći tip glavobolje. Nije uvek jasno šta ih uzrokuje, ali moguće je da se napetost nakuplja u mišićima kada dugo sedite pogrbljeni za računarom ili kada držite telefon ramenom pritisnutim uz uvo. Stres ili anksioznost takođe mogu izazvati napetost u mišićima vrata, lica, vilice i temena glave.

Topao tuš, grejna ploča i lekovi bez recepta mogu pomoći. Redovna fizička aktivnost, zajedno sa meditacijom i drugim tehnikama opuštanja, može sprečiti nastanak tenzijskih glavobolja pre nego što se pojave.

Migrena

Pulsirajući bol počinje blago i pojačava se, ponekad do vrlo visokog intenziteta. Obično se javlja na jednoj strani glave, ali može uključivati i deo ili celo teme. Svakodnevne aktivnosti, poput kućnih poslova ili hodanja, mogu pogoršati bol.

Tokom migrene, možete postati osetljiviji na svetlost, buku i mirise, a moguće je da se osećate toliko mučno da dođe do povraćanja. Još jedan uobičajen znak je „aura“ – bljeskajuća svetla ili talasi koje vidite neposredno pre ili tokom migrene.

foto: Shutterstock

Često je teško odrediti šta izaziva migrenu, ali lekari znaju za određene okidače — hormonske promene, stres, anksioznost, problemi sa spavanjem, jaki mirisi, duvan i preskakanje obroka. Namirnice koje mogu izazvati migrenu uključuju kafu, vino, čokoladu, zrele sireve, ukiseljene proizvode i prerađeno meso. Razgovarajte sa svojim lekarom o promenama u načinu života koje mogu pomoći u ublažavanju ili sprečavanju migrene.

Kada imate migrenu, odmor u tihoj, zamračenoj prostoriji može pomoći u ublažavanju simptoma. Takođe, može biti korisno popiti malo kofeina i unositi dosta tečnosti, posebno ako povraćate. Vaš lekar može preporučiti ili prepisati lek koji će vam najbolje odgovarati.

Klaster glavobolje

Naziv „klaster“ odnosi se na način na koji se ove glavobolje ponavljaju, gotovo svakodnevno, ponekad nedeljama.

Ove glavobolje su obično vrlo bolne, sa jedne strane glave, iza oka, i javljaju se u isto vreme svakog dana. Iako bol obično ne počinje na temenu, može se širiti tamo kako glavobolja postaje intenzivnija.

foto: Shutterstock

Pre svake epizode, možete imati simptome poput aure kod migrene i osećati mučninu. Bol obično dostiže vrhunac 5–10 minuta nakon početka i može trajati do tri sata. Nos i oči na strani glave gde se javlja glavobolja mogu postati crveni i otečeni, a moguće je da osećate anksioznost i postanete osetljivi na svetlost, zvuke ili mirise.

Njihov uzrok obično nije jasan, ali problemi sa spavanjem, alkohol i pušenje mogu izazvati ove glavobolje kod nekih ljudi. Veća je verovatnoća da ćete imati klaster glavobolje ako ste ranije imali povredu glave. Razgovarajte sa svojim lekarom o opcijama lečenja.

Hipničke glavobolje

Ova vrsta glavobolje ponekad se naziva „glavobolja budilnik“, jer se javlja tokom spavanja i budi vas, obično u isto vreme svake noći. Bol kod hipničke glavobolje može biti tup, ali može varirati od blagog do jakog. Obično se oseća s obe strane glave, a traje od 15 minuta do četiri sata.

foto: Shutterstock

Hipničke glavobolje su retke i najčešće pogađaju osobe između 40 i 80 godina. Ako mislite da imate hipničke glavobolje, trebalo bi da se obratite lekaru kako biste isključili mogućnost da su uzrokovane nekim drugim medicinskim problemom. Lečenje hipničkih glavobolja može uključivati uzimanje kofeina pred spavanje, melatonina ili flunarizina.

Zamrzavanje mozga (Brain Freeze)

Kada jedete ili pijete nešto hladno, poput sladoleda ili ledenog pića, možete osetiti tzv. zamrzavanje mozga, poznato i kao „sladoled glavobolja“ ili glavobolja izazvana hladnim stimulusom. To može biti intenzivan bol u prednjem delu glave, ali obično brzo prolazi — u roku od nekoliko sekundi do dva minuta.

Ponekad se zamrzavanje mozga može javiti i zbog udisanja ledenog vazduha. Do ove pojave dolazi kada krvni sudovi oko vašeg nepca reaguju na hladnoću tako što se stegnu, a zatim brzo prošire, što izaziva bol. Iako su krvni sudovi oko nepca, bol se oseća više u glavi.

foto: Shutterstock

Obično zamrzavanje mozga ne traje dugo. Ali ako dobijete glavobolju od zamrzavanja mozga, može pomoći da popijete tečnost koja je topla ili na sobnoj temperaturi ili da pritisnete jezik uz nepce.

Kako biste sprečili zamrzavanje mozga, pokušajte da jedete ili pijete vrlo hladnu hranu i piće sporije, kako hladnoća u ustima ili grlu ne bi bila tako nagla.

Problemi sa snom

Ponekad problemi sa snom, poput nedostatka sna, mogu izazvati glavobolje na vrhu glave. Evo nekoliko problema sa snom koji mogu uzrokovati glavobolje:

  • Loš kvalitet sna može pokrenuti tenzijone glavobolje i migrene.
  • Apneja u snu može dovesti do lošeg sna, zbog čega se možete probuditi s glavoboljom.
  • Nedostatak sna, nepravilan san ili poremećaji sna mogu kod nekih ljudi izazvati klaster glavobolje.
    foto: Shutterstock

Iako problemi sa snom mogu izazvati glavobolje, glavobolje takođe mogu dovesti do problema sa snom. Zbog toga su glavobolje i problemi sa snom često povezani, ali nije uvek jasno šta je uzrok, a šta posledica. To može biti zato što delovi mozga koji utiču na glavobolje takođe utiču na san i raspoloženje.

Cirkadijalni ritam tela, odnosno unutrašnji 24-časovni biološki sat, takođe je povezan sa klaster glavoboljama i migrenama.

Može li stres izazvati glavobolje?

Stres može izazvati glavobolje, posebno tenzijske glavobolje i migrene. Kada ste pod stresom, vaše telo može reagovati tako što zateže ili ukoči mišiće, što može pogoršati glavobolju.

Međutim, tehnike opuštanja, poput meditacije i vežbi dubokog disanja, mogu pomoći u smanjenju stresa, kao i u ublažavanju glavobolje.

foto: Shutterstock

Sekundarne glavobolje

Tenzijske, migrene, klaster i hipničke glavobolje se smatraju primarnim glavoboljama, što znači da je glavobolja glavni problem i nije simptom drugog osnovnog stanja. Međutim, „sekundarne“ glavobolje znače da je neki drugi problem izazvao glavobolju. Postoji mnogo potencijalnih uzroka, uključujući:

  • Dehidraciju
  • Groznicu
  • Visok krvni pritisak
  • Sinusnu infekciju ili neku drugu infekciju
  • Meningitis
  • Aneurizmu
  • Tumor na mozgu
  • Povredu glave
  • Mentalne ili emocionalne probleme

Sekundarne glavobolje su ređe od primarnih glavobolja. Obično se javljaju iznenada i izuzetno su bolne.

Većina glavobolja nije povezana sa hitnim stanjima, poput aneurizme koja se proširila u mozgu. Ali pozovite hitnu pomoć ako imate iznenadnu glavobolju bez očiglednog uzroka koja je izuzetno intenzivna. To može biti znak da aneurizma curi ili je pukla (poznato kao hemoragijski moždani udar).

foto: Shutterstock

Tumori mozga

Tumori mozga su ozbiljno stanje, a glavobolje su najčešći simptom tumora mozga. Kada su glavobolje uzrokovane tumorima mozga, često su intenzivnije ujutro. Ako se vaše glavobolje stalno vraćaju ili vas brinu, trebalo bi da se obratite lekaru. Hitnu medicinsku pomoć treba potražiti ako:

  • Imate ukočen vrat zajedno sa jakom glavoboljom
  • Imate povredu glave
  • Gubite svest
  • Imate zamagljen vid
  • Osećate vrtoglavicu, konfuziju ili mučninu

Kada treba da posetite lekara zbog glavobolje?

Obično, uzimanje OTC lekova protiv bolova, kao što su aspirin, ibuprofen ili paracetamol, može ukloniti glavobolju. Kućni lekovi, kao što su topli ili hladni oblozi i masaža, takođe mogu pomoći kod glavobolje na vrhu glave.

foto: Ilustracija / Profimedia

Međutim, ako se vaše glavobolje pogoršaju, češće se javljaju ili ometaju vaše svakodnevne aktivnosti, trebalo bi da se obratite lekaru.

Budući da glavobolje mogu biti znak ozbiljnijeg medicinskog stanja, hitnu medicinsku pomoć treba potražiti ako:

  • Glavobolja je iznenadna i intenzivna
  • Glavobolja nastane nakon povrede glave ili pada
  • Osećate se zbunjeno ili imate poteškoće sa govorom ili razumevanjem govora
  • Zajedno s glavoboljom imate napad, visoku temperaturu, ukočen vrat ili osip
  • Imate utrnulost ili slabost na jednoj strani tela
  • Imate poteškoće sa vidom ili hodanjem

Ako imate ove simptome zajedno sa glavoboljom, trebali biste pozvati hitnu pomoć (194) ili otići u hitnu službu.

Stil / Nova.rs

Bonus video: