Kako žive ljudi na Islandu? Ovih 10 stvari su nama čudne, ali su potpuno normalne za Islanđane

Ispovest devojke koja je putovala u ovu daleku zemlju i njene utiske prenosimo u celosti:

Nedavno sam posetila Island, u junu 2024. godine, to je bio moj dugogodišnji san koji sam uspela da ostvarim. Proputovala sam 2200 km oko ostrva, obilazeći najpoznatije znamenitosti, razgovarala sa meštanima, a takođe sam živela u Rejkjaviku nekoliko dana (celo putovanje je trajalo 10 dana).

Za početak jedan vrlo važan savet za turiste, na Islandu je nemoguće ostati suv posle posete vodopada.

Ali sad ozbiljno, koje su to bile neke od čudnih stvari u koje je nama bilo teško poverovati, ali su se ispostavile kao istinite i norma života za Islanđane?

Geotermalna energija se koristi širom Islanda za zagrevanje zgrada i snabdevanje vodom. Island, kao i mi, takođe ima centralno grejanje. Razlika je u tome što Islanđani kao izvor toplote koriste geotermalnu energiju iz vulkana i gejzira, kojih u zemlji ima mnogo. Troškovi dobijene energije su minimalni, pa su računi za grejanje nekoliko puta manji nego u ostatku Evrope.

Kada sam saznala da skoro sva energija koja se koristi u kućama i svim zgradama na Islandu potiče iz geotermalnih izvora, nisam verovala. Ova činjenica i dalje deluje čudno i nestvarno, nešto iz sfere fantazije! Slažete se, divlje je čuti da se ljudi greju sa zemlje u bukvalnom smislu te reči!

Geotermalni izvori i gejziri na Islandu se koriste ne samo za grejanje domova, već i za snabdevanje toplom vodom, pa čak i za grejanje trotoara zimi. Ovo je apsolutno normalno za sve Islanđane. Ovde niko nije iznenađen.

Takođe iz svake česme širom zemlje teče najčistija voda za piće. Island je zemlja u kojoj ne morate da kupujete vodu, jer je možete dobiti sa česme bilo gde, čak i u javnom toaletu! Zato što je najčistija. To je zbog činjenice da na ostrvu ima mnogo izvora i glečera i iz njih voda dolazi na svaku česmu.

Islandska glečerska voda nema hemikalije, pa je zvanično priznata kao jedna od najčistijih voda na svetu. Inače, topla voda takođe dolazi direktno sa izvora i zagreva se geotermalnom energijom, što sam gore pomenula. Još uvek ne mogu da verujem da je ovo moguće!

A u tržnim centrima (tačnije u supermarketima) postoje posebne mašine u kojima možete potpuno besplatno napuniti bocu čistom vodom za piće. Uprkos ovoj činjenici, vodu sam ipak kupila zbog prelepe ambalaže. Ovde je to posebna umetnička forma, flaše u obliku ledene plohe ili sante leda su odličan marketinški potez. Iskusni turisti jednom kupuju flaširanu vodu, a zatim besplatno dopunjuju zalihe.

Skoro svi stanovnici su međusobno povezani. Ovo je možda jedna od najstrašnijih i najneprijatnijih činjenica o Islandu, koja zabrinjava i same Islanđane: svi su ovde dalji rođaci jedni s drugima.

Ovo je pravi problem sa stanovišta genetike i zdravlja nacije, zbog čega Island voli i dočekuje imigrante iz različitih zemalja sveta, posebno muškarce, kako bi, da tako kažem, „razvodnjili“ svoj gen.

Zamislite situaciju: Island je malo ostrvo sa malo naseljive zemlje, a samim tim i malom populacijom – samo oko 360.000 ljudi, od kojih oko 150.000 živi u Rejkjaviku. Ostatak ljudi je razbacan po ostrvu, neki gradovi (gradovi sa populacijom do 20.000) imaju samo 2.000-3.000 stanovnika! A ovo je norma za Island. To nije samo jedan ili dva slabo naseljena grada, već pola zemlje.

Sa kim započeti vezu, izgraditi porodicu i imati decu? Očigledno je da su od ovih 3000 ljudi koji žive na jednom području skoro svi međusobno povezani. Nema mnogo izbora. Iz tog razloga lokalni stanovnici veoma vole turiste koji posećuju Island, lako se upoznaju i stupaju u kontakt.

Islanđani nemaju prezimena na način na koji ih mi razumemo. Umesto prezimena koriste patronime, koji označavaju ime oca. Navešću primer da bude jasnije.

Pretpostavimo da se otac deteta zove Džon (veoma uobičajeno ime na Islandu), tada će se njegov sin prezivati Džonson (gde "son" u prevodu znači sin), a ćerka - Jonsdotir ("dotir" - ćerka).

Islanđanima je ovo sasvim normalno i poznato, ali za nas, veoma je čudno i neobično. A šta je sa porodicom? Uostalom, ispostavlja se da će roditelji, njihova deca i unuci imati različita takozvana prezimena, kao i svi njihovi potomci.

Još jedna čudna stvar u životu na Islandu je njihova kultura pijenja. Bila sam šokirana što se ne može naručiti hrana u barovima, ili barem neke lagane grickalice, poput krekera, čipsa, orašastih plodova. Jednostavno ih nema na meniju! Na Islandu piju alkohol tek tako, bez ičega!

Islanđani počinju da se opuštaju po kafanama već od 18-19 časova, zamislite u kakvom su stanju do 21-22 sata, s obzirom na to da mnogo piju, a ne grickaju!

Čudno je videti ljude kako sede za stolovima sa čašama bez hrane. A posledice ovoga je takođe čudno videti...

U 23 sata u Rejkjaviku možete jesti samo šavarmu (zovu je doner), jer su šavarma prodavnice jedina vrsta lokala koja radi do noći. Štaviše, doner košta isto kao i običan pun obrok u restoranu.

Zbog toga, svi turisti, kao i sami Islanđani, nakon "žurke" moraju da odu u lokalni restoran da utole glad,inače, lokali za šavarmu su u vlasništvu Arapa. Ako idete na Island, imajte ovu činjenicu na umu i nemojte odlagati večeru do kasno, kao što sam ja uradila, ne znajući posebnosti njihovog načina života.

Na Islandu postoje dva velika i glavna lanca supermarketa: Bonus i Kronan, gde možete kupiti apsolutno sve, ako govorimo o proizvodima, oni će biti sveži i veoma kvalitetni. Ali na policama nećete naći alkohol, maksimalno - pivo jačine 3-4%. Ostala pića se mogu kupiti u specijalizovanim prodavnicama, koje se zatvaraju oko 18 časova.

To je zbog činjenice da je Island slabo naseljena zemlja, radni dan je kratak, na ostrvu nema šta da se radi. Da stanovništvo ne postanu alkoholičari i da turisti znaju svoje granice u alkoholu, cene su učinjene nepristupačnim.

Prodavnice se zatvaraju rano, kao i kuhinje u restoranima, oko 19 časova, a prodavnice rade do 20 (vikendom kraće).

Ako osetite želju da kupite namirnice ili jedete kasnije, možete otići u radnju „10-11“ koja radi 24 sata, ali cene namirnica su 30% veće, jer su namenjene isključivo turistima.

Najskuplje stvari na Islandu su letovi, smeštaj, prevoz i hrana, ali poseta znamenitostima je besplatno zadovoljstvo!

Kada sam krenula na Island, nisam znala za besplatne atrakcije, mislila sam da je moj aranžman uključivao ulaznice. Ali, kako se ispostavilo, sva popularna mesta su besplatna za turiste!

Moj put je bio u leto, u junu, ali nisam imala sreće sa vremenom. Kao i ostatak Evrope, Island je ovog leta doživeo neku vrstu klimatskog neuspeha i bilo je nenormalno hladno.

Dok sam bila na Islandu, doživela sam uragan, videla tornado, vozila se kroz planine serpentinom za vreme ludih snežnih padavina, onda smo moje društvo i ja zaglavili u jednom selu tri dana jer je pola ostrva bilo blokirano (putevi su bili zatvoreni zbog vremenskih anomalija).

Niko od nas nije očekivao da će leti na Islandu biti prava zima, ali su se Islanđani navikli. U osnovi su navikli na to da nema vrućine, plus ili minus vreme je uvek isto, pa zato uživaju u svakom "letu", šetajući u svojim otvorenim odevnim kombinacijama, uprkos divljoj hladnoći.

I dok sam ja na sebi sam imača termo jaknu, plus duks od flisa i jaknu otpornu na vetar, Islanđani za vreme ne mare, njima je došlo leto. Idu polugoli i odmah su uočljivi i teško ih je pomešati sa turistima.

Najlepša i jedinstvena stvar na Islandu je njegova priroda. Ali ne primetite odmah jednu neobičnu činjenicu - nedostatak drveća. Vozeći se po ostrvu i obilazeći mnogo različitih lokacija, primetila sam da ovde gotovo da i nema šuma.

Ispostavilo se da ovde nije uvek bilo ovako. Drveće je posečeno za zgrade i grejanje (da podsetim da nisu sve oblasti Islanda namenjene za život, šume moraju da se poseku za stanovanje), a sada je veći deo zemlje otvoren prostor sa retkim zasadima. Što je za nas divlje, ali poznato samim Islanđanima.

Ali nedostatak drveća ne čini Island neprivlačnim, prirodni pejzaži su neuporedivi, jednostavno neverovatni: planine, vulkani, glečeri, okeani, vulkanska polja i plaže, gejziri i krateri, fjordovi i vodopadi.

Bonus video: