Sarajevo je imalo Moma i Uzeira, Zagreb Nelu Eržišnik, a Beograd... Ovako je radnička klasa Juge dočekivala Novu godinu

Uz taktove poznate pesme Leo Martina "Odiseja" počinjala je skoro svaka proslava Nove godine u staroj Jugoslaviji, ljudi su se polako zagrevali za žurku, plesali, nazdravljali i gostili se lepom hranom. I bilo gde i bilo kako da se proslavljala Nova godina, ljudi su uživali u društvu i tom osećaju zajedništva, za koji mnogi danas tvrde da se izgubio.

Doček Nove Godine u Novom Sadu

Pre nego što se u staroj SFRJ Nova godina ustoličila kao veliki praznik, ranije su mnogi 31. decembar posmatrali kao običan dan. No, jugoslovenska politika je imala za cilj da napravi praznik koji nije morala da nameće nikome, praznik koji nije nosio nikakav verski identitet u sebi, pa je Nova godina bila idealna za to.

Beograd, stari Beograd, Jugoslavija

U početku je sam krem društva Novu godinu proslavljao u lepim i velikim hotelima uz bend koji bi svirao neke sevdalinke, šlager i valcer, dok su po vojničkim i radničkim domovima ostajali po kućama.

Bilo je i slavlja po kafanama, ali se u lokalima okupljao malo imućniji svet. Jedna od atrakcija bila je novogodišnja lutrija, u kojoj je glavna nagrada bila – pečeno prase.

Kako je slavio drug Tito

Službeno, Nova godina je proglašena za državni praznik tek 1955. godine. Glavna tema koja je interesovala većinu, bila je vezana za druga Tita i to, kako je on proslavljao Novu godinu. Dok je radnička klasa tada novogodišnju noć provodila kod kuće, Tito je sa drugaricom Jovankom plesao na Brdu kod Kranja, u Karađorđevu, na Brionima…

Tito je dočeke provodio najčešće u Srbiji (pored Beograda, jednom u Novom Sadu i jednom u Karađorđevu), Sloveniji i Hrvatskoj, gde je inače najviše boravio. 1961. je dočekao u Sarajevu, a 1973. u Miločeru, što su jedina dva izuzetka. Omiljeno mesto za slavlje bili su Brioni gde je dočekao čak 7 Novih godina. Najčešće su svečane večere bile organizovane u Beloj vili ili hotelu „Istra“, a 1979. godine u hotelu „Neptun“.

U godinama kada je doček organizovan u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani i Sarajevu dodavana je izvesna doza demokratičnosti, pošto su posećivani i neki od masovnih dočeka, organizovana šetnja ulicama grada ili čak vožnja gradskim prevozom, kao u Sarajevu 1961. Glavna mesta proslave u tim prilikama bile su zgrade izvršnih veća republika, a obavezno bi se posećivali domovi armije, nekada i radni kolektivi. Krug zvanica tada je obuhvatao pored političke i kulturnu elitu, oficire, omladince… Bile su to prilike da i oni koji nisu u najužem krugu političke moći čestitaju predsedniku i njegovoj supruzi Novu godinu, ili čak odigraju jedan ples.

U kulturno umetničkom i zabavnom programu učestvovali su istaknuti estradni, dramski i muzički umetnici iz cele zemlje. Izbor zabavljača zavisio je dobrim delom od toga u kom mestu, odnosno kojoj republici je doček priređivan. Repertoar onih koji su pevali ili glumili za Tita i ostale goste na ovim dočecima je dosta širok. Prema tome koliko su se puta pojavljivali u ovim prilikama, daju se naslutiti i Titovi favoriti.

Nekoliko puta je tako goste na dočeku zasmejavala glumica Nela Eržišnik, a isti posao ranije i kasnije su radili i Frane Milčinski Ježek, Ivo Serdar, Miodrag Petrović-Čkalja i Miodrag-Mija Aleksić. Glumci su čitali i komentarisali šaljivu poštu, društvenu igru za koju su dopisnice gostima delile devojke tokom muzičkih nastupa.

Za muzički program bivali su zaduženi Nada Mamula, Nikola Karović, Dubravka Nešović, Đorđe Marjanović, Tereza Kesovija, Arsen Dedić, Miro Ungar, ansambl „Avsenik“, Ema Prodnik, Janika Balaž, Predrag Živković-Tozovac, Gertruda Munitić, te neizbežni orkestar Garde JNA.

Na dočeku Nove 1977. godine u hotelu „Park“ u Novom Sadu učestvovali su vojvođanski tamburaši, Zvonko Bogdan, ali i instrumentalno-vokalni sastav „Lole“ iz Beograda, Neda Ukraden, Leo Martin, Ljiljana Čavoli, Mira Banjac, Boris Dvornik i mnogi drugi. Za scenario dočeka je bio zadužen Pero Zubac, a režirao je Jovan Ristić sa Televizije Beograd. Na Brionima 1978. goste su između ostalih zabavljali Zdravko Čolić i Lokice, Mija Aleksić, Nedeljko i Dušica Bilkić, ali i Živan Saramandić.

Znao se red

Dokumenti iz Arhiva Jugoslavije koji govore o protokolu i vrlo detaljnoj organizaciji i planiranju dočeka Nove godine predsednika SFRJ pokazuju liste gostiju sa rasporedom sedenja i nastupanja te večeri, a u nekim slučajevima i predlog jelovnika, kao što je na primer doček 1978. godine u hotelu „Neptun“ na Brionima kada je na meniju bilo predjelo pod nazivom Brionska uvertira, zatim bogati konsome i morski cvet, glavno jelo je bilo svečani potpuri sa novogodišnjim prasetom koje je pratila salata i na kraju desert „Moj san“ i mandarine sa Vange.

Pila su se domaća vina Istarska Malvazija, beli Burgundac Kutjevo, Blatina Mostar i Dalmatinski Postup. Godinu dana ranije, za doček 1977. godine u hotelu „Park“ u Novom Sadu na meniju je bila Vojvođanska zakuska kao predjelo (domaća dimljena šunka, slovački kulen, somborski sir), supa od morke sa domaćim rezancima i knedlama od džigerice, kuvani smuđ u sosu holandez, ćureće, praseće i teleće pečenje sa flekicama, podvarkom i pečenim krompirom kao prilogom, mešana salata i kao desert Bačka štrudla sa bundevom, višnjama, orasima i jabukama. Pila su takođe domaća vina Rizling Sremski Karlovci i Burgundac crni Kutjevo, a kao dižestiv Maraskino, Cointreau i Grand-Marnier.

Doček Nove 1979 godine, Brioni, Bela vila (Lokice i Zdravko Čolić)

Šta je radio "običan" narod

Većina građana SFRJ, pak, praznike je provodila udobno zavaljena ispred televizijskih prijemnika uz saznanje da slede neradni i veseli dani, i uz prazničnu trpezu na kojoj je, kao i za sve praznike, moralo biti svega. Služilo se ‘meze’ – predjelo na ukrašenim ovalima – uz hladnu rakiju ili neko skupo piće, pihtije, vruću proju i turšiju, sarma ili podvarak bili su uvek nezaobilazni deo ‘toplog predjela’ a pečeno prase hladilo se na terasi taze iz pekare da ga domaćin iseče i pohvali se gostima(obično kumovima) i porodici, po stoti put, kako ‘nikad bolje nije bilo’.

Na reprizu dočeka išlo se u neku od gradskih kafana, 1. januara uveče, porodično i sa prijateljima i decom, bez izuzetka.

Sedamdesetih i osamdesetih godina, novogodišnji program na prvom kanalu trajao je celu noć, a na drugom se završavao oko pet ujutru. Veče je počinjalo Dnevnikom sa uključivanjima voditelja iz ostalih republičkih i pokrajinskih studija. Sledio bi humoristički program, po „nacionalnom ključu“: sarajevski studio imao je Moma i Uzeira, zagrebački Nelu Eržišnik, koja je igrala čistačicu oštrog jezika Maricu Hrdalo, a beogradski favoriti bili su decenijama Mija i Čkalja.

Televizije su godinama novogodišnji program emitovale uživo. To je značilo da su glumci, pevači i voditelji Novu godinu zapravo provodili u studiju, da se sve emitovalo odmah, ali i da su emocije bile autentične.

Posle ponoći, oko jedan sat, sledila je jugoslovenska premijera filma koji je tokom prethodne godine stekao status planetarnog hita: Ljubavna priča, Kum, Apokalipsa sada… a onda bi počele da se vrte reprize prethodne večeri.

Kako je izgledala novogodišnja trpeza za Novu godinu

Novogodišnja noć je oduvek bila posebna prilika kada se porodica i prijatelji okupe oko bogate trpeze kako bi dočekali novu godinu uz pesmu, osmeh i ukusan obrok. Trpeza je bila prava gozba, pažljivo osmišljena da zadovolji svačiji ukus i ostavi nezaboravan utisak.

Predjela:

Na početku su se servirala raznovrsna predjela koja su mamila izgledom i mirisom. Tu su bile:

Rolnice od pršute i krem sira, ukrašene svežim peršunom i orasima.

Slana torta, sa slojevima koji su podsećali na tortu, ali sa pikantnim ukusom.

Punjen paradajz i paprike sa ruskom salatom, savršeno dekorisani za praznični duh.

Glavno jelo:

Za glavno jelo se služilo meso pripremljeno na više načina:

Teleće pečenje, koje je svojom aromom dominiralo stolom. Uz njega je bio poslužen umak.

Svinjski file u sosu od senfa, sa grilovanim povrćem kao prilogom.

Pohovane pileće rolnice punjene kačkavaljem i suvim vratom, idealne za ljubitelje pohovanih specijaliteta.

Salate: Osveženje na stolu

Salate su bile nezaobilazne, osvežavale su nepca i savršeno se slagale uz mesne specijalitete:

Ruska salata, neizostavni klasik na svakoj prazničnoj trpezi.

Mimoza salata, za ljubitelje intenzivnijih ukusa.

Šopska salata, jednostavna, ali osvežavajuća i lagana.

Prolećna salata sa rukolom, paradajzom i mocarelom, kao zdraviji izbor.

Dezert: Slatki raj za kraj

Kada su predjela i glavno jelo bili posluženi, na red su došli kolači i torte, koje su zaokružile savršen obrok:

Pesak torta, jedan od glavnih hitova večeri, sa kremastim slojevima koji su se topili u ustima.

Čokoladna torta bez brašna, bogata i intenzivna, idealna za čokoladne sladokusce.

Vanilice sa domaćim džemom od kajsija, koje su mogle da vrate svakog u detinjstvo.

Sitni kolači poput orahovih štapića, rafaelo kuglica i čoko-rolata, savršeni za uz šoljicu kafe.

Piće i atmosfera

Za kraj, trpeza je bila upotpunjena raznovrsnim pićima: domaćim vinom, rakijom, šampanjcem i štokom. Na stolu su gorele sveće, a svaki detalj je bio pažljivo biran da dočara prazničnu atmosferu.