Sudbina Milene, poslednje kraljice Crne Gore: Imala je 9 godina kada su je udali, rodila je 12. dece - njen život je šok

Milena Vukotić je imala samo 6 godina kada ju je njen otac vojvoda Petar Vukotić obećao tada dvanaestogodišnjem Nikoli Petroviću Njegošu za ženu.

Sa nepunih 9 godina Milena se preseljava u kuću Petrovića, u zgradu Biljarde, kako bi učila školu, jezike i pripremila se za svadbu sa Nikolom koji je tada bio na školovanj u Parizu.

Oktobra 1860. godine, Milena je imala 14 godina kada se udala za Nikolu koji je tada napunio 19 godina.

Svadba je bila svedena, u krugu porodice koja je bila u crnini zbog ubistva kneza Danila koji je ubijen iste te godine u julu.

Ko je bila Milena, kraljica Crne Gore?

Milena možda nije bila upamćena po velikim rečima i milosrdnim delima, ali je svakako u istoriju ušla kao čestita žena koja je Nikoli Petroviću Njegošu rodila dvanaestoro dece - 9 kćerki i 3 sina.

Milena je preko 60 godina bila verna senka kralja Nikole, a ona zakletva na oltaru da će mu biti podrška i u zlu i u dobru, došla je na izvršenje kada je tokom januara 1916. godina morala da napusti Crnu Goru.

Crnogorski vladajući par morao je da pobegne u Pariz kako bi spasio živu glavu. I dok su njene ćerke nosile evropsku odeću, Milena nikad nije skidala crnogrosku narodnu nošnju po kojoj je bila poznata.

Poslije Nikoline smrti u martu 1921, Milena je preuzela vršenje kraljevske vlasti kao namesnica maloletnog kralja Mihaila. Dve godine kasnije, 16. marta 1923. sklopila je oči na Azurnoj obali, u tuđoj zemlji, daleko od rodnog Čeva i prestola na Cetinju.

Prenos posmrtnih ostataka kralja NIkole I Petrovića Njegoša i kraljice Milene iz ruske pravoslavne crkve u San Remu prenete su na Cetinje 1. oktobra 1989. godine.

Tom prilikom su dočekani sa svim počastima uz špalir Crnogoraca i Crnogorki obučenih u narodnu nošnju. Naricanje, počasna paljba i muzika - kralj i kraljica su vraćeni kući.

Šta je bilo sa mnogobrojnom decom Milene i Nikole?

Jelena Savojska, italijanska kraljica bila je šesto dete Milene i Nikole Petrović Njegoš. Bila je školovana od malih nogu, predodređena za velike dvore. Istoričari kažu da je iskreno volela napuljskog princa Vitorija Emanuela III za kojeg se udala i postala kraljica Italije.

Zorka Petrović bila je najstarija ćerka Milene i Nikole. Krštena je na Savindan kad je dobila ime Ljubica, a kum joj je bio Mihailo Obrenović. Radi uspostavljanja dobrih odnosa između Srbije i Crne Gore, kneginju Zoruku - Ljubicu udaju za Petra I Karađorđevića koji će kasnije postati kralj Srbije. Zorka je imala jednu ulogu - da bude simobol ljubavi i Zora novog vremena. Ona je svoju ulogu ispunila i bila ponos svojim roditeljima.

Milica Nikolajevna je bila poslata na Istočne studije, učila je persijski jezik, duboko poznavala persijsku književnost, bavila se filozofijom i prevodila religijske tekstove Persije, Indije i Kine. Udala se za velikog kneza Petra Nikolajeviča, unuka ruskog cara Nikolaja I. Imali su četvoro dece.

Njena rođena sestra Anastasija Nikolajevna bila je udata za velikog kneza Nikolaja Nikolajeviča Mlađeg, Petrovog rođenog brata.

To je bio njen drugi brak, a Nikolaj Nikolajevič Mlađi bio je ozbiljan pretedent na ruski presto, ali je umro u izbeglištvu, dok ga je Anastasija - Stana nadživela narednih 6 godina. Par nije imao zajedničku decu.

Njen prvi muž je bio Džordž fon Lojhtenberg bio je princ Romanovih, vojvoda od Lojhtenberga i knez od Aihsteta. Venčali su se u avgustu 1889. godine a razveli novembra 1906. godine. U tom braku imali su dvoje dece: Sergej koji se nije ženio i Elena koja se udala za poljskog grofa Stefana i s kojim je imala ćerku Nataliju.

Ana od Batenberga bila je sedno dete i šesta kćerka Nikole i Milene. Bila je izuzetno mudra i obrazovana žena. Udala se za kneza Franca Jozefa od Batenberga, ali par nije imao dece. Umrla je u 96. godini života.

Mirko Petrović Njegoš je bio veliki vojvoda do Grahova i Zete i drugi sin Kralja Nikole i kraljice Milene. Bio je oženjen Natalijom Kosnstatinović i par je dobio petoro dece. Jedini je sin kralja Nikole koji je imao decu. Prema nekim izvorima kralj Aleksandar Obrenović je hteo da ga proglasi za naslednika u slučaju ako ne bude imao decu, ali Majskim prevratom na tron Srbije je došao Petar I Krađorđević.

Mirko je sahranjen u Beču, a kasnije je pored njega sahranjen njegov brat Danilo 1939. godine.

Petar Petrović Njegoš bio je najmlađe dete kralja Nikole i kraljice Milene. Bio je školovan za vojsku i vođenje, pa se nadao da će imati prilike da dokaže svoje ratne veštine.

U januaru 1916. godine, zajedno sa roditeljima napušta Crnu Goru i najpre odlazi u Rim, a potom u Francusku. Njegov brat Mirko, ostao je u Crnoj Gori da organizuje odbranu zemlje.

Petar ostaje bez prestola u Crnoj Gori pa zato ostaje u Francuskoj da živi i tu upoznaje udatu ženu Violetu Emili Vagner Brunet čiji muž jebio italijanski grof. Kada se Petar zaljubio u Emili tražio je od svog oca da dogovori brak sa njom, ali se njegov otac usprotivio. Petar je pokušao da uceni oca preteći da će predati tajne o predaji Lovćena. Violeta Emili je bila ćerka policijskog detektiva Skotland Jarda.

Tek kada mu je otac umro, Petar je oženio Violetu Emili, ali umire u 42. godini. Njegova supruga je doživela 73. godinu. Par nije imao dece.

Ksenija Petrović Njegoš bila je deseto dete Nikole i Milene i njihova osma kćerka. Nije bila udata i nije imala dece. Ostaje upamćena kao neverovatno sposobna žena koja je vozila automobil i bila majstor fotografije.

Nikad nije bilo jasno kako to da se Ksenija i njena sestra Vijera nikad nisu udale, pogotovo jer je kralj Nikola bio poznat po tome što je nalazio savršene muževe za svoje ćerke. Zbog toga je dobio nadimak Evropski tast.

Ksenija je ostala uz oca do njegove smrti, a mnogi kažu da mu je bila desna ruka, veliki savetnik i poverilac. Bila je veliki patriota i zanimala se za unutrašnju i spoljnu politiku države, kažu da je imala veliku sposobnost da razume politiku za razliku od njene braće. Kralj Nikola je veoma pazio na Ksenijino mišljenje, pa se često savetovao sa njom i zvao ju je "Velika".

Posle smrti roditelja, Ksenija nastavlja da živi sa sestrom Vjerom i njih dve rade u jednoj fabrici i bave se daktilografskim poslom.

Posle smrti svih članova porodice, Ksenija ostaje sasvim sama. Borila se za egzistenciju i rasprodavala ono malo stvari što je imala. Umrla je u Parizu u 78. godini, a bila je sahranjena u Ruskoj pravoslavnoj crkvi u Kanu, pored sestara Milice i Anastasije i njihovih muževa. Njeni zemni ostaci preneti su u Crnu Goru 1989. godine zajedno sa zemnim ostacima njenih roditelja.