Gvarilo Princip hteo s 1 ženom da izgubi nevinost noć pre atentata: Klela mu se u ljubav, ali nije legla s njim u krevet
O Gavrilu Principu, mladom momku koji je promeni tok istorije, mnogo se pisao, ali malo ko je imao prilike da vidi njegovu emotivnu stranu, posebno kada se zaljubi.
Izvor: Ivana Bogićević
Gavrilo Princip, student i član Mlade Bosne koji se zalagao za okončanje austrougarske vladavine u Bosni i Hercegovini, sa svega osamnaest godina izvršio je atentat na austrijskog nadvojvodu Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju u Sarajevu 28. juna 1914. godine. I dok se o njemu piše kao o čuvenom revolucionaru, koji je želeo da oslobodi svoju zemlju od Austije i ujedini sve Jugoslovene, malo ko zna za njegovu romantičnu, nežnu i umetničku stranu.
- Gavrilo je napisao i brojne pesme, ali one, nažalost, nisu sačuvane. Ostali su samo čuveni stihovi zapisani u tamnici u Terezinu „Naše će sene hodati po Beču, lutati po dvoru, plašiti gospodu...“ - otkrio je jednom prilikom Branislav, unuk Gavrilovog rođenog brata Nikole, koji koristi stvaku priliku da istakne da za njega Gavrilo uvek biti heroj koji je verovao u slobodu i pravdu.
- Tajnastvena Marija
Fotografija misteriozne Marije sa emotivnom posvetom je jedna od retkih stvari koje je Gavrilo pažljivo čuvao, međutim, njegovi potomci nemaju nikakava saznanja o njoj. I danas ih intrigira pitanje ko je ona bila i zašto je Princip tako brižljivo čuvao tu sliku.
Mlada devojka mu je poslala uz reči: „Ljubi te tvoja Marija“.
- Zna se da je fotografija pripadala Gavrilu i očigledno je da mu je tu sliku poklonila dotična Marija. Međutim, ko je ona, to nikad nismo uspeli da saznamo. Ne znamo da li mu je bila prijateljica, devojka, ljubav ili simpatija - kaže za Kurir Branislav Princip, unuk Gavrilovog rođenog brata Nikole.
- Velika ljubav Gavrila Principa
U romanu "Gavrilo Princip, besmrtna mladost", delo novinara i pisca Momčila Petrovića, opisana je i ljubavna priča čuvenog revolucionara i Jelene.
"U proleće 1912. godine Gavrilo Princip na jednom sastanku literarne družine upoznao je učenicu drugog razreda učiteljske škole Jelenu Jezdimirović - i odmah se zaljubio u nju.
Poklonio joj je sveščicu sa pesmama koje je prepisao za nju, i jednu svoju fotografiju. Na sastancima literarnog kružoka sedeo je do nje, a zatim je pratio do kuće.
A uoči njenog rođendana u junu, kad su večeri već tople i prozori se zatvaraju tek pred spavanje, iz dvorišta joj je otpevao: „Jeleno, momo, Jeleno, odavno sam ašik na tebe...Pođi da si ašik za mene! Jelena, Jelo, Jelice, ta Jelice, fina gospođice!" Ali nikada je nije uhvatio za ruku.
Uveče uoči atentata na Ferdinanda, Princip je posetio grob svog idola Bogdana Žerajića, a onda se našao sa Jelenom. Bio je čvrsto rešen da posle atentata izvrši samoubistvo, i te večeri je imao jasan cilj: da sa Jelenom vodi ljubav.
Nije mogao da joj kaže šta će učinit narednog dana, da je ne bi upleo u zaveru i od nje načinio saučesnika. Nagovestio joj je samo da će "sutra biti velika gužva" i da se "možda nikad više neće videti", ali Jeleni to nije bio dovoljan razlog.
Nije mu dozvolila ništa više od poljubaca.
Posle dva sata provedena u mračnom parku, Gavrilo Princip otpratio ju je do kuće, a onda otišao u svoju sobu.
Sutradan je pucao u Franju Ferdinanda, uhapšen i osuđen.
Umro je u zatvoru.
Umro je nevin", piše u odlomku knjige.
Milosavljević: "Nemački bezbedonosni sistem je atrofirao!"