Zavoleli smo je u filmu "Mrtav ladan": Mnogi kažu da bi je danas prepoznali po osmehu i očima, a evo čime se bavi
Svi su je zapamtili po replici "Neću da ti kažem ćelavi", a ona nije bila deo scenarija
Izvor: Lana Vidović
Među legendarne filmove sprske kinematografije ubraja se i ostvarenje "Mrtav ladan" Milorada Milinkovića.
Priča prati dvojicu braće, Kizu i Lemija, koji švercuju svog mrtvog dedu u vozu jer nemaju novac da ga prebace u Vršac, gde ih čeka njihov nezgodni otac koga se mnogo plaše. U vozu se nađe i narko-diler Limeni, koji putuje sa tuđim detetom, a plašeći se policije, ubaci dedi paketić droge u džep.
Jedna od prvih asocijacija na ovaj film svakako je i simpatična devojčica čije "neću da ti kažem ćelavi“ i danas gotovo svi citiraju.
Nju je odlično odglumila Tara Manić, a mnogi se pitaju gde je ona danas i kako izgleda. Ona je izrasla u pravu lepotciu, nastavila je da se bavi pozorištem, ali je glumu okačila o klin i odlučila da postane pozorišni reditelj.
O ovoj kultnoj ulozi Tara je jednom prilikom rekla:
- Bila sam mala i ne sećam se nekih stvari, ali mi je mama rekla da ta rečenica nije ni bila u scenariju. Srđan Žika Todorović mi je sugerisao da mu to kažem ispričala je jednom prilikom Tara.
Zanimljivo je da te replika uopšte nije bila deo scenarija, već je nastala spontano.
- Replika je bila deo reklame za film, pa su je ljudi zapamtili još pre premijere. Tokom snimanja niko nije mogao ni da pretpostavi da će biti ključna - objasnila je Tara.
Nakon ovog filma Tara je odlučila da sebe pronađe u drugom vidu umetnosti.
- To su bili dečiji izleti u taj svet, nikada nisam imala nameru da se time bavim - objasnila je ona prvi i jedini glumački angažman za Kurir.
Tara Manić rođena je 1994. godine u Beogradu. Diplomirala je 2017. godine na Katedri za pozorišnu i radio režijukao student generacije, u klasi prof. Alise Stojanović i Igora Vuka Torbice, predstavom „Fotografija 51” En Zigler. Počinje sa radom na Fakultetu dramskih umetnosti 2017. godine kao demonstrator, a od 2018. godine postaje stručni saradnik na predmetu Pozorišna režija.
Režirala je brojne predstave, među kojima se ističu:
"Dan kada ja nije više bilo ja" Rolanda Šimelpfeniga, Beogradsko dramsko pozorište, 2021.
"Osam žena" Rober Toma, Narodno pozorište „Toša Jovanović", 2020.
"Zidanje Skadra" Vuka Boškovića, Ansambl "Kolo" i Narodno pozorište Užice, 2020.
"Devojka cara nadmudrila" Vuka Boškovića, Ansambl "Kolo" i Narodno pozorište Užice, 2019.
"Jul" Ivana Viripaeva, Ustanova kulture "Parobrod", 2019.
"Til Ojlenšpigel - O proseravanju" Dejana Prćića (po motivima narodnih priča o Baronu Minhauzenu, Tilu Ojlenšpigelu, Marku Tvenu i Hariju Frankfurtu), Ujvideki sinhaz, 2018.
"Fotografija 51" En Zigler, 2017.
"Ko još jede hleb uz supu" Tijane Grumić, FDU i Ustanova kulture "Vuk Karadžić", 2016.