Ovo je najluđa priča o reinkarnaciji u koju svi veruju i danas: "U prošlom životu sam bila faraonova ljubavnica"

Doroti Idi rođena je u Londonu 1904. godine u irskoj porodici, a prema svim dostupnim podacima bila je sasvim obično dete, sve dok u trećoj godini nije pala niz stepenice i onesvestila se. U medijima postoje određena neslaganja u izveštajima u vezi ovog pada - neki tvrde da je Doroti zadobila potres mozga, dok drugi navode da je došlo čak i do smrti, pa do iznenadnog oživljavanja, piše Žena.

No, bilo kako bilo, ono što se sa sigurnošću zna jeste da je Doroti bila sasvim drugačija nakon što se "probudila" posle ove nesreće. Njen govor i akcenat se u potpunosti promenio, a još čudnije od toga bilo je to što je neprekidno od roditelja zahtevala da se vrate njenoj "kući". Nije umela da objasni gde je njen " pravi dom", ali je uporno tražila da se vrati.

Otprilike u to vreme roditelji su je odveli da poseti egipatsku izložbu u Britanskom muzeju, a dok je razgledala postavku, ugledala je fotografiju svetilišta Abidos, odnosno hrama posvećenog faraonu Setiju I, ocu Ramzesa Velikog.

"Tamo je moj dom", vikala je Doroti, uz suze, insistirajući da je živela u tom hramu, pre nego što je zastala i upitala: "Gde je drveće? Gde su bašte?". Na užas svojih roditelja, devojčica je postala neverovatno ushićena, ljubila je noge statuama i tvrdila da je "među svojim narodom".

Uprkos čudnom ponašanju devojčice, ona je tada zapela za oku E.A. Volasu Badžu, tada istaknutom egiptologu, uz čiji je podsticaj počela da uči o hijeroglifima.

Doroti je tokom odrastanja nastavila da iznosi tvrdnje o svom prošlom životu, što je njena okolina teško prihvatala. Često je upoređivala hrišćanstvo sa egipatskim paganizmom, pa je izbačena iz ženske škole, a ubrzo joj je zabranjen i dolazak na nedeljnu misu nakon što je spomenula kako je podseća na njenu "staru religiju".

Uprkos što je niko nije razumeo, niti uzimao njene tvrdnje za ozbiljno, gospođica Edi je uporno produbljivala svoju opsesiju, U 14. godini počela je da do detalja opisuje svoj prethodni život, tvrdeći da je bila ljubavnica Setija I, pritom opisujući čak i posete njegovoj mumiji nakon što je umro.

Na kraju su je roditelji odveli u više sanatorijuma, ali bez uspeha - Doroti je ostajala pri svojim uverenjima bez obzira na intervenciju. Kada je imala otprilike 16 godina, počela je da tvrdi da joj se javlja entitet koji je nazivala "Hor-Ra", a koji joj je tokom godina kazivao priču o njenom prošlom životu. Svoj navodni istorijat zapisala je hijeroglifskim pismom na 70 stranica, opisujući sebe kao mladu ženu u Egiptu, ćerku vojnika i prodavačice povrća, po imenu Bentrešit (što znači 'harfa radosti').

Dalje je opisala da joj je majka umrla kada je imala tri godine, nakon čega ju je otac dao u hram Setija I u Abidosu, isto zdanje koje je kao devojčice prepoznala na fotografiji u muzeju. Priča se nastavlja - u 12. godini postala je sveštenica boginje Izide i obavezala se da će ostati devica, no već u 14. godini upoznala je Setija I i uplovili su u zabranjenu aferu. Kada je zatrudnela, kao zavetovanu devicu čekala bi je smrtna kazna nakon suđenja. Izabrala je da izvrši samoubistvo, umesto da se suoči sa javnim skandalom i nanese sramotu svom ljubavniku.

Povratak "kući"

Doroti je u 27. godini upoznala svog budućeg supruga Emama Abdela Meguida, dok je radila za egipatski časopis u Londonu. Par se kasnije preselio u Kairo, a ona je rodila sine i nazvala ga Seti, po drevnom faraonu za koga je verovala da joj je bio ljubavnik u prošlom životu. Takođe je počela sebe da zove nadimkom "Om Seti", što na arapskom jeziku znači "majka Seti".

Uprkos tome što se nastanili u Egiptu, sredini iz koje je tvrdila da je potekla, stvari u njenom životu nisu postale bolje. Porodica njenog muža ismevala je njena iskustva i opise prošlog života, što je na kraju dovelo do razvoda.

Om Seti je odlučila da ostane u Kairu i tu odgaja svog sina, dok je radila kao ilustrator u nacionalnom odeljenju za antikvitete, objavivši pritom više knjiga i članaka. Ona je, takođe, često provodila noći u Velikoj piramidi u Gizi, a umela je da prinosi i žrtvu Velikoj Sfingi, zbog čega su joj se meštani i divili i plašili u isto vreme.

Dragocena pomoć arheolozima

Om Seti je na kraju dobila priliku svog života u svojim 50-im, kada je počela da radi na iskopavanjima u Abidosu, istom mestu gde je njena navodna inkarnacija odrasla, imala aferu sa Setijem I i na kraju umrla.

Pokazala se kao važna pomoć istraživačima, pomažući im u nizu okrtkrića na osnovu svojih "sećanja". Između ostalog, sledeći njena uputstva, arheolozi su pronašli drevnu baštu hrama, tačno tamo gde je ona rekla da će biti. Do dana današnjeg, istaknuti egiptolozi nisu porekli njena otkrića ili njeno zapanjujuće znanje o drevnom Egiptu, detaljno objašnjavajući način živote, običaje i tradicije, koji nisu bili opisani nigde drugde. Štaviše, naučnici nikada nisu posumnjali u ono što je govorila.

(Žena)