Dr Kamenov alarmira da manjak 1 vitamina izaziva haos u telu i razne bolesti: Otkriva kako sam sebe organizam može ubiti
Prof. dr Borislav Kamenov razbio je sve predasude o suplementima za naš magazin, a posebno je istakao važnost vitamina D.
Autor:
Prof. dr Borislav Kamenov, naš čuveni imunolog i pedijatar, iza sebe ima bogato višedecenijsko iskustvo, a kroz praksu se susretao sa najrazličitijim zdravstvenim problemima kod pacijenata. Podvlači da je najbitnije prvenstveno pronaći uzrok bolesti, jer će jedino tako lečenje biti najefikasnije. Upravo zbog želje da imaju što bolji imunitet, ljudi proteklih nekoliko godina naglo su povećali nivo konzumiranja suplemenata, a čuveni stručnjak nam otkriva kako se pravilno upotrebljavaju, koji su najvažniji, ali i da li mogu biti, zapravo, opasni.
- Ključno pitanje je kome je šta potrebno i u kolikim dozama, to zavisi i od uzrasta, i od stanja organizma. Najbolje je otići kod lekara i proveriti šta vam fali u telu i u skladu sa tim dobiti odgovarajuću količinu. Ako se suplementi uzimaju u malim dozama, nije strašno, međutim, može dosta da se pogreši kada je nekome određeni vitamin u velikom deficitu, a ne uzima ga dovoljno da to nadoknadi - objašnjava prof. dr Kamenov za "Stil".
- Koji su najvažniji suplementi za jačanje imuniteta tokom zime?
- Većina se suočava sa manjkom vitamina D, a on je najvažniji. Kada ga nema dovoljno u imunskom sistemu, čovek se razboljeva. Izuzetno je bitan i za detoksikaciju. Pored njega, uzuzetno su značajni vitamini E, C, takođe, minerali poput cinka i selena, folna kiselina i milion drugih oligoelemenata. Ali, stanje organizma je presudno, prvenstveno mora da se izbaci nezdrava hrana i namirnice koje smetaju, jer ako su nam bušna creva, džabe sve ovo drugo pijemo -priča poznati imunolog, a potom se posebno osvrnuo na temu jačanja imuniteta:
- Nekada je imunitet toliko pojačan da ne smemo više da ga jačamo, o tome i te kako mora da se vodi računa. Dolazi tada do prekomerne reakcije. To pravnici zovu "prekoračenje nužne odbrane". Znači, on se toliko brani, da se ubije od odbrane. Nema takav napad, kakva mu je odbrana. Potrebno je dovesti ga u optimalno stanje, da sve harmonično funkcioniše.
- Da li iz hrane možemo dobiti sve potrebne vitamine i minerale?
- Nekada ih je bilo u hrani, sada je to dosta manje. Osoba koja se hrani potpuno zdravo i unosi veliku količinu voća i povrća, opet nije dovoljno. To je dobro, zato što dobiju vlakna koja čine creva intaktna. Ali, mnogi naprave smuti ili sok, samelju vlakna, pa upropaste i to što je dobro.
- Na koji način se pravilno piju? Da li postoji određeni deo dana kada je najbolje da se određeni suplement uzme?
- Ma, to je zamajavnje, nije to toliko bitno, minimalnu važnost ima. Jeste sve bitno, ali nije toliko da mi trošimo svo vreme ovog sveta na to, a ne rešavamo glavne probleme koje dovode do bolesti. U suštini, vi kad god unesete suplement, to se izmetaboliše. Postoje liposolubilni i hidrosolubilni vitamini, ali ovi suplemetni koje mi uzumamo su gotovi kao takvi i nema šta tu da se vari.
- Možete li da nam izdvojite jednu od najvećih grešaka prilikom uzimanja suplemenata?
- Uzimanje mnogo veće količine suplemenata, naročito onih koji nam nisu potrebni. Nije strašno kada se malo pređe granica, organizam iskoristi ono što mu je potrebno, a ostalo odbaci. Multivitamini su dobri, u principu, kada vam ništa posebno ne fali, ali ako vi patite zato što vam određeni vitamin nedostaje u velikoj količini, morate baš njega da pijete, a to se utvrđuje detaljnim pregledom i merenjem.
- Kako organizam da najbolje apsorbuje unete suplemente?
- Cink je veoma važan, jer učestvuje u stvaranju proteina koji popravljaju greške u ćelijama. Naročito fali onima koji se nezdrvo hrane, imaju loš krvotok, nadimaju se. I kalijum često ljudima nedostaje, presudan je za popravku nivoa kiseonika u ćelijama. Selen je vrlo moćan antioksidans. Takođe, ispravlja greške na neki drugi način i na nekom drugom mestu. Sprečava gorenje u ćelijama zbog lošeg metabolizma, onemogućava kolateralnu štetu. I bakar je isto veoma važan. To su sve oligoelementi koji su pre bili u zemljištu, dok nije počelo preterano da se eksploatiše. Zato naši preci nisu tako puno oboljevali od maligniteta i autoimunih bolesti.
- Nedostatak kojih suplemenata je naopasniji za organizam i kako se to manifestuje?
- Oni su komplementarni, znači jedan drugog nadopunjuju i svaki je isto važan. Nisu konkurenti, ne ugrožavaju se međusobno. Ako ih nema dovoljno, organizam je na udaru raznih bolesti - od degnerativnih, malignih, do autoimunih. Sa druge strane, ako i preteramo sa antioksidansima, na primer, nije dobro. Neko gorenje u tkivima je potrebno, ne bi trebalo sve vatre da ugasimo, ali moraju da se kontrolišu.
- Naročito se priča o vitaminu D, da li je tačno da se zbog njegovog deficita u telu mogu javiti i simptomi depresije?
- Jeste, tačno je, zato što nema dovoljno kiseonika u glavi. Imate, čak, i psihoze koje su posedica nedostatka vitamina D. Organizam mora da se posmatra kao celina i doktori bi trebalo da sarađuju.
- Kod žena je postala veoma popularna upotreba kolagena zbog lepšeg izgleda i smanjena bora, a za šta je sve, zapravo, važan?
- Za kvalitet krvnih sudova, vezivnog tkiva i dobrog izgleda kože izuzetno je značajan. Gotovo svi moji pacijenti nemaju dovoljno kolagena, do te mere da dolaze sa ogromnim podočnjacima, uvenuli. Ima više vrsta kolagena i svaki ima svoju funkciju. Goveđi, pileći, ribilji i od jaja - nisu svi za svaku stvar dobri, najbolje kad se kombinuju. Jedno je za krve sudove, drugo za kožu, treći za vezivno tkivo. A sve to neće da se ugradi, ako nemamo odgovarajući vitamin C. Sve je povezano i ništa ne može da se posmatra izolovano.
- Šta je po Vašem mišljenju najvažnije za dobro zdravlje?
- Za dobro zdravlje najbitnije je da čovek prati i sagledava svoj organizam i menja loše navike. Ko nema dovoljno kiseonika u ćelijama, ne može ni kvalitetno da spava. I onda kažu da je sve od stresa, pa dolaze i drugi problemi na poslu i u porodici. Pored zdrave ishrane, i ljubav je važna i empatija je važna, sve su to stvari koje su dobrotvori, popravljaju organizam - zaključio je prof. dr Kamenov za "Stil".