Ovako je čuveni imunolog živeo 108 godina: Do smrti je imao oštar um, mozak mu radio kao sat, otkrio tajnu dugovečnosti
Tajna dugovečnosti imunologa koji je živeo 108 godina krije se u svakodnevnim navikama.
Izvor: Milka Đukić
Vilijam Frenkland, bio je britanski imunolog i alergolog od milja poznat kao "deda alergije". Rođen 19. marta 1912. godine, Frenkland je svoj život posvetio imunologiji i lečenju alergija, razvijajući pionirske tehnike koje su promenile način na koji danas razmišljamo o alergijama.
Čak i sa 106 godina zadivio je medicinsku zajednicu svojim stalnim konsultacijama, istraživanjima i publikacijama. Njegovo putovanje bilo je otpornosti, radoznalosti i nepokolebljive strasti prema nauci – putovanje koje sadrži duboke lekcije o zdravlju, dugovečnosti i dostojanstvenom starenju.
Karijera Vilijama Frenklanda bila je daleko od lake. Nakon što je kao mlad lekar diplomirao na Univerzitetu Oksford, našao se uvučen u surovu stvarnost Drugog svetskog rata dok je služio u britanskoj vojsci. Proveo je više od tri godine u zatočeništvu, a ovo iskustvo bi mnoge slomilo. Ali za Frenklanda, iskušenje je izgleda samo ojačalo njegovu odlučnost.
Vrativši se u Englesku, bacio se na imunologiju, razvijajući tehnike koje su pomogle u postavljanju temelja za savremeni tretman alergija. Za svoj rad je odlikovan Ordenom Britanske imperije, a njegova otkrića i dalje ceni medicinska zajednica.
Frenklandova posvećenost cilju prevazilazi lične ambicije. On je na medicinu gledao kao na oblast u razvoju koja zahteva poniznost i stalno učenje.
Prema njegovim rečima, "Naučna istraživanja su oblast koja se stalno razvija. Ono što znamo danas može se promeniti sutra, ali težnja za znanjem je ono što pokreće napredak."
Njegove reči zvuče istinito za sve nas — naš put ka zdravlju i sreći se nastavlja, zahtevajući fleksibilnost, radoznalost i hrabrost da se prilagodimo.
Držite svoj um oštrim
Jedno od Frenklandovih osnovnih uverenja bilo je da mentalni pad nije neizbežan deo starenja. Za njega je oštar um bio rezultat stalnog angažovanja i radoznalosti tokom celog života.
U svojim 100-tim, nastavio je da čita naučne časopise, govoreći: "Prestar sam da bih tako trčao i održavao formu. Ali definitivno održavam svoj mozak da radi sve vreme."
U stvari, istraživanja podržavaju Franklandov pristup. Istraživanja pokazuju da mentalno stimulativne aktivnosti mogu pomoći u stvaranju novih moždanih ćelija i jačanju neuronskih veza, čak i u starosti. Rešavanje zagonetki, čitanje, učenje novih veština ili jednostavno vođenje živahnih razgovora mogu održati vaš um aktivnim.
Frenklandova intelektualna interesovanja nisu bila ograničena na njegov rad; bio je doživotni učenik, strastveni čitalac i čovek koji je bio spreman na promene. Njegova priča nas podseća da se um ispunjen novim iskustvima nikada ne može vratiti u svoje stare dimenzije. Radoznalost i intelektualna aktivnost nas drže otvorenim za rast i životna čuda, bez obzira na naše godine.
Kako dugo živeti
I iako je Vilijam rekao: "Često me pitaju šta je tajna mog dugog života, a ja odgovaram da sam imao sreće, ništa više", on je zapravo verovao da je glavna komponenta njegovog dugog života uravnotežen pristup životu.
Frenkland je imao uravnotežen pristup zdravlju. "Nije važno samo šta jedete, već i kako živite", rekao je.
Šta jesti da bi dugo živeli
Njegov način života i izbor u ishrani bili su zasnovani na jednostavnosti, umerenosti i naglasku na celovitoj, neprerađenoj hrani.
Doručak: Frenklandov dan obično je počinjao činijom ovsene kaše, prelivene voćem kao što su jabuke ili bobice za dodavanje vitamina i vlakana. Ova kombinacija složenih ugljenih hidrata i prirodnih šećera obezbedila mu je energiju tokom celog jutra. Takođe je uživao u šoljici zelenog čaja, za koji je verovao da poboljšava vitalnost i mentalnu jasnoću.
Ručak: Za ručak je više voleo lagano, ali hranljivo jelo. Salata od povrća sa maslinovim uljem i prelivom od limuna uparena sa lisnatim zelenilom poput spanaća, brokolija i kupusa obezbedila mu je hranljive materije koje su mu bile potrebne. Da bi uravnotežio svoju ishranu, dodao je nemasne proteine kao što su riba, živina ili mahunarke, kao i cela zrna za vlakna.
Večera: Uveče, Frenkland je više voleo lagana, tonik jela. Supe od povrća ili čorbe sa posnim proteinima obezbedile su miran noćni san. Takođe je jeo orašaste plodove i semenke, koji su sadržali zdrave masti i proteine koji su podržavali njegovo opšte zdravlje.
Frenklandova dijeta nije bila poštovanje strogih pravila, već izbor namirnica koje će hraniti njegovo telo i podsticati dugovečnost. Po njegovom mišljenju, hranljiva ishrana nije ograničavala ili kažnjavala, već je obogatila njegov život i omogućila mu da napreduje.
Umetnost gracioznog starenja
Frenklandovi pogledi na starenje bili su zasnovani na poniznosti i otpornosti.
"Dostojanstveno starenje", jednom je rekao, "je više od fizičkog zdravlja; to znači održavanje fleksibilnog uma i interesovanja za svet oko nas." Za njega dostojanstveno starenje nije bilo samo zdravlje, već i duh.
Ovo razmišljanje se ogledalo u dostojanstvu sa kojim je proživeo svoj život, čak i kroz velike nedaće tokom rata i u starosti.
Frenklandova mudrost se proširila i na način na koji je posmatrao sam život: "Sve to uzmi zdravo za gotovo", savetovao je, što je značilo da se životna iskušenja i radosti prihvataju smireno.
Ova filozofija mu je omogućila da živi dostojanstveno, a da ne bude zaglibljen od kajanja ili šta-ako.
Ideja da se stvari "uzimaju zdravo za gotovo" posebno je ubedljiva. To uključuje nivo prihvatanja koji nas oslobađa otpora na oseke i oseke života.
Frenklandova otpornost nije bila samo rezultat discipline ili optimizma; proisteklo je iz njegove sposobnosti da prihvati život u svoj njegovoj složenosti i nastavi da ide napred sa mirnom odlučnošću.
Vilijam Frankland je umro 2020. godine u 108. godini tokom pandemije.
Život Vilijama Frenklanda je podsetnik da je dugovečnost više od broja. Njegova istorija, duga preko sto godina, govori nam da život nije samo postojanje, već učešće, učenje, prilagođavanje i briga za sebe i druge.
Starenje u milosti ne znači poricanje godina; to znači prihvatiti ih sa mudrošću, ljubaznošću i radoznalošću.
Kako da spojimo mentalno i fizičko zdravlje otkrio je imunolog, prof. dr Borislav Kamenov!