Niče je bio lud za njom, dok je ona živela s mužem u celibatu: Za supruga našla ljubavnicu, pa usvojila njihovo dete
Lu Andreas Salome se udala za svog muža Fridriha Karla Andreas jer je on pretio da će sebi da presudi, a onda je godinama bila u braku bez ljubavi i intimnosti sa njim
Izvor: Vanja Milenković
Lu Andreas Salome je bila nemačka filozofkinja ruskog porekla. Od oca Gustava fon Salomea, generala nemačkog porekla i majke Lujze Vilm koja je bila Dankinja.
Bila je četvrto dete u porodici i jedina devojčica. Mada joj je otac imao 57 godina kada se ona rodila, bila je veoma bliska sa njim. Kada joj je otac umro, Lu odlazi u Švajcarsku i tamo upisuje univerzitet gde studira filozofiju, istoriju umetnosti i komparativnu religiju.
Lu je bila velika fascinacija najvećih mislilaca tog vremena i za nikog od njih se nije vezala.
Imala je 21 godinu kada je upoznala Ničea koji je tada imao 38 godina i potpuno bio opsednut sa njom. Isto oduševljenje je negovao i Pol Re, ali Lu ni sa jednim od njih nije išla dublje od platonske ljubavi.
Lu je sa Ničeom provela 3 nedelje u čistoj filozofiji, a Elizabet Niče, sestra slavnog filozofa je bila ta koja je brata udaljila od opasne Lu. Niče joj nikad to neće oprostiti. On tada pada u depresiju i počinje da piše "Tako je govorio Zaratustra."
Prvi brak
Ispostavilo se da je Luizin najuporniji obožavalac bio Fridrih Karl Andreas, orijentalista lingvista, strastveni iranski naučnik i čovek u čijim su se venama mešale mnoge orijentalne krvi. Andreasov otac je bio jermenski princ koji se odrekao porodičnog prezimena Bagratuni.
Ispostavilo se da je temperament ljubavnika Andreasa vreo kao njegova krv. Lu Salome je pristala da se uda nakon što je budući mladoženja pokušao da se ubode nožem u grudi ispred njenih očiju. Složivši se, Louise je postavila uslov: ne bi moglo biti seksualnih odnosa između supružnika, a ljubav bi ostala platonska. Andreas je neozbiljno prihvatio ovaj uslov, zbog čega je, naravno, ubrzo požalio.
Male tragedije
Susret Georga Ledebura, osnivača nemačke Socijaldemokratske partije, strastvenog ljubitelja luksuza i žena, probudio je u 30-godišnjoj Lu nešto što nijedan muškarac ranije nije mogao. Prvi drski poljubac političara i pronicljiva primedba: "Ti nisi žena, ti si još uvek devojka!" razbio njenu tvrđavu.
Veza sa Ledeburom prekinuta je nakon što je on počeo da zahteva da se Lu razvede od muža, a Andreas je skoro svaki dan grabio nož, ponovo ucenjujući svoju ženu samoubistvom. Lu je iz bolnih drama pobegla u Pariz i prvi put posle dugo vremena osetila slobodu.
A nešto kasnije, Luiz dovodi u kuću novog štićenika - 22-godišnjeg Rajnera Mariju Rilkea, plašljivog dečaka koji pravi prve korake u poeziji. „Njemu ne treba ljubavnica, već majka“, izjavljuje Andreas nakon što je upoznao mladog pesnika i ostavlja Rilkea da živi u njegovoj kući. Zajedno sa Luom, naravno.
Luiz je ta koja otkriva Rilkeu svoju domovinu u koju su stigli na prelazu iz 19. u 20. vek. Zahvaljujući ženi koju voli, pesnik se beznadežno zaljubljuje u Rusiju i ruski narod.
I ovaj roman se takođe završava mladićevim zahtevima za Luizinom slobodom - nakon dugotrajnih hirova i zahteva da napusti muža, sam Rilke ostaje bez posla.
Tuđa deca
Luiz je sanjala da će se u Andreasovom životu pojaviti slatka devojka koja bi mogla da se brine o njemu u odsustvu njegove žene. Lu nije iskusila nikakva posesivna osećanja prema svom mužu, ali je zaista želela da ga odvrati od samoubistvom kojim je stalno pretio.
Pojavila se takva devojka. Lu ju je sama odabrala, uzevši je za kućnu pomoćnicu. Godine 1905. devojka umire tokom porođaja, ostavljajući Andreasa sa svojom malom ćerkom Mari u njegovom naručju. Onda Lu odlučuje da usvoji dete i izloži je životu u ovoj krajnje neobičnoj porodici.
Sama Luiz je izgubila dete koje je nosila sa svojim dugogodišnjim ljubavnikom i ličnim lekarom Fridrihom Pinelsom. Štaviše, to se dogodilo na njihovom zajedničkom putovanju, a Fridrih je dugo vremena bio podrška svojoj voljenoj, spasavajući je od depresije. Luizin muž nikada nije znao za ovaj gubitak.
Lu Salome nikada više nije bilo suđeno da doživi radost majčinstva, a svu svoju nepotrošenu toplinu dala je svojoj pastorki i Ani, najmlađoj ćerki svog učitelja, Sigmunda Frojda, od koje se nije razdvajala.
Kako je Lu Salome izgledala
Do starosti, Lu je okarakterisana kao „kradljivica muških srca“, ali se to teško može pripisati njenoj blistavoj privlačnosti i odeći. „Najinteligentnija žena“, kako ju je Niče smatrao, odevala se veoma asketski i gotovo da nije nosila nakit.