U sredu slavimo Vavedenje Presvete Bogorodice: Da se ne biste ogrešili, obavezno uradite ovu važnu stvar

U sredu prazujemo Vavedenje Presvete Bogorodice, dan kada je Bogorodica odvedena u hram i predata Bogu

Objavljeno: 02.12.2024. 15:00h
Šta ne sme da se radi na Vavedenje Presvete Bogorodice?, Foto: Wikipedia / Ваведење

U sredu, 4. decembra slavimo veliki praznik - Vavedenje Presvete Bogorodice. Ovaj veliki praznik u narodu se poštuje i naziva praznikom Ženske Bogorodice.

U narodu se ovaj dan zove i Sveta Prečista. Običaj nalaže da se tog dana svetkuju rodilje i nerotkinje, a mnogi se na ovaj dan i pričešćuju. U Srbiji je ovo usečni dan, dan kada se ne preduzimaju važniji poslovi. Osim onih koji ovaj dan svetkuju kao svoju slavu, ovo je i dan koji svetkuju stočari.

Da se ne biste ogrešili ovaj dan obavezno postite: osim što je crveno slovo, ovaj praznik pada u vreme Božićnog posta. Izbegavajte teške poslove, posvetite se molitvi i veri.

Šta se desilo na praznik Vavedenja Presvete Bogorodice?

Bogorodica je rođena u Nazaretu, a ćerka je svetih pravednika Joakima i Ane. Na rođenju je dobila ime Marija, i sa roditeljima često odlazila u jerusalimski hram još kao beba.

Ana je, prema predanjima, Mariju rodila u sedamdesetim godinama uz Božji blagoslov. Pre nego što je ostala trudna, Ana i Joakim su se zavetovali da će, ukoliko budu imali potomstvo, dati svoje dete u hram. Tako je još u svojoj trećoj godini Marija uvedena u hram u Jerusalimu, gde ju je na ulazu dočekao otac Svetog Jovana Preteče, prvosveštenik Zaharije. On ju je postavio na prvi od dvanaest stepenika koji su vodili u najsvetiji deo, nazvan Svetinja nad svetinjama. Marija se na ostale stepenike popela sama, iako je to bilo teško i odraslim ljudima.

foto: Profimedia

To je zapravo događaj koji 4. decembra proslavljamo kao Vavedenje, odnosno ulazak Presvete Bogorodice u hram. Vavedenje je i slava manastira Hilandara.

Marija je u hramu ostala devet godina. Pošto su joj u međuvremenu umrli roditelji, sveštenici su odlučili da je udaju za 80-godišnjeg udovca Josifa, koji je već imao odraslu decu.

Tako su, prema predanju, zadovoljeni strogi propisi koji ne dozvoljavaju da devojka ostane devica do kraja života, već je svaka morala da se uda. Marija je živela u Josifovoj kući kao što je živela u hramu, tako da je ona bila prva monahinja - ona koja je život zaveštala Bogu.