Najčudniji romski običaji koji se i danas praktikuju: Od 1 se diže kosa na glavi, a žene ovo strogo treba da poštuju

Romska kultura je puna misterija, legendi i tradicija koje se pažljivo prenose sa generacije na generaciju. Uprkos brzom razvoju sveta, Romi zadržavaju svoj identitet i striktno se pridržavaju utvrđenih pravila. Neki od njihovih običaja nam mogu izgledati arhaični, ali upravo ta odanost tradiciji čini njihovu kulturu jedinstvenom.

Donosimo vam nekoliko običaja kojih se Romi čvsrto drže:

Muškarac je glavni

U romskoj porodici čovek je uvek glava. Njegova reč je zakon za sve. Žene su odgovorne za kuću: kuvaju, čiste, održavaju čistoću i podižu decu. Ovakav način života je očuvan u većini zajednica, gde su uloge i odgovornosti jasno podeljene.

Zanimljivo je da čistoća u kući za Rome ima simbolično značenje. To je važno ne samo sa stanovišta svakodnevnog života, već i kao kriterijum za sklapanje provoda. Ako devojka dolazi iz porodice aljkavih ili traljavih ljudi, njene šanse za uspešan brak su znatno smanjene. Za vreme porodičnih gozbi muškarci i žene uvek sede za odvojenim stolovima, što takođe odražava strogost načina života.

"Nečistoća" i zabrane

Među tradicijama romskih zajednica koje su preživele do danas, jedno od najneobičnijih ostaje verovanje u "prljavštinu". Ovaj drevni običaj povezan je sa idejom da se donji deo tela udate žene ili devojke koja je dostigla pubertet smatra "nečistim". Ovo verovanje i dalje ima značajan uticaj na svakodnevni život Roma.

Veruje se da čak i slučajan dodir ženske odeće, poput njene suknje, može da "oskvrni" čoveka ili neki predmet. Jedini izuzetak je njen muž - intimni odnosi sa njim ne potpadaju pod ovo pravilo. Predmeti ispod ženskog struka takođe se smatraju "nečistim" i neprikladnim za upotrebu.

Ako se čovek smatra oskvrnjenim, on je podložan svojevrsnoj izolaciji. Zabranjeno mu je da komunicira sa članovima zajednice, mora da jede i spava odvojeno od svih. Samo zajednička odluka starešina ili cele zajednice može da mu otkloni ovo stanje i vrati ga uobičajenom načinu života.

Da bi smanjili rizik od oskvrnjenja, romske zajednice primenjuju određena ograničenja za žene. Na primer, može im biti zabranjeno da se popnu na drugi sprat kuće kako njihovo prisustvo ne bi "uprljalo" prostorije ili stvari ispod.

Ljubav posle venčanja

Romkinja ne može imati vezu pre braka. Simpatije među mladima su moguće, ali oni moraju tajno da komuniciraju. Zajednica strogo osuđuje svaki nagoveštaj romantične veze pre braka.

Svadba je najvažniji događaj u životu Romkinje, a njenu čast potvrđuje beli čaršav sa krvlju posle prve noći. Ovo simbolizuje njenu nevinost i predstavlja izvor ponosa za celu porodicu.

Igre i pesme umesto reči o osećanjima

U romskoj kulturi nije uobičajeno otvoreno izražavati emocije. Ljubav, strast, radost i tuga - sve to Romi prenose kroz igru i muziku. Zbog toga je njihova umetnost tako svetla i emotivna.

Rani brakovi

Tradicija ranog braka u romskim zajednicama traje do danas, iako je sve ređa. U nekim selima deca se mogu venčati već sa 12-13 godina, ali u savremenom svetu sve više porodica radije čeka. U današnje vreme sve više mladih stupa u brak u zrelijim godinama, oko 18-20 godina. To je zbog činjenice da su mnogi Romi počeli da posvećuju više vremena obrazovanju.

Zanimljivo je da su brakovi među Romima često rezultat prethodnog dogovora roditelja. Na primer, oni još u detinjstvu mogu odlučiti da će se njihova deca, a ponekad i novorođenčad, venčati u budućnosti. Suprotno stereotipima, takvi sindikati se često ispostavljaju srećnim.

Mladi ljudi odrastaju svesni svoje unapred određene sudbine i venčavaju se uz uzajamno poštovanje. Međutim, ako se venčanje planira u veoma mladoj dobi, važno je da je devojka već spremna za brak: mora da bude polno zrela i da zna da vodi domaćinstvo. Zanimljivo je da mladoženja može biti mlađi od svoje neveste, a to ne izaziva osudu.

Romske svadbe

Sklapanje Roma je važna ceremonija ispunjena simbolikom. Po pravilu, budući mladoženja i njegova porodica dolaze u kuću neveste, donoseći sa sobom hranu, vino ili šampanjac. Simbolično otvaranje flaše smatra se znakom pristanka roditelja na brak.

U nekim mestima je sačuvan ritual cenkanja za mladu. Porodica devojčice saopštava iznos otkupnine, a glave porodice razgovaraju o uslovima sporazuma. Ovaj proces naglašava značaj unije za obe strane i jača veze između klanova.

Romska venčanja su praznici kojima se može samo diviti. Njihov obim je neverovatan: broj gostiju često dostiže i do 300 ljudi, a svečanosti mogu trajati nedeljama.

Na venčanje su pozvani ne samo najbliži rođaci, već i ceo kamp. Lični pozivi nisu potrebni - svi bliži i dalji rođaci smatraju da je njihova dužnost da dođu. Gosti su uvek velikodušno ugošćeni, a mladenci su zasuti poklonima. Ova tradicija naglašava važnost porodice i jača njene veze. Romska venčanja nisu samo proslava ljubavi, već i simbol jedinstva zajednice. U zavisnosti od finansijske situacije, njihove svadbe su veoma glamurozne i raskošne.

Jedan čovek za ceo život

U romskoj kulturi razvod je izuzetno retkost. Devojka treba da ostane sa jednim mužem ceo život, čak i ako vara. Ovaj pristup se zasniva na važnosti očuvanja porodične tradicije i snazi bračne zajednice. Međutim, modernost pravi svoja prilagođavanja. Primeri razvoda se i dalje dešavaju, ali oni ostaju izuzetak, a ne pravilo.

Oproštajni obred

Za Rome smrt nije kraj, već početak novog puta. Veruju da će u svetu mrtvih čovek sresti svoje pretke, pa su mu potrebne poznate stvari iz zemaljskog života.

U kovčeg pokojnika stavljaju se ikone, ćilim (kao simbol puta), posteljina i osnovne potrepštine. Rođaci preminulog poštuju strogu žalost. 40 dana niko se ne šiša, a tokom cele godine porodica izbegava praznike i zabavu, posvećujući ovo vreme sećanju na preminule. Ove tradicije pokazuju koliko duboko romska kultura poštuje porodične vrednosti i održava vezu između generacija.

Svaka šesta Romkinja se uda pre 16. godine života