Noć pred najveće takmičenje mlada gimnastičarka je nestala: Istraga je odmotala klupko jezivih tajni i uništila porodicu

Kako je nestanak 13-godišnje Jare Gambirasio razotkrio gradsku mrežu izdaja, a razjašnjenje okolnosti otmice tinejdžerke dovelo do toga da je nekoliko uglednih porodica prinuđeno da javno iznesu svoj prljav veš i nekima od njih uništilo život?

Grad Brembate di Sopra ima sedam hiljada stanovnika i svi se poznaju. Od velikih događaja koji su se desili u prošlom veku, došlo je do požara u lokalnoj bolnici i saobraćajne nesreće ispred gradske kuće. Dakle, kada je 13-godišnja Jara Gambirasio nestala ovde 26. novembra 2010., vest se proširila širom Lombardije za nekoliko sati. A tinejdžerka je nestala pod veoma čudnim okolnostima.

Naime uveče je devojčica otišla u sportski centar gde je trebalo da se održi gimnastičko takmičenje ujutru, da bi tamo donela stereo sistem, pa čak i ponovila nekoliko vežbi u teretani sa trenerom. Zatim je napustila zgradu i više nikada nije viđena. Telefon nestale devojke pokazao je da posle treninga nije otišla kući, već prema selu Mapelo. Pre nego što je njen telefon postao nedostupan, poslala je SMS poruku svojoj prijateljici da se sastaju i sutra, da će poneti tortu sa sobom.

Ispostavilo se da devojka nije imala nameru da pobegne od kuće i štaviše, nije imala nameru ni da izvrši samoubistvo. Dugo se spremala za takmičenje u gimnastici i važan joj je bio nastup na nedeljnom turniru. Ni razgovor policije sa roditeljima nije dao rezultata. Porodica Gambirasio je bila poštovana u gradu, ćerka je bila jedino dete u porodici, obožavana i voljena. Šta se onda dogodilo?

Njen nestanak izazvao je toliku pometnju da se slučajem bavila specijalna komesarka tužilaštva u Bergamu Leticija Ruđeri. Istražiteljka je imala evidenciju o hapšenju nekoliko mafijaša, kojima je ušla u trag i strpala ih iza rešetaka, pa je ona bila ta koja je raspoređena na najteže slučajeve.

Intervjui svedoka u gimnastičarskoj sali otkrili su da su se neposredno pre nestanka Jare dvojica muškaraca u crvenom sportskom automobilu motala oko dečijeg centra.

Leticija Ruđeri je započela svoju istragu tako što je 26. novembra naredila praćenje svih mobilnih telefona koji su se nalazili u okolini Mapela – bilo ih je 15.000. Svi slični automobili su pregledani, prtljažnici i dokumenti su pregledani na kontrolnim punktovima.

Finansijski troškovi su bili enormni, istraga je obećavala da će biti jedna od najskupljih u istoriji Italije. I ubrzo je dala prve rezultate. Prisluškivanje pretplatnika dovelo je do Marokanca Mohameda Fikrija, koji je u razgovoru sa prijateljem rekao frazu: „Oprosti mi, Gospode, nisam je ubio“. 4. decembra je uhapšen na brodu koji je išao za Tanger.

Ali nema tela, nema slučaja. Istražitelji su trčali okolo pokušavajući da pronađu nestalu devojčicu, dok je osumnjičeni negirao krivicu.

Jarino telo pronađeno je tek sledećeg februara, u blizini susedne komune Činjolo d'Izola.

„Osetila sam olakšanje. Jarin nestanak me je proganjao, kao majku, sad znam da je jedina gora stvar od smrti deteta da ono nestane“, rekla je kasnije istražiteljka Leticija.

Telo je bilo prekriveno granjem, a u blizini je ležao telefon bez SIM kartice. Pregled je pokazao da je devojka pružala otpor, pa čak i ranila ubicu. Odeća joj je bila pocepana, ali nije bilo tragova silovanja. Zločinac je žrtvu ubo nekoliko puta i ostavio je krvavu da umre.

Istražitelji su izvadili uzorak DNK ispod noktiju žrtve i označili ga kao "Nepoznato 1". Marokanac je morao da bude pušten, a istraga je zašla u ćorsokak.

Tada Rugeri odlučuje da uzme DNK od svih posetilaca noćnog kluba, koji se nalazio u blizini mesta gde je telo pronađeno. Jedan od njih, Damiano Gerignoni, izgledao je kao blizak rođak ubice. Međutim, na dan nestanka devojke, momak je bio kod kuće sa svojom porodicom: to je potvrdila gomila rođaka. Opet ćorsokak.

U međuvremenu, javnost je vršila pritisak, tražeći da se pronađe ubica, istraga je nazvana nesistematičnom, a sama Rugeri je optužena za nekompetentnost. Posebno je oštro kritikovana što je pustila marokanskog radnika.

Rugeri odlučuje da se uhvati za jedini trag - "srodnu DNK", i pravi spisak svih rođaka osumnjičenog pre 1716. Ona sprovodi genetsku analizu svih živih ljudi: nula poklapanja. Istina, Damjanov otac je imao i brata Đuzepea, koji je već umro u vreme tragičnih događaja, ali su kod kuće sačuvane dve poštanske marke sa česticama njegove pljuvačke.

I evo prve pobede: DNK testiranje je pokazalo da je Đuzepe otac Jarinog navodnog ubice. Jarini roditelji su o svom trošku angažovali genetičara, koji je uspeo da ekshumira Đuzepea. Verzija očinstva je potvrđena. Ali evo problema: DNK dvojice zakonitih sinova Đuzepea pokazao je da nijedan od njih nije bio ubica. Pa ko je taj tajanstveni sin?

Novine su prenele vest o vanbračnom nasledniku-ubici, a u Lombardiji počinje pravi lov na veštice. Svi se dobro poznaju. Poštovani očevi porodica traže sličnosti sa Đuzepeom i počinju da sumnjaju u najgore gledajući sumljičavo u svoje žene. Komšije počinju da optužuju jedni druge. Ogovaranje se umnožava, svakodnevno se pojavljuju nova imena i osumnjičeni.

Ne zna se u šta bi se ova priča pretvorila da Ruđeri nije ušla u trag radnoj biografiji oca počinioca. Ispostavilo se da je Đuzepe u mladosti radio kao vozač i imao aferu sa jednom od radnica u fabrici tekstila. Ona je bila udata, a Đuzepe je takođe bio oženjen, tako da objavljivanje ove veze nikome nije bilo od koristi.

Dok je istraga u toku, u štampu procuri vest da istraga traga za ženom koja je preljubnica. A Italija je vruća zemlja. Ovo izaziva talas tračeva koji je već uzburkao nekoliko gradova. Ponovo su se pojavile davno zaboravljene izdaje i sumnje. Lokalnu novinsku kancelariju preplavljuju anonimna pisma sa raznim optužbama, prljavim pričama, otkrivajući tajne porodica u kojima se pronalazi sve više rogonja. Istresanje prljavog veša je zaustavljeno kada je otkriveno ime razvratnice - Ester Arzufi.

Ona je zaista bila udata, crvenokosa, visoka, bistra, ali tako nesrećna u braku sa starijim mužem. Žena je zatrudnela sa ženskarošem-vozačem i rodila dečaka i devojčicu. Oženjeni Đuzepe je, naravno, nestao u magli čim se razgovor okrenuo tome da je on otac. A njegov odrasli sin Masimo Boseti pojavio se u Mapelu, gde je živeo sa ženom i troje dece.

Podudaranje Bosetijevog biomaterijala i DNK ubice bilo je 100%. Štaviše, identifikovan je kao prolaznik koji je često posećivao Gambirasiovu kuću. Svedoci na suđenju su rekli da se u blizini sportskog centra često viđao crveni automobil optuženog, a pretres njegovog kompjutera pokazao je da se Boseti bavi dečjom pornografijom.

Pored toga, ostao je upamćen po razgovoru sa drugim sportistkinjama tinejdžerkama. Sam Boseti se pravdao: jeste, flertovao je sa devojkama, ali nije ubio. Štaviše, nikada nije išlo dalje od flerta, da li je to razlog za zatvor?!

Postojala su samo dva dokaza koja su mogla osloboditi Masima: krv njenog trenera je pronađena na Jarinoj jakni i činjenica da je trener odmah izbrisao razgovor sa njenim bratom nakon što je Jara nestala. O kojoj su tajni mogli da razgovaraju? Ipak Boseti je osuđen na doživotni zatvor.

Masimo je pre četiri godine dao dug intervju iz zatvora, gde je ponovo tvrdio da je nevin. Na dan ubistva bio je sa porodicom, što mogu potvrditi supruga i deca. Međutim, ubrzo su dvojica muškaraca tvrdila da su imali intimne odnose sa njegovom suprugom, što znači da brak Bosetija nije bio idealan.

Masimov otac, koji je imao rak, takođe je bio šokiran kada se ispostavilo da svo troje dece koje odgaja nisu njegova. A gađenje meštana prema porodici Boseti bilo je toliko veliko da je Masimova sestra dva puta pretučena na ulici.

Bonus video: