U ovom plemenu žene se ne kupaju, gosta moraju da odvedu u krevet i udaju se sa 10 godina: Muškarci imaju samo 1 dužnost

Čudna pravila koja su važila i koja važe u plemenu Himbe svrstavaju ih u najinteresantnije pleme na planeti.

Pleme najlepših ljudi na planeti Himba dugo je živelo izolovano od ostataka sveta, pažljivo skrivajući svoje običaje, kako ih drugi ljudi ne bi osudili ili, čak, pokušali da im pomene svakodnevicu, koju su vekovima negovali.

Međutim, kako je vreme prolazilo i njihova svest se menjala, pa od potpunog skrivanja i izolovanog života postali su najfotografisanije pleme u istoriji, jer su želeli da pokažu svoje jedinstvene obrede.

Ono što ih izdvaja i čini dodatno fascinantinim za zapadnog čoveka jeste neobičnost njihovog fizičkog izgleda. Naime, ovaj narod važi za najlepše afričko pleme. Tradicionalno i muškarci i žene idu u toplesu, nose suknje izrađene od životinjske kože u raznim bojama, a odrasle žene nose jednostavne kožne ogrtače i kožne čarape kako bi zaštitili svoje noge od otrovnih životinjskih ugriza.

Ovo drevno pleme naselilo je nemilosrdnu regiju Kunene na severozapadu Namibije, gde dan-danas žive po svojim pravilima.Na tom predelu su razvili neverovatna stočarska carstva. Uzgajaju ovce i koze, a broj stoke određuje njihovo bogatstvo. Žive i od kišnih kultura, kao što su kukuruz i proso, a svoje meso i mleko smatraju najkvalitetnijim na svetu. Proizvode menjaju za brašno, bilje i med, a tek povremeno stoku prodaju za gotovinu.

Sa druge strane, najveći problem ovog plemena je velika suša, koja umnogome utiče na njihovu svakodnevicu. Voda je imala izuzetnu vrednost, pa su doneli zakon koji kaže da je samo muškarci smeju koristiti za kupanje i održavanje higijene.

Neki pripadnici plemena su zaposleni u prirodnim rezervatima. Zanimljivo je da sav zarađeni novac dijele s ostatkom plemena. I penzije starešina se smatraju kao zajedniička finansijksa sredsta, koja se skupljaju za bolji život mlađih generacija.

Za razliku od dama koje koje daju čitavo bogatstvo na razne kozmetičke preparate za negu, Himba žene sastoje za rituale lepote skupljaju u prirodi. Brinu o tome da im koža bude sjajna i mekana. Najpoznatija dnevna krema ovih zanimljivih žena je otijze - crvena pasta koja nastaje mešanjem životinjske masti i oker pigmenta, koja je dobra i za uklanjanje dlačica sa tela.

Ovim preparatom Himba žene mažu kožu i kosu kako bi se zaštitile od oštre pustinjske klime i naglasile svoju lepotu. Otjize ih štiti i od insekata, a u pastu ponekad dodaju mirisnu smolu kako bi „šarmantnim mirisom prirode“ privukle muškarce.

Pre svega, ova kozmetička praksa simbolizuje bogatu crvenu boju zemlje i krvi – glavnu bit života zajednice, koja je ujedno i ideal lepote u njihovom društvu.

Danas je jedan od najistaknutijih problema Himba žena to što nemaju pristup vodi kako bi se osvežile, istuširale, oprale kosu ili odeću. Zato se ove žene svakodnevno kupaju u dimu, da bi održale higijenu. Tinjajući ugljen stave u malu posudu sa začinskim biljem i čekaju da gusti dim izađe.

Kad se dim digne, žene se naginju iznad posude i čekaju da se kapljice znoja počnu slivati niz telo. Ovu neobičnu praksu one smatraju čišćenjem, a misionari koji su se družili s ovim posebnim damama govore kako njihova koža zaista dobro miriše.

Frizura je jako važna za pripadnike plemena Himba jer ukazuje na uzrast, socijalni i bračni status. Muškarci plemena Himba imaju jednu pletenicu kada su sami, a vezuju kosu pozadi kada se ožene.

Žene nose neverovatno složene stilove koji se menjaju u zavisnosti od toga da li su u braku i koliko su stare. Deca imaju dve pletenice, a od početka puberteta devojačke pletenice su prebačene napred na lice.

Žene i devojke rade mnogo teže fizičke poslove od mušklaraca. Oni su posvećene samo uzgoju i čuvanju stoke, kao i učestovanju u većima sa seoskim poglavarima. A žena je ta koja sređuje kuću, donosi drva za ogrev i vodu za celo selo, brine o vinovoj lozi, kuvaju, prave nakit, obrađuju zemlju, muzu krave i ovce, čuvaju decu i dr.

Himbe su animisti i njihovo se vrhovno biće zove Mukuru. S njime komuniciraju preko dima svete vatre koji se uzdiže u nebo i tako im omogućuje komunikaciju s precima. Oni im govore što su dobro učinili, a šta bi trebalo bolje i tako im daju smernice za ispravan život. U svakom selu tinja sveta vatra, a iz dima mogu saznati između kojih se pripadnika plemena rodila ljubav.

Prosečni Himba muškarac ima dve žene. Obično desetogodišnjakinje se udaju za muškarce koje izaberu njihovi očevi. Iako je ova praksa u Namibiji zabranjena, kod plemena Himba je još uvijek raširena. Nakon venčanja – dečak postaje punopravni član njihove zajednice, a devojčice moraju da rode dete, kako bi ih društvo prihvatilo kao punopravne članice.

U plemenu Himba veruju da dete samo bira roditelje. Jedino što ne može da izabere je kada će da ga rode, već mora da sačeka dok se majka ne odluči da ima dete.

Kada žena poželi da postane majka, ona ode u šumu i meditira dok ne čuje pesmu deteta koje želi da ga ona rodi. Tek kada čuje tu pesmu, ide da nađe muškarca koji će biti otac tog deteta. Kada ga pronađe, ona ga uči ovu pesmu i pre nego fizički začnu dete, oni pevaju pesmu kako bi ga prizvali.

Međutim, tu pesmu moraju da nauče i babice i druge žene u selu, kako bi njime dočekali dete kada se rodi. Ta pesma će kasnije pratiti dete kroz život.

Decu čuvaju žene i ostala deca iz plemena, a muškarci su često odsutni od kuće na duži vremenski period.

Himba kultura je relativno odsečena od ostatka namibijskog društva. Procenjuje se da 50.000 Himba ljudi živi veoma tradicionalnim životom, a jedna mala grupa ima lovačko-sakupljački način života koji se nije promenio desetinama hiljada godina.

Iako muškarci u plemenu obično imaju dve žene, genetsko testiranje grupe uzoraka pokazuje da više od 70 odsto muškaraca Himba odgaja najmanje jedno dete čije je otac bio drugi muškarac.

Kažu da je razvod vrlo lak za žene Himba i nije nimalo neuobičajen. Rađanja deteta van braka ne smatra velikim problemom, a svako dete ima "socijalnog oca" koji će mu pomoći u odgajanju.

Među plemenom Himba, razamena žena je tradicija koja postoji vekovima. Prema viševekovnoj tradiciji, muškarac može dozvoliti svojoj ženi da spava sa svakim muškarcem koji želi da provede noć u njegovom domu. Dok se posetilac lepo provodi sa ženom, očekuje se da muž provede noć u drugoj sobi.

Ali ovaj drevni način života je ugrožen. Kako se zapadni uticaji šire Namibijom, deca Himba se stide svog „zaostalog” načina života i i odlaze u gradove da pronađu svoju sreću, piše 24.sedam.rs

Bonus video: