Naša diva odrasla u siromaštvu, kao dete pevala na ulici, pa završila u Bečkoj filharmoniji: Zbog njega je sve napustila

Operska diva i pedagog Biserka Cvejić ostavila je neizbrisiv trag u svetskoj operskoj umetnosti. Nastupila je u 77 uloga u više od 1.800 predstava izvođenih na pozornicama širom planete i pevala je sa najslavnijim pevačima svog doba. A pored slave ostala je skromna i jednostavna osoba.

Rođena 1923. kao Biserka Katušić u okolini Splita sa dve godine seli se sa roditeljima u Belgiju. Živeli su u Liježu, gde je njen otac radio kao rudar, a majka je kuvala za rudare.

Još kao mlada počela je da peva na ulicama i trgovima, prkoseći roditeljima koji su se tome protivili jer su smatrali, kako je govorila, da treba da završi neki zanat.

Prvi džeparac zaradila je od pevanja, a potrošila ga je na ručak sa porodicom. Otac joj je mlad nastradao, a ona je u svojim sećanjima na detinjstvo priznala da je čeznula da se vrati u domovinu. To je i uradila nakon rata 1946. godine. Prva stanica je bila Zagreb, a potom se preselila u Beograd.

„Putovala sam punih 12 dana, a u vagon sa humanitarnom pomoći, čuvenim Trumanovim jajima, ubacio me jedan američki vojnik. Da se vratim u Jugoslaviju odlučila sam kada je u Belgiji gostovao folklorni ansambl “Ivo Lola Ribar” iz Beograda i tada sam upoznala divnu Nadu koja mi je dala svoju adresu i rekla da je obavezno posetim kada dođem u Srbiju. Željna domaće pesme i reči, vraćam se u domovinu“, pričala je Biserka.

Upisala je Muzičku akademiju kod operskog umetnika Josipa Rijeveca, a nakon diplomiranja joj je kompozitor Oskar Danon, tada direktor Beogradske opere, ponudio stalni angažman. Debitovala je 1950. godine u ulozi Šarlote u operi „Verter“, a kao Eboli u „Don Karlosu“ dobila vrhunske kritike koje joj otvaraju vrata svetskih operskih scena.

Sa beogradskim ansamblom odlazi u Beč 1961. godine, gde učestvuje u snimanju opere „Rat i mir“ Sergeja Prokofjeva. Ubrzo dobija poziv Bečke državne opere da im se pridruži, a angažovao ju je Herbert fon Karajan. Na toj sceni je nastupala punih 18 godina kao vodeći mecosopran, tumačila je 25 uloga i imala oko 370 nastupa.

Ali ljubav prema suprugu Dušku Cvejiću, operskom pevaču i lekaru, bila je najvažnija. Zbog svog Duška je prelomila i vratila se u Beograd. Tada se okrenula pedagoškom radu. Bila je profesorka na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, potom i na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a vodila je i Operski studio u Madlenijanumu.

Upoznali su se 1948. na Muzičkoj akademiji, zajedno su završili studije, a on je specijalizirao i otorinolaringologiju.

„Zaljubila sam se u Duška, ja vatrena Dalmatinka, a on lala iz svešteničke porodice. Provodili smo zajedno svaki dan. Bio je veliki čovek u svakom pogledu. Kao lekar je pomagao ljudima, a nikad nije naplaćivao. Mnogo je Duško trpeo zbog mog posla. Proputovao je sa mnom ceo svet, pratio me na koncertima. Nije mu bilo lako. Muški k’o muški, često su ga pitali: ‘Gde ti je žena?’, ali moj Duško i ja prošli smo kroz sva iskušenja. Ljubav je bila jača od svega“, ispričala je primadona svojevremeno za „Vesti“.

Preminula je 2021. u 98. godini života, čak 23 godine nakon svog Duška.

Stil / nova.rs

Bonus video: