Kardiolog objasnio kako se pravilno meri krvni pritisak kod kuće: Svi nesvesno prave greške koje mogu biti kobne za srce

Krvni pritisak je jačina kojom krv pritiska zidove krvnih sudova tokom vremena i srčanog ciklusa. Sve mlađi ljudi se suočavaju sa visokim vrednostima koje mogu biti uslovljene brojnim faktorima, a prema njima se ima uvid u vitalne funkcije. Lekari ističu da je zato veoma važno znati kako ga pravilno izmeriti kod kuće, jer tako može na vreme da se otkrije zdravstveni problem.

Sistolne vrednosti su viši brojevi, nastaju tokom ispumpavanja krvi iz srca, dijastolni su donje vrednosti, koje se registruju kada srce prima krv iz organizma.

Optimalne vrednosti krvnog pritiska su do 120/80 mmHg. Hipertenzija ili povišen arterijski krvni pritisak po evropskim preporukama iz 2018. godine su vrednost pritiska više od 140/90mmHg . Što je pritisak veći, veći je i rizik od kardiovaskularnih komplikacija, koje pacijenti ipak mogu da spreče adekvatnom terapijom čiji je deo i kontrola pritiska u kućnim uslovima.

– Veoma je značajno kućno merenje zbog praćenja delovanja terapije i ranog otkrivanja povišenog krvnog pritiska. Kada merimo pritisak u kućnim uslovima bitno je da se ispune i neki preduslovi. Potrebna je priprema za merenje pritiska kako bi se izbegli faktori koji mogu da trenutno utiču na povećanje krvnog pritiska. Nije preporučljivo 20 do 30 minuta pre kućnog merenja bavljenje fizičkom aktivnošću, ne bi trebalo da se puši, pije kafa, alkohol, uzima hrana – kaže za portal eKlinika specijalista interne medicine – kardiolog prof. dr Dragan Lović, član Naučnog rukovodstva Evropskog Udruženja za hipertenziju (ESH).

Lekari objašnjavaju da pritisak nije konstantna veličina i da niko nema iste verdnosti pritiska tokom 24 sata. Krvni pritisak najniži je od 23.00 do dva sata posle ponoći, nakon čega počinje da raste i ujutro je nešto viši jer nas priprema za buđenje i radne obaveze. Kada se meri pritisak potrebno je da imamo adekvatan aparat, prof. dr Lović navodi da najpreciznije vrednosti za kućno merenje krvnog pritiska daju automatski aparati sa manžetnom koji se vezuju na nadlaktici. Aparati moraju da budu baždareni.

– Pri merenju krvnog pritiska potrebno je da se sedi najbolje na stolici za stolom, telo da bude u pravom položaju, manžetna da bude vezana najmanje dva centimetra iznad nadlaktice, ruka je na stolu. Važno je da osoba bude opuštena i da nije pod velikim stresom. Samo merenje krvnog pritiska najbolje je uraditi u kućnim uslovima, do dva merenja u intervalu od jednog do tri minuta. Upisuju se obe vrednosti, s tim da pojedini digitalni aparati automatski registruju te vrednosti, srednja vrednost između dva merenja bila bi ona koja je najpreciznija – naglašava prof. dr Lović.

U slučaju da se merenjem kontrolišu efekti lečenja najbolje je, kako objašnjava prof. Lović da pritisak merimo u jutarnjim satima, idealno vreme bilo bi između 7 i 10 časova, bez obzira da li smo pre toga uzeli terapiju. Bilo bi dobro da se vrednosti provere i u poslepodnevnim satima između 16 i 18 časova.

– Ne u periodu dok smo na poslu nego kasnije, posle ručka i malog odmora. Na osnovu tih vrednosti koje je dovoljno meriti 3 do 4 puta nedeljno lekari mogu da vide da li ima eventualnih skokova pritiska i da li je terapija dobra – navodi dr Lović.

Poželjno je da merimo pritisak u tihoj prostoriji sa prijatnom temperaturom, savet je da pre merenja sedimo 3 do 5 minuta dok se potpuno ne opustimo. Ne bi trebalo da pričamo tokom ili između merenja.

– Kada se registruju visoke vrednosti krvnog pritiska nema potrebe da se odmah uzimanju lekovi. Preporuka je da se u takvoj situaciji napravi pauza i pacijent odmori 15 do 20 minuta, malo relaksira i potom ponovo izmeri krvni pritisak. Ukoliko u naknadnom periodu dođe do pada krvnog pritiska to je reakcija na merenje krvnog pritiska, ako ne dođe do pada vrednosti krvnog pritiska potrebno je da se pacijent javi lekaru i da se proveri terapija – savetuje prof. dr Lović.