"20 godina lečim ljude od karcinoma i ovo je glavni okidač za pojavu raka: Jednu stvar svi zanemaruju"

Kako je odlazeći oktobar ceo mesec posvećen borbi protiv raka dojke, ugledni hrvatski lekar, dr Ilona Sušac, specijalista onkologije i radioterapije, sumirala je svoj dosadašnji 20-godišnji, otkrivši u intervjuu za hrvatske medije šta je prema njenom mišljenju jedan od okidača za nastanak tumora u organizmu.

- Najviše iskustva imam sa ženama obolelim od raka dojke, radim i razgovaram sa njima više od 20 godina, slušam njihove priče i znam pozadinu njihovih karcinoma, a tu je uvek neka emocionalna trauma na prvom mestu. Ima mnogo posla, da se leči i duh i duša i telo i, po mom mišljenju, cela porodica u isto vreme - ističe dr Sušac i dodaje da ne samo da su decenije života na, prema njenom mišljenju, dehumanizovale ljude, već da postoje i posledice perioda pandemije korone: - U kliničkoj praksi primećujemo da je sve više istovremenih pojava različitih vrsta karcinoma, te da može da ima, na primer, rak debelog creva i rak pluća, dojke i pankreasa. Nije jedna bolest koja se proširila, već su se u isto vreme razvila dva različita karcinoma, što nazivamo sinhroni karcinomi.

Lekarka takođe kaže da se u praksi Hrvatske primećuje i da je smanjena dob u kojoj se javljaju bolesti i kada pacijenti dolaze u ordinacije, a njena najlmađu pacijentkinju koju je lečila sa tumorom dojke imala je svega 19. godina.

Upitana zašto raste broj obolelih od raka dojke, lekarka je mišljena da se sve više žena pregleda, pa se samim tim i otkriva više karcinoma.

- Drugi razlog je brz način života i jedenje visoko rafinisane hrane. Prerađeni prehrambeni proizvodi su puni supstanci kao što su pesticidi i druge hemikalije koje će, ako se konzumiraju dugo i uporno, pokrenuti kaskadu transformacije normalne ćelije u abnormalnu. Sklona sam teoriji da u hrani postoje tzv. endokrinih disruptora, što je posebno važno kod raka dojke, koji je dominantno hormonski zavisan, u 70 do 75 odsto slučajeva. Ove supstance po strukturi nisu hormoni, ali deluju kao oni, odnosno pokreću kaskadni put koji ubrzava rast tumora, izbegavajući kontrolne sisteme u telu.

Dr Sušaš objašnjava da su karcinomi dojke, prostate i štitaste žlezde, kao i ADHD kod dece i autizam danas striktno povezani sa njima.

- Dakle pet entiteta u medicini. Ovi endokrini disruptori prekidaju neke telesne procese, ubacuju se i deluju van naše kontrole. Kada, recimo, nadbubrežna žlezda radi svoj posao, mozak joj šalje signal "to je to, sad stani", ali disruptor radi neprekidno, mozak mu ne može ništa. Naši autonomni sistemi, odnosno nervni i endokrini sistem, svojim mehanizmima regulišu sve funkcije u telu, ali takve supstance mogu da ih poremete i to je dokazano.

A tu je, naravno, i genetika važan faktor.

- Treba znati da li u porodici ima obolelih od raka, majčina i očeva strana su podjednako bitne, ali prema statistikama, broj ljudi koji su od roditelja nasledili genetsku grešku od raka dojke je pet do najviše deset odsto. Kako objasniti ostale? Kao što sam upravo rekla, genetike je važnija epigenetika, odnosno uslovi pod kojima će se aktivirati geni koji dovode do bolesti.

Međutim, lekarka ističe nešto što se najčešće najviše zanemaruje kada je u pitanju naše fizičko zdravlje.

- Duhovni i mentalni život, psihološki profil i karakter čoveka izuzetno su važni kada se boluje od raka i tokom lečenja. Danas, nažalost, možemo reći da će svaka treća ili četvrta osoba koju sretnemo na putu biti oboleli od raka. Dijagnostika i terapija su sve bolje, ali je i sve više karcinoma. To ide donekle proporcionalno, tako da ne zaostajemo u dijagnostičkim i terapijskim procedurama u odnosu na incidencu. Broj obolelih od raka dojke je veliki, ali danas veliki broj žena u četvrtom, najvišem stadijumu bolesti živi dugo. Tri, četiri, čak pet puta duže nego ranije.

Rani početak bolesti je retkost, do 15 slučajeva godišnje, ali i to treba uzeti u obzir.

- Zato uvek savetujem ženama da bar jednom pre 30. godine urade ultrazvučni pregled, ne da bismo nešto našli, već da bismo znali šta ima ili ne, pa nam je kasnije lakše da pratimo da li se nešto menja i kada se nešto desilo, bilo da je cista ili fibroadenom. Ako žena dođe na prvi ultrazvučni pregled u 40. godini, ne možemo uvek sa sigurnošću da znamo šta vidimo, pa moramo da uradimo punkciju i biopsiju, jer se nešto maligno može sakriti u vidu onoga što izgleda benigno. Rizik se povećava nakon 30 godina.

Upitana da li se i sama pridržava svih nabrojanih mera, dr Sušac ističe da ide redovno na preglede, uključujući i mamograf.

- Što se tiče načina života, ne volim brzu i prerađenu hranu i ne volim slatkiše, pijem puno vode. Ujutru se istežem u krevetu, radim osnovne vežbe za kičmu. Volim da idem u planine. Nadam se da ću u narednom periodu uspeti da povećam svoju aktivnost. Čoveku se dešava da ponekad ne može da prati rutinu, ali je najvažnije da smo svesni šta treba da popravimo. I još jednom ću naglasiti – mentalno i emocionalno stanje je veoma važno. Sreća, tuga, bes, razočarenje... svako od ovih osećanja ostavlja vrlo jasan i danas dokazan biohemijski trag na nama. Zato treba da znamo mnogo bolje da upravljamo emocijama, da ih izrazimo, a ne da gomilamo nezadovoljstvo. Nedostaje nam zdrava komunikacija i sposobnost da razjasnimo konfliktne situacije. Najviše iskustva imam sa ženama obolelim od raka dojke, radim i razgovaram sa njima više od 20 godina, slušam njihove priče i znam pozadinu njihovih karcinoma, a tu je uvek neka emocionalna trauma na prvom mestu. Ima mnogo posla, da se leči i duh i duša i telo i, po mom mišljenju, cela porodica u isto vreme - zaključuje ova iskusna doktorka.

(Stil/ Ona/ Jutarni.hr)

Bonus video: