Komšinica me zamolila da joj pričuvam dete, nikad se više nije pojavila: Gajila sam ga 18 godina, onda stiže bolan poziv
Život piše romane, kad joj je pokucala komšinica na vrata nije ni sanjala kakav će preokret da se desi
Autor:
Kada su joj sa dvadeset godina rekli da nikada neće moći da rodi decu, Rosalinda je osetila kako se njeni snovi ruše. Maštala je o velikoj porodici, o tome kako će jednoga dana biti majka i pružiti ljubav deci kojoj je potrebna, ali se čini da je život imao druge planove. Međutim, umesto da se povuče i preda svojoj tuzi, Rosalinda je donela hrabru odluku – otvorila je vrata svog doma i srca deci kojoj je bila potrebna majka, bez obzira na to što nije bila njihova biološka.
Njena priča dobila je neočekivani preokret jednog sasvim običnog dana. Kada joj je komšinica pokucala na vrata i zamolila je da pričuva njenog sina dok ona obavi kupovinu, Rosalinda je, kao i uvek, rado pristala. Prihvatila je dečaka sa toplinom i pažnjom, verujući da će komšinica ubrzo doći po njega. Ipak, sati i dani su prolazili, a komšinica se nije pojavljivala. Rosalinda je čekala i nadala se, ali kako su dani prolazili, postalo je jasno da se majka dečaka neće vratiti. Ubrzo je saznala kako se odselila iz zgrade, a neki su govorili da je moguće da je otišla i iz grada.
"Živela sam danima, pa i godinama u neizvesnosti. Bilo mi je čudno da neko tako olako ostavi dete, da nikad ne pozove, da se ni ne pojavi. Vezala sam se za tog dečaka. Upisao je školu, pronašao društvo. A kad je napunio 18 godina, odlučio je da se preseli kod oca. "
ostala je majka dečaku koji je ostavljen na njenim vratima i pružila mu ljubav i dom do njegove osamnaeste godine. Kada je konačno pronašao svog biološkog oca, odlučio je da nastavi život s njim, a Rosalinda je, iako s tugom u srcu, podržala njegovu odluku.
"Kad se preselio kod oca stigao je poziv od njega, pitao me kako sam, treba li mi nešto, a meni se srce steglo da pukne. Jedva sam preživela to odvajanje od njega. Posle toga sam shvatila, da želim da budem utočište za decu koja nemaju nikoga".
Nakon ovog iskustva, Rosalinda je shvatila koliko joj znači briga o deci, te je odlučila da otvori svoje srce i dom za još mališana kojima je bila potrebna toplina i podrška. Mnogobrojna deca su kroz godine pronašla utočište kod nje, gde su dobila ljubav i pažnju kakvu nikada ranije nisu osetila. Svako od njih postalo je deo njenog života, a Rosalinda je stekla veliku porodicu, čak i ako nije bila njihova biološka majka.
Jedno dete ipak zauzima posebno mesto u njenom srcu – tamnoputa devojčica po imenu Lola. Rosalinda je sa toplinom pričala o njoj i istakla kako je Lola danas odrasla žena u tridesetim godinama. Kroz njeno odrastanje, Rosalinda je bila njena najveća podrška i oslonac, a devojčica joj je pružila osećaj radosti i ljubavi koji su joj ispunili život.
Ova dirljiva priča Rosalinde, koju je podelila putem TikToka i koja je prikupila stotine hiljada lajkova, inspirisala je mnoge da veruju kako porodica može biti izgrađena ljubavlju i posvećenošću, čak i kada okolnosti ne idu po planu.