"Evo uzmi od nas sve što imamo": Majka je Nikolu Teslu kudila što se kocka,a on sa cigaretom u ustima učinio nezamislivo

Pre više od jednog veka, Nikola Tesla, čuveni srpski naučnik, pronalazač i jedan od najumnijih ljudi u istoriji, podelio je u autorskom članku tajne uspeha svojih pronalazaka, objasnio kako je prestao da se kocka i otkrio zašto je brojao korake dok šeta.

Ovi tekstovi, koji govore o njegovom životu i inovacijama, ali i o porocima o kojima je bio sklon, objavljeni su 1919. godine u časopisu "Električni eksperimentator: Nauka i otkrića", a prenosi NIN.

Nikola Tesla je napisao sledeće:

"Tokom svog detinjstva patio sam od čudnog oboljenja – pričinjavale su mi se slike propraćene jakim snopovima svetlosti, što je uticalo na moju percepciju i ponašanje. To su bile slike stvari i scena koje nisam zaista video, niti sam ikada pre toga pomislio na njih. Kad god bi mi se neko obratio, slika tog predmeta bi mi se pojavila pred očima, i ponekad bi mi bilo teško da razlikujem da li je ono što sam video bilo stvarno ili ne. To mi je prouzrokovalo anksioznost.

Niko od studenata psihologije i fiziologije sa kojima sam pričao o tome nije mogao da objasni taj fenomen. Čini se da je to što sam ja imao bilo jedinstveno, iako znam da je i moj brat imao slično oboljenje.

Došao sam do teorije da su slike bile rezultat refleksnog prenosa informacije od mozga do mrežnjače pod uticajem uzbuđenja. To zasigurno nisu bile halucinacije.

Kako bih se oslobodio od toga, pokušavao sam da se skoncentrišem i mislim o nečemu drugom što sam video, i tako bih, makar privremeno, uspeo da oteram to oboljenje. Međutim, da bih to uspeo stalno sam morao da koristim nove slike.

Nije prošlo mnogo pre nego što sam uvideo da nisam imao toliko mnogo slika koje ću koristiti kao "beg" od tog fenomena. Osim toga, moj "lek" je vremenom gubio na efektivnosti. Zbog svega toga, bio sam prinuđen da u svojim mislima otputujem na mesta koja su van moga domašaja, kako bih mogao da vidim nešto novo i drugačije od moje svakidašnjice.

Na prvu, ta nova mesta bila su zamagljena i daleka, i kad god bih pokušao da im se približim, nestala bi. Ipak, vremenom sam to prevazišao. Uskoro sam shvatio da se osećam najprijatnije kada "otputujem" u svojim mislima, svaki put sve dalje i dalje. Svake noći, a nekada i tokom dana, kad bih bio sam, posetio bih nove gradove i nova mesta, upoznao ljude i sklapao prijateljstva.

Sve do svoje 17. godine, to je bio moj komfor. Tokom godina, moje misli su naginjale ka pronalascima. Tako sam i primetio da mogu da vizualizujem ono što hoću, i to do najsitnijih detalja. Nisu mi bile potrebne makete, nacrti i skice. Sve sam mogao da zamislim.

"Video sam bljesak svetlosti"

Tako sam bio nesvesno vođen da razvijam ono što nazivam metodom materijalizacije inventivnih pojmova i ideja, što je radikalno suprotno eksperimentisanju i, po mom mišljenju, mnogo je efiksanije. Moja metoda je drugačija. Ne žurim ka tome da zapravo nešto konstruišem. Kada dobijem neku ideju, ja je razrađujem koristeći svoju maštu.

Sve odradim u svojoj glavi. Moji pronalasci su u potpunosti imaterijalni, a rezultati su isti – nešto sam pronašao. Sve što sam pronašao tokom ovih 20 godina je radilo tačno onako kako sam zamislio, zašto i ne bi?

Ipak, neprekidan mentalni napor koji sam ulagao razvio je moju moć zapažanja i omogućio mi da otkrijem veliku istinu i značaj. Vrlo brzo postao sam svestan da, na sopstveno iznenađenje, svaka misao koju sam imao je bila nagoveštena spoljašnjim utiskom. I ne samo to, sve moje radnje bile su podstaknute na sličan način.

Imao sam 12 godina kada sam prvi put uspeo da se rešim svog oboljenja tako što ću se fokusirati na nešto drugo. Međutim, nikada nisam uspeo da se rešim tih bljesaka svetlosti o kojima sam pričao. Takvi bljeskovi bi se pojavili kada bih bio pod stresom ili u nekoj opasnoj situaciji. Ponekada sam mogao da vidim kako je sve oko mene pod plamenom. Takav intenzitet, umesto da se vremenom smanjuje, samo se pojačavao, i konačno dostigao svoj vrhunac kada sam imao oko 25 godina.

Maštanje je igralo veliku ulogu u mom životu, i to bih mogao da dokažem kroz još jedno, naizgled neobično iskustvo. Kao i sva deca, voleo sam da skačem, i razvio sam intenzivnu želju da lebdim u vazduhu. Povremeno, jak vetar, koji je duvao sa planina, učinio bi moje telo lakim kao pluta, i onda bih skočio i dugo lebdeo. Bio je to divan osećaj, i moje razočarenje bilo je veliko kada sam kasnije sam sebe razotkrio.

"Majka je bila u pravu"

Tokom odrastanja otkrivao sam šta mi se dopada a šta ne. Imao sam averziju prema ženskim minđušama, ali mi je drugi nakit, poput narukvica, bio sasvim u redu. Nikada ne bih takao nečiju kosu, osim vrhom revolvera. Dobio bih groznicu ako bih gledao u breskvu, a ako bi komad kamfora bio bilo gde u kući, to bi mi izazvalo najveću nelagodu.

Brojao sam korake kad god bih išao u šetnju, i računao sam zapremine tanjira za supu, šolja za kafu i hrane – u suprotnom ne bih uživao u svojim obrocima. Sve što sam radio moralo je biti deljivo sa tri i, ako bih napravio grešku, sve bih morao opet iz početka. Ponekad bi mi bili potrebni sati da nešto završim.

Knjige sam voleo više od svega. Moj otac je imao veliku biblioteku, i kad god sam mogao, išao sam tamo da čitam. On to nije dozvoljavao, i pobesneo bi svaki put kad bi me pronašao. Skrivao je sveće kad je saznao da čitam u tajnosti. Nije želeo da pokvarim svoj vid.

Jednom prilikom, naleteo sam na roman "Abafi" (Sin Abe), srpski prevod dela poznatog bugarskog pisca Josike. Ovo delo u meni je probudilo želju za moći i počeo sam da vežbam samokontrolu. Na prvu, nije išlo kako treba. Ipak, nakon višegodišnjeg disciplinovanja, stekao sam potpunu kontrolu nad sobom, i poigravao sam se sa nekim strastima koje bi značile uništenje nekih od najjačih ljudi.

U nekom trenutku razvio sam maniju za kockanjem. To mi je bio veliki izvor zadovoljstva, i moj otac je vremenom to uvideo, ali moja majka nikada. Ona je videla i razumela muškarce, i tako je jednog dana, kada sam izgubio sve pare i želeo da nastavim da se kockam, dala mi je novac i rekla: „Evo, uzmi od nas sve što imamo, što pre to prokockaš, to bolje. Znam da ćeš tako prestati“.

Još jedna moja strast bile su cigarete, koje su mi uništavale zdravlje. Međutim, tada je volja da prestanem preovladala, i uspeo sam".

Bonus video: