Slika po kojoj je postala poznata uništila joj život: Danas je daleko od svoje zemlje i živi u strahu da će je otkriti

Šarbat Gula je bila mlada Avganistanka zelenih očiju čija je fotografija objavljena u Nacional Geografiku 1985. godine postala simbol ratova u toj zemlji. Fotografisao ju je američki fotograf Stiv Mekari kada je bila adolescentkinja i živela u izbegličkom kampu na granici Pakistana i Avganistana. Njen identitet nije otkriven sve do 2002. godine, kada se Mekari vratio u to područje i pronašao je.

Od tada, ova fotografija je nekoliko puta obišla svet, a zanimljivo je da ju je sama Gula prvi put videla tek 17 godina kasnije.

Stiv Mekari je tada radio kao fotoreporter u Pakistanu, tokom prvih godina sovjetske invazije na susedni Avganistan. Tokom jednog od snimanja, ušao je u islamsku versku školu za devojčice u izbegličkom kampu, a prvo što je video bile su ove prelepe zelene oči tada desetogodišnje Šarbat Gule.

Iako je prvo želela da sakrije lice, fotograf je zamolio učiteljicu za pomoć, koja ju je nagovorila na saradnju. Gula je u jednom od intervjua otkrila da se seća „samo svog besa” koji je osetila u trenutku kada je nastala ta, sada već kultna, fotografija. Naime, u kulturnom kontekstu paštunskih normi, Mekarijevo delovanje smatralo se izuzetno nametljivim. Tamo nije bilo uobičajeno da devojka otkriva svoje lice, da ima blisku interakciju ili da uspostavi kontakt očima sa muškarcima koji nisu deo njene porodice.

Iako je fotografija bila propraćena natpisom „Zabrinut pogled otkriva strahove avganistanske izbeglice“, godinama kasnije se ispostavilo da je zbunjeni pogled ove devojčice najverovatnije rezultat nelagodnosti i straha koje je Gula osećala dok ju je Mekari fotografisao.

Ta Mekarijeva fotografija vinula ga je u visine fotografskog sveta i donela mu materijalnu dobit, ali Gula od toga nije dobila ništa!

Novinari Nacional Geografika odlučili su da je ponovo potraže 17 godina kasnije i naprave novi portret Gule, sada već odrasle žene. Nažalost, jedina promena u njenom životu bile su godine.

U međuvremenu, Gula se udala sa 13 godina i napustila školu, a tek tada, 17 godina kasnije, saznala je da je njena fotografija obišla svet.

„Ta fotografija mi je donela mnogo nevolja... Volela bih da nikada nije snimljena. Dobro se sećam tog dana, tog fotografa koji je stigao u školu. Bila sam dete. Nisu mi se sviđale fotografije. U avganistanskoj kulturi, žene se ne pojavljuju na fotografijama, ali nisam imala mnogo izbora", rekla je kasnije za italijansku Republiku.

I dok je njena fotografija postala poznata širom sveta, Gula se sa suprugom i decom borila za opstanak na granici Pakistana i Avganistana. Kasnije je njen muž umro, a ona je ostala sama sa decom na milost i nemilost njegovoj porodici. Tu nevoljama nije bio kraj. Pakistanske vlasti su je 2016. uhapsile pod optužbom da je krivotvorila ličnu kartu da bi ostala na njihovoj teritoriji. To je bila uobičajena praksa, ali su lokalne vlasti odlučile da kazne ženu koja je bila simbol Avganistana.

Gula se potom sa porodicom vratila u Kabul, a avganistanska vlada i tadašnji predsednik Avganistana Ašraf Gani poželeli su joj dobrodošlicu i obećali da će joj dati stan kako bi mogla „dostojanstveno i sigurno da živi u svojoj domovini“. Međutim, njena ćerka nije mogla da se obrazuje, iako je to jako želela. Zbog ovoga, ali i izuzetno loših uslova za život, porodica je krenula u potragu za sigurnošću i boljom sudbinom. Sreća im se konačno osmehnula 2021. godine, kada im je italijanska vlada otvorila svoja vrata, a Gula i njena deca sada žive u malom italijanskom gradu.

„Imala sam slobodu izbora. Kada su talibani stigli, shvatila sam da će mi biti teško da ostanem u svojoj zemlji jer sam bila previše poznata u Avganistanu. Nekoliko vlada nam je nudilo pomoć, ali sam izabrala Italiju jer sam čula mnogo o njoj, o mestima, ali i o ljudima. Svi su govorili da su Italijani ljubazni i gostoljubivi, samo sam znala da je Italija mnogo učinila za Avganistan“, rekla je Gula jednom za La Repubblica i da su u Italiji takođe imala koristi i njena deca.

"Kada je moj muž preminuo, njegova porodica nije dozvolila mojoj ćerki da se školuje, iako je to jako želela. I nisam mogla ništa da promenim njihovu odluku. Ali danas mogu. Ovde smo slobodni i Imamo izbor. Moja ćerka želi da postane lekar, a ja sam joj obećala da ću učiniti sve što je u mojoj moći da joj se želja ostvari“, rekla je Gula, koja je istakla i da su Italijani ljubazni prema njoj. Ipak, ne razgovara sa mnogo ljudi zbog jezičke barijere. To joj ne smeta, srećna je jer niko ne zna ko je.

„Do sada skoro niko nije znao ko sam i to mi je u redu. Iskreno ću vam reći, prvi put kada sam otišla ovde u bolnicu, lekari i sestre su me pogledale i pitale da li sam devojka sa fotografije. Na kraju su sami odlučili da nisam, i tome sam se obradovala. Samo moj profesor italijanskog, moj doktor i još nekoliko ljudi znaju moju priču i srećna sam da je tako“, zaključila je tada u intervjuu za La Repubblica.

Stil / Jutarnji.hr

Bonus video: