Snajka samo ležala kao klada, kuća postala svinjac, na kuvanje nije pomišljala: Mrzela me, a sad mi je zahvalna do groba
Svekrva je pomagala sinu i snaju do poslednjeg atoma snage, a kada im je okrenula leđa, shvatili su šta je sve činila za njih.
Izvor: Ivana Bogićević
Gospođa Zara bila je presrećna kada joj se sin oženio i sa oduševljenjem je primila snaju u svoj dom. Međutim, kada je unuče stiglo, počele su nevolje u raju. Iako je prošlo 23 godine od toga, neke stvari je i danas bole. Želela je maksimalno da im pomogne, a ispostaviće se, da im ni to nije bilo dovoljno.
Naime, Zara je u tom momentu jedina radila i zarađivala, dok su sin i snaja bili bez primanja. Spremala im je hranu, pomagala oko deteta, a onda su očekivanja postala sve veća, te je na njena leđa spalo da obavlja i sve kućne poslove.
"2000. godine rođeno je moje prvo unuče. Tada ni moj sin ni snaja nisu radili. Svaki dan me je čekala da dođem sa posla, donesem namirnice i kuvam. Jednog dana sam je pitala: 'Do kada? Zašto bar ne kuvaš umesto da se izležavaš po ceo dan, dok je kuća kao svinjac?" Zalupila mi je vrata u lice, rekavši da nema vremena jer je dobila dete", poverila se gospođa Zara za hrvatski portal "Moje vrijeme".
Osećala je da se snaha osokolila u nameri da je pretvori u besplatnu kućnu pomoćnicu i banku.
"Ostala sam u šoku. Tu sam doslovce pukla. Taj dan sam čekala sina da se vrati kući i jednostavno im rekla da tako više dalje ne ide. Dala sam im rok da se isele. Kako nisu imali gde, pronašli su jednu staru kuću koja je bila na prodaju, a mogli su je kupiti na rate", otkrila je.
Kad ju je sin pitao zašto je to uradila, samo je kratko i jasno rekla da u njenoj kući niko koga hrani i oblači njoj neće zatvarati vrata pred nosom.
"Za mene je to bila ona kap koja je prelila čašu. Rekla sam im mogu uzeti sve što im treba i neka izađu. Tako je i bilo. Ispratila sam ih rečima da će tek sada, kad budu živeli sami, shvatiti koliko košta sve ono šta su imali gratis. Psihički sam već bila na rubu sloma", kaže Zara.
Snaja joj se žalila da u kući nema kapi vode, te da cela mora da se renovira.
"Biće, odgovorila sam joj, kad se zaposliš i uvedeš sebi vodu. Do tada veš peri na ruke. I moja majka je prala na ruke i živa je", kaže o lekciji koju im je dala.
Iako u prvi mah nije želela, na kraju im je i finansijksi pomogla kako bi se što pre skućili na drugom mestu, jer više nije mogla psihički da izdži taj pritisak.
Nakon pola godine, oboje su se zaposlili, shvativši očiglednoi da od vazduha ne mogu živeti. Osim toga, vodili su računa da na posao idu u suprotnim smenama, zbog čuvanja deteta.
"Sin mi je jednom rekao da je to što sam ih oterala nešto najbolje što sam mogla uraditi. I da nikada na to nije tako gledao. Mislio je da ih teram tek usled tipičnog svekrva-snaja odnosa. Srećom, od tog razgovora zatvoreno je jedno ružno poglavlje. Sada je sve onako kako je trebalo biti na početku. Uzajamno poštovanje i sloga", iskrena je gospođa Zara i svima poručuje:
"Volite sebe, jer dati detetu sve na svetu nije dobro za njega. Tako odgajate lenčugu koja će i dalje živeti na vašoj grbači, a da se ne pita kako je vama zbog toga. Danas je moj sin jedan sasvim drugi čovek. Srećna sam i nikad se za svoj postupak nisam pokajala. Da moram, opet bih tako postupila", zaključila je.