San koji je imao pretvorio se u noćnu moru: Sveštenik dobio Nobelovu nagradu za mir, a 30 puta hapšen i živeo s 4 žene

Martin Luter King najpoznatiji je borac za ljudska prava i dobitnik Nobelove Nagrade za mir, njegov govor " Sanjam" i danas se koristi kao parola u sličnim borbama za jednakost svih ljudi bez obzira na boju kože, pol ili poreklo, a ubijen je upravo zbog svog aktivizma.

Međutim ono što o njemu nije toliko poznato jeste da je zapravo rođen kao Majkl King Džunior, a njegov otac, inspirisan protestantskim reformatorom Martinom Luterom, ime svog sina promenio je u Martin. Kao jako talentovano dete, preskočio je nekoliko razreda i fakultet upisao tri godine pre svojih vršnjaka. Pohađao je "Morehouse College", poput svojih roditelja, iako nije hteo da krene stopama svog oca i starijih predaka, ipak je postao baptistički sveštenik.

U zatvoru je bio 30-ak puta. Uglavnom zbog kršenja javnog reda i mira, tj. građanske neposlušnosti ali i zbog nekih drugih optužbi, između ostalog i zbog prekoračenja brzine jer je vozio 30 kilometara na sat u mestu gde je bilo dozvoljeno voziti 25.

Bio je strastveni pušač koji je to isto tako strastveno i skrivao, pa čak i od svoje dece. Nije dopuštao da ga slikaju s cigaretom u ruci. Na dan kada je ubijen bio je na balkonu jer je išao da zapali cigaretu. Nakon što je upucan, njegov saradnik, pre nego su ga odveli u ambulantu izvadio je kutiju cigareta iz njegovog džepa kako se ne bi saznalo da je na balkonu bio zbog cigarete.

Po tajnim FBI dokumentima vezanim za istragu ubistva Džona Kenedija, koji spominju i Kinga, navode kako je imao ljubavnicu a i dete s njom, i da je bio član Komunističke partije. Većina tih navoda dolazi iz privatnih razgovora, a ove informacije dolaze od "vrlo odgovornog pojedinca iz Los Anđelesa".

Niz optužbi koje se mogu iščitati iz tih dokumenata prikazuju Kinga kao čoveka koji je uživao u orgijama, imao najmanje četiri ljubavnice, između ostalog i pevačicu Džoan Baez, i da je bio blisko povezan s komunističkom ideologijom i Komunističkom partijom.

Ti dokumenti prikazuju današnju ikonu i dobitnika Nobelove nagrade u jako negativnom svetlu i zasigurno bi mu stvarali niz problema da su bili objavljeni 1968. godine. Poslednje dve stranice dokumenta prepune su navoda, reči raznih ljudi koji su bili na nekim skupovima i konferencijama kao i King, koji su tvrdili da su takvi skupovi "paravan za orgije, pijačenje i homoseksualnost".

U vreme kada ga je ubio rasista Džejms Erl Rej, King je već godinama živeo pod kontinuiranim nadzorom FBI-ja koji ga je smatrao "najopasnijim" čovekom u Americi. Njegovo nepokolebljivo zauzimanje za nenasilje kao sredstvo koje bi trebalo da donese niz promena naišlo je na otpor mlađe i nestrpljive militantne generacije crnačke mladeži.

Posljednjih 12 meseci svog života King je bio iscrpljen, pesimističan u pogledu budućnosti, deprimiran. I često je govorio: 'San koji sam imao u Vašingtonu 1963. pretvorio se u noćnu moru".

A vizija rasne jednakosti koju je King izgovorio na stepenicama Linkolnovog memorijalnog centra u Vašingtonu i dalje se čini nedostižnom.

Bonus video: