Moja mama je bila jedina koja je mogla da vidi moju dušu: 10 stvari koje su se promenile nakon smrti roditelja

Mislim da te ništa ne može pripremiti za gubitak roditelja. To je veći udarac u odraslom dobu, jer ste u trenutku kada ste zapravo prijatelji sa svojom majkom ili ocem . Njihova mudrost je konačno potonula i znate da su sve stvari na koje ste prevrtali očima kao tinejdžer zaista urađene iz ljubavi i verovatno su vam spasile život na vreme.

Oboje sam izgubila u razmaku od dve godine : majku veoma neočekivano, a oca prilično brzo nakon dijagnoze raka.

Moja mama je bila jedina osoba koja je mogla da vidi u moju dušu i mogla je da me pozove na najefikasniji način. Naučila me je šta znače humanost, empatija i velikodušnost. Moj otac je bio sarkastični realista u kući i jedan od ljudi koji najviše opraštaju koje sam ikada srela.

Tuga ide svojim tokom i dolazi u fazama. Od njihove smri, u mom životu su se promenile mnoge svari, a ovo su neke od njih:

1. Moj telefon nikada nije daleko od mene pred spavanje, jer sam poslednji put kada sam to uradila propustila poziv da mi je umrla majka.
2. Sama pomisao na smrt moje majke, ponekad me je činila fizički bolesno, oko šest meseci nakon što je umrla.
3. Njihova smrt je rasparčala ostatak naše porodice.
4. Dala sam sve od sebe da ispoštujem njihove želje i to me ponekad činilo lošom ženom. Teret toga je bio ogroman, ali sam razumela zašto sam izabrana. To me je ojačalo kao osobu , pa sam na tome zahvalna.
5. Ljuta sam što moj sin nije stigao da ih doživi kao babu i dedu.
6. Gledala sam ga pet puta pre njegovog rođenja i osećam da mi nešto fali. On bi obožavao njih i oni njega.
7. Ne bih menjala vreme sa njima ni za šta, ali ponekad mislim da bi bilo lakše da su umrli kada sam bila veoma mlada.
8. Ne žali se preda mnom na roditelje.
9. Život ide dalje, ali biće trenutaka čak i godinama kasnije, i dalje ćete se slomiti kao da se to dogodilo juče.
10. Kada vidite svoje prijatelje ili čak strance sa njihovom mamom ili tatom, ponekad ćete biti ljubomorni.

Ovde sedim osam i deset godina kasnije i još uvek ima trenutaka da posegnem za telefonom kada se desi nešto uzbudljivo. Onda me pogodi — ne mogu da ih pozovem.

Gubitak roditelja — dva, u mom slučaju — zauvek je promenio mene i način na koji gledam na svet. Na čudan način, to me je učinilo boljim roditeljem. Uvek sam veoma svesna šta sećanja mogu značiti mom sinu i kako ću uticati na njegov život dok sam na ovoj zemlji. On zaslužuje da zna koliko je voljen i kada mene ne bude, ono što ga sada učim i usađujem, biće moje nasleđe.

Bonus video: