3 vrste raka koje je najteže otkriti: Simptomi na koje morate da obratite pažnju

Dr Debora Li kaže za Metro da su najčešći oblici raka koje je teško dijagnostikovati rak pankreasa, jajnika i debelog creva.

- Veruje se da su sva tri karcinoma prisutna mnogo godina pre postavljanja dijagnoze, ali da uzrokuju malo ili nimalo simptoma, ili ako se simptomi pojave, oni se zamenjuju nečim drugim. Moramo da podignemo svest o ovim vrstama raka i vodimo računa o tome da ljudi paze na znakove i simptome i da pre nego kasnije vide svog lekara opšte prakse - objašnjava doktorka.

Rak pankreasa

- Od svih vrsta raka, rak pankreasa je posebno teško dijagnostikovati, a najčešće se javlja kada je bolest uznapredovala i nije podložna lečenju. Samo jedan odsto ljudi sa dijagnozom raka pankreasa živi 10 godina. Rak pankreasa ima najnižu petogodišnju stopu preživljavanja od 22 najčešća tipa raka.

Veruje se, kaže doktorka Li, da raku pankreasa često treba 10 do 20 godina da naraste u pankreasu pre nego što se otkrije. 80% pacijenata se dijagnostikuje u uznapredovaloj fazi.

- To je zato što je pankreas visoko u zadnjem delu stomaka, a simptomi su blagi ili se pripisuju drugim stanjima kao što su refluks kiseline, bolest žučne kese ili peptički čir, kaže dr Li.

Simptomi

* bezbolna, progresivna žutica - žuta boja kože i beločnice, sa bledom stolicom i tamnim urinom * neobjašnjivi gubitak težine * gubitak apetita * mučnina i povraćanje * promena navika u radu creva – dijareja ili zatvor * letargija i umor * bolovi u stomaku * loše varenje

Faktori rizika

* rak pankreasa obično pogađa ljude starije od 65 godina i retko je kod onih ispod 40 godina, ali se može javiti u bilo kom uzrastu 22% karcinoma pankreasa je uzrokovano pušenjem * alkohol, gojaznost i nedostatak fizičke aktivnosti * češći je kod onih koji su prethodno lečeni od raka * rizik je značajno povećan ako imate jednog ili dva bliska rođaka sa bolešću. Češći je kod onih sa BRACA 2 genom i kod onih sa Linčevim sindromom * češći je kod onih sa hroničnim pankreatitisom ili kod onih sa infekcijom hepatitisom B

Novonastali dijabetes

Dr Debora apeluje na sve koji imaju bilo koji od gore navedenih simptoma da se obrate svom lekaru opšte prakse.

- Većina ljudi neće dobiti rak pankreasa, ali ako se rak otkrije rano, to će znatno poboljšati šanse za preživljavanje. Ne postoji program skrininga za rak pankreasa, ali ako ste pod visokim rizikom, možda ćete moći da se pridružite Evropskom registru za nasledni pankreatitis i rak pankreasa (EUROPAC).

Rak jajnika

- Problem je u tome što samo 20 % žena dobije dijagnozu raka jajnika u ranim fazama – stadijumima 1 i 2. Rak jajnika se često dijagnostikuje kada je uznapredovao i već se proširio jer se simptomi su nejasni i nespecifični i često se pripisuju drugim stvarima. Pošto su karlica i trbušna duplja prostrane, tumor mora da naraste prilično veliki pre nego što izazove dovoljno simptoma da žena zna da nešto nije u redu. Žene zato moraju znati simptome. Budite oprezni i idite kod lekara čim pomislite da nešto nije u redu - savetuje doktorka.

Simptomi

* nadutost * brz osećaj sitosti nakon jela * često mokrenje (zbog pritiska na bešiku) * bol u stomaku i/ili karlici * osećaj pritiska u stomaku * oticanje abdomena * neobjašnjivi gubitak težine * umor * bol u leđima * zatvor * vaginalno krvarenje - krvarenje u postmenopauzi * neobičan vaginalni iscedak * bolan seks

Faktori rizika:

* najčešća starost za rak jajnika je 63 godine - retko je ispod 40 godina * prekomerna težina ili gojaznost * rani početak menstruacije i kasni prekid * endometrioza

Genetske predispozicije

- Žene su u većem riziku ako imaju majku ili sestru koja je imala rak jajnika ili dojke. Žene bi trebalo da vide svog lekara opšte prakse ako je to slučaj jer mogu da ispune kriterijume za upućivanje na genetski skrining raka i da se testiraju na mutacije gena kao što su BRACA1 i BRACA 2. Ako su pozitivni, biće savetovani da smanje rizik od jajnika i karcinom dojke, što znači mogućnost operacije uklanjanja jajnika i dojki pre nego što se pojavi bilo kakvo maligno oboljenje - ako se za to odluče.

Opet, ako imate bilo koji od gore navedenih simptoma, dr Deborah kaže da je vreme da posetite svog lekara opšte prakse. Takođe možete otići u kliniku za seksualno zdravlje.

- Većina ljudi neće dobiti rak jajnika, ali uvek je najbolje da budete temeljni i da se pregledate kako biste sebi pružili najbolje šanse da rano dobijete ozbiljna stanja poput raka jajnika. Rak jajnika u stadijumu 1 ima petogodišnju stopu preživljavanja od 89%, dok za stadijum 4 ona pada na 20%'.

Rak debelog creva

Ako se ne otkrije na vreme, rak debelog creva se može proširiti na krvne sudove, zid creva, limfne sudove i druga lokalna tkiva. Dr Debora objašnjava:

- Rak debelog creva obično počinje rastom polihemije u zidu creva. Samo oko 10% polipa creva postaje maligno. Proces traje 10 do 20 godina, tokom kojih ima dovoljno vremena za otkrivanje i uklanjanje polipa.

Ona takođe citira studiju o epidemiologiji raka koja je otkrila da skoro jedna trećina pacijenata sa rakom debelog creva kasni sa dobijanjem dijagnoze.

- U 13% ​​slučajeva kašnjenje se dogodilo pre nego što su posetili svog lekara opšte prakse, a u 38% kašnjenje se dogodilo nakon što ih je lekar opšte prakse uputio u bolnicu. Kod 49% pacijenata kašnjenje je bilo u odlasku na pretrage i čekanju da se rezultati testova vrate lekaru opšte prakse.

Shutterstock Rak debelog creva je treći najčešći rak u svetu i čini oko 10 procenata svih slučajeva kancera.

Simptomi:

* krvarenje – krv u stolici, u WC šolji ili na toalet papiru * promena navika u pražnjenju creva * neobjašnjivi gubitak težine * umor i letargija * bol u stomaku i/ili kvržica

Faktori rizika

* polipi debelog creva, inflamatorna bolest creva - Kronova bolest ili ulcerozni kolitis, porodična istorija raka creva, nasledna stanja kao što je Linčev sindrom ili porodična adenomatozna polipoza, retka stanja kao što je Pojc-Jegersov sindrom ili cistična fibroza, dijabetes tipa 2, starost – Rak creva se može javiti u bilo kom uzrastu, ali je češći kod ljudi starijih od 50 godina, prekomerna težina ili gojaznost, pušenje, alkohol i fizička neaktivnost, ishrana sa mnogo crvenog mesa, nizak nivo vitamina D, pa se češće javlja kod radnika u noćnoj smeni.

Doktorka Debora ističe da ne smemo da se stidimo da razgovaramo o našim navikama u kupatilu sa lekarom opšte prakse.

- Vaš doktor takođe sedi na WC šolji. Sve su to već videli i tu su da vam pomognu. Nemojte samo stavljati svoje simptome na gomilu i ignorisati ih.

(Zdravlje.kurir.rs/Violeta Nedeljković)