Naš pevač je umro u bedi, sa poslednjih 20 € u džepu: Doktorovo pitanje nakon neuspešne reanimacije slomilo je porodicu

Pevač Amir Rešić, poznat pod umetničkim imenom Nino, vodio je buran život prepun uspona i padova, koji su obeležili njegovu karijeru i privatni život. Njegov put ka slavi započeo je u ranom dobu, kada je svojim jedinstvenim glasom i specifičnim muzičkim stilom osvojio publiku širom bivše Jugoslavije. Kroz godine, postao je jedno od najprepoznatljivijih lica na estradi, a njegove pesme obeležile su mnoga srca, postajući evergrini balkanske narodne muzike.

Nino je dostigao vrhunce slave, ali njegova karijera bila je obeležena i mnogim izazovima. Dok je sa jedne strane uživao u popularnosti i priznanju, sa druge strane borio se sa ličnim demonima, uključujući probleme sa zdravljem, ali i teškim životnim okolnostima. U jednom trenutku, Nino je bio na vrhu sveta – rasprodavao je koncerte, osvajao muzičke nagrade, i bio omiljen među kolegama i publikom. Međutim, uprkos velikom uspehu, njegov privatni život bio je obeležen problemima, teškim odlukama i tragičnim momentima.

Njegova smrt u 43. godini života usled perforacije pankreasa bila je šok za sve koji su ga poznavali. Preminuo je u teškim uslovima, sa poslednjih 20 evra u džepu, što je tragičan podsetnik na surovost sudbine koja ne bira između bogatstva i slave. Iza sebe je ostavio tri ćerke, koje su postale njegova najveća zaostavština. Uprkos burama u privatnom životu, Nino je bio posvećen otac, a njegove ćerke danas nose sećanje na njega kao neprocenjiv deo svog života.

Nino je bio poznat i po burnom ljubavnom životu, koji je često punio novinske stupce. Njegove romantične veze bile su često u centru pažnje javnosti, a najpoznatija među njima bila je njegova veza sa Jasnom Konjević, suprugom njegovog kolege Šerifa Konjevića. Ova veza izazvala je veliki skandal u medijima i potresla estradu u to vreme. Iako je ljubavni trougao bio predmet mnogih spekulacija, Nino je ostao poznat kao strastven i slobodouman čovek, koji je uvek živeo prema sopstvenim pravilima.

Nino je u Vrnjačkoj banji upoznao Slavicu. Buknula je ljubav, venčali su se, i ona je postala njegova prva zvanična supruga. Sa njom je dobio ćerku Sandru Rešić, koja se rodila dva dana pre nego što je Rešić završio služenje vojnog roka.

"Bio sam nešto malo zreliji, ali ne mnogo pametniji. Slavica i ja smo imali problema, naš brak nije dugo trajao i rastali smo se. Naravno, pošto sam ja oduvek dežurni krivac za sve, krivica je bila moja! Žao mi je što nisam više učestvovao u odrastanju i vaspitavanju mojih ćerki. Sa Amelom jedno vreme nisam imao nikakvog kontakta. Bilo je to za vreme rata, dok su bile u Nemačkoj. Ali, čim mi je jedan prijatelj javio gde su, pozvao sam ih, a sutradan sam otišao da ih vidim."

Iz veze sa Jasnom Konjević, Nino je dobio ćerku Amelu. Amela je u javnosti ostala diskretna i retko se pojavljuje u medijima. Danas je udata i promenila je prezime, ali će ostati upamćena po tome što je svom detetu dala ime svog voljenog dede. Ova gesta svedoči o dubokoj ljubavi i poštovanju prema svom ocu.

"Pričalo se da sam Šerifu preoteo ženu, iako smo Jasna i ja počeli da se zabavljamo nekoliko meseci posle njihovog raskida. Tokom prvih godina Jasnine i moje veze govorio je da će biti srećan ako me odnesu u gepeku. Šerif je u nekoliko navrata unajmio dvojicu momaka da me ubiju i to za 20.000 evra. Kao što vidite, nisu me ubili, jer je nudio malo para za moju glavu, a momcima "likvidatorima", kako su mi priznali, bio sam simpatičan."

Pored Amela, Nino je imao još dve ćerke, Tamaru i Sandru, koje je dobio u drugim vezama. Njegova porodica i dalje čuva sećanje na ovog talentovanog i strastvenog umetnika koji je ostavio neizbrisiv trag u muzici i zabavi. Nino će zauvek živeti kroz svoje pesme i u srcima svojih ćerki, čuvajući sećanje na vreme kada je njegova muzika osvajala mnoge duše širom regiona.

Sa Sarom je dobio ćerku Tamaru, ali je i ovaj brak propao za nepune četiri godine. Do raskola je došlo 1999. godine.

"Moj brak sa Sarom je priveden kraju. Ne mislim da je bio promašen, ne mislim da je bio moja greška. Iz tog braka je moja Tamara, zlatno dete, koje volim najviše na svetu. (...) Posle svega - prava je istina da nisam za brak. Izgleda da je meni najbolje da živim san, da ne opterećujem nikoga. (...) Imam tri ćerke. Svaka je sa svojom majkom. Sandra živi u Kruševcu. Ona je dete iz mog prvog zvaničnog braka koji nikada nisam negirao, niti ću to činiti. Svašta se o meni i mojim brakovima pisalo, govorilo, nagađalo. Manipulisalo se mojim životom, karijerom. Sada sam rešio da javno progovorim o tome i da nagađanjima stanem na put. Moja najstarija ćerka se zove Anela, ima četrnaest godina i sa njenom majkom nisam bio u braku. Moj život je bio uzbudljiv, svačega je tu bilo. Ali, ja ni od čega ne bežim. (...) Nekad su ljudi govorili da bi to moglo da smeta mojoj karijeri. U ovim godinama koje nisu ni naivne, ni male, ne bih voleo da me ljudi vole samo zato što sam faca, frajer. Sada bih voleo da me gledaju isključivo kroz moje pesme."

Pevačica Nela Bijanić imala je čast da sarađuje s legendarnim pevačem Nino Rešićem, a njihovo prijateljstvo je bilo duboko, što potvrđuje i činjenica da je Nela gostovala na njegovim koncertima.

"Kod Nina Rešića sam bila na svadbi, žao mi je što je tako završio. Bila sam mu i gost na koncertu. Sjajan pevač, najveća muška zvezda. Bio je puno zauzet, završio je s poslednjih 20 eura tuđih u džepu. Zlatna kočija prolazi jednom u životu, ne prolazi svaki dan, ako ste uzeli zlato – uzeli ste. Sad pričam generalno, morate stvoriti nešto da imate iza sebe, morate imati nešto kada dođete u neke šezdesete, sedamdesete godine i više ne možete pevati", rekla je Nela.

Amir Rešić Nino napustio je ovaj svet 18. oktobra 2007. godine u bolnici u Bijeljini, Republici Srpskoj. Njegova smrt uzrokovana je teškom upalom pankreasa, koja je, nažalost, bila rezultat dugotrajnog problema sa alkoholizmom. Nino je svoj večni mir pronašao u svom rodnom gradu, Kozarskoj Dubici, gde je sahranjen.

Ninov ujak je podigao spomenik na lokalnom groblju kako bi odao počast ovom talentovanom pevaču. Na spomeniku se nalazi i mikrofon, simbol celokupnog života i karijere koji je posvetio muzici. Njegovi verni fanovi nisu zaboravili svog omiljenog izvođača. Mnogi su na njegovom grobu ostavili zvezdu od mermera sa njegovim imenom, kao i knjigu u staklenoj vitrini na čijim koricama je ispisana duboko emotivna poruka.

Njegova prerana smrt ostavila je neizbrisiv trag u muzičkoj industriji, a njegove pesme, poput „Usne vrele višnje“, „Što te tata pušta samu“ i mnoge druge, i dalje žive u sećanju obožavalaca. Nino će zauvek ostati upamćen kao pevač koji je, uprkos svim teškoćama, ostavio neprocenjiv doprinos balkanskoj muzičkoj sceni, ali i kao čovek čija je životna priča bila ispunjena velikim strastima, uspehom, ali i tragedijom.

Priča se da ovi dnevnici sadrže mnoge tajne koje i dan danas nisu iznete u javnost, a Ninov nekadašnji menadžer i veliki prijatelj Nermin Ademović otvoreno je pričao o tome.

- U svoj dnevnik je beležio sve o svom životu i taj dnevnik krije velike tajne, znam da sam ga ja bio uzeo i hteo da dam njegovoj kćerci Ameli koja je živela u Americi, ali ona nije htela doći po njega. Posle sam hteo da objavim CD sa njegovim pesmama koje je nameravao da izda, ali sam odustao od toga jer bi krenule priče da hoću da zaradim na njegovo ime. Postoje neke stvari iz Ninovog života koje znam i koje nikada neću objaviti, postoje i neki ljudi, koji su danas poznati a o kojima mi je Nino pričao neke čudne stvari - rekao je svojevremeno Ademović.

- Bila je 2007. godina, Nino je većinu vremena provodio u Bijeljini gde smo radili na njegovom novom albumu. Ja i osoba po imenu Nebojša smo bili jako bliski Ninu i pomogali mu oko karijere, ja sam uglavnom vodio menadžerske poslove a Nebojša ga je vozao po nastupima i gde već treba.

Sećam se kao sad, 18. oktobra primam SMS poruku sa sadržajem “Brate, Nino je danas loše, išli smo kod doktora i on je preporučio da ostane u bolnici ali Nino nije hteo, molim te dođi večeras da budeš s njim jer ja imam poslovnih obaveza”. Negde predveče sam sa prijateljem Vedadom krenuo za Bijeljinu misleći da Nino ima slabiju prehladu i da nije ništa ozbiljno. Kada smo tamo stigli Nebojša je žurio na posao a Nino je spavao u svojoj sobi, tada nam je Nebojša rekao da mu otvaramo prozor jer svakih pola sata dobija strašne napade pa da ima svežeg vazduha - pričao je Ademović.

- Nino nije hteo da ide kod doktora iako je imao jake bolove i česte napade. Oko 22 sata mu je već bilo jako loše i ja sam rekao Nino idemo kod doktora i neću više da te slušam, ovog momenta ideš sa nama da te pregledaju. Nino je jedva hodao, uz našu pomoć je došao do auta i tada smo ga odvezli u bolnicu u Bjeljinu, tamo su nam rekli da ga odmah odvezemo do hirurgije. On više nije mogao da hoda te smo stavili u invalidska kolica i brzo odvezli na odjeljenje. Tamo nas je sačekao doktor i nakon reanimacije pitao da li je pacijent alkoholičar. Svi smo se zgledali, to je bio najveći šok za njegove najbliže. Nisam znao šta da mu odgovorim osim da nije pio zadnjih sedam dana ništa. Odvezli su ga u salu a mi smo ostali da čekamo, prošlo je i ponoć, ali mi nismo imali nikakvih vesti, nismo ni slutili da će se desiti ono najgore. U tom trenutku se pojavio doktor i rekao nam ono što nismo hteli da čujemo “Izgubili smo ga, pokušali smo reanimaciju ali nije reagovao - i dalje je bila tišina, ja nisam mogao da verujem da čujem tako nešto.

Sahranu su organizovali u Ninovoj rodnoj Bosanskoj Dubici.

- Oko 2-3 sata posle ponoći bili smo u njegovom stanu, svi smo ćutali, nismo znali šta da kažemo jer ovakav ishod niko nije očekivao. Dogovorili smo se da sahrana bude u subotu u njegovoj rodnoj Bosanskoj Dubici, nešto para što je bilo uzeo je Nebojša i rekao da će kupiti venac i te ostale stvari jer Nino inače nije držao kod sebe puno novca. Ujutro nas je zvala Dragana Mirković i rekla da će i ona kupiti jedan venac, mnogo nas je ljudi zvalo da pita da li je to istina. Znam da je taj dan u Bjeljinu došao i njegov brat Dejan kao i Sandra. U subotu rano ujutro smo Ninu povezli prema Bosanskoj Dubici gde će biti sahrana, iz Zagreba je stigao i njegov stric i rekao da će se sahrana obaviti po islamskim običajima. Sećam se da su na sahrani bili njegov kum, rođak Samir, Jasna K, Halid Muslimović, Farizada Čamdžić i njegov stric i ostala uža rodbina, bilo je dosta naroda, tačan broj ne bih znao reći ali među njima nije bilo njegovog brata Dejana i Sandre koji su prethodno bili došli u Bijeljinu - završio je svoju ispovest Nermin.

Međutim, Sandra Rešić tvrdila je drugačije.

- U tatinim dnevnicima nema ništa! Odmah to moram da kažem! Nema ničega spektakularnog, što bi, kada bi se objavilo, izazvalo skandale. Moja mama je imala prilike svojevremeno da pročita delove. Toje bio ono: ,,Danas je bio 14. januar..." IOpisivao je svakodnevnicu. Meni je žao što nemam Ninove foto - albume, jer tzu je bio sav njegov svet. On je sve slikao. Od njega mi je ostala samo jedna košulja, u kojoj je snimao spot sa Draganom Mirković "Divlja devojka". To je jedina njegova fizička stvar koju imam - govorila je Sandra.

Ninovo grobno mesto otkriva i istinu o njegovom imenu. Spekulisalo se o pravom imenu ovog kompozitora, a na grobnoj ploči piše Rešić Amir Nino.

- On je sahranjen ovde, u Bosanskoj Dubici. Niko od porodice ne dolazi. Spomen ploču podigao je njegov daidža (ujak, na srpskom, prim. aut.), a ne deca i bivše žene. To i piše na spomen ploči Kasnije, pre oko dve godine, Ninov prijatelj Neša na spomenik je postavio i knjigu na kojoj je ispisana emotivna poruka. Takođe, najverniji fanovi postavili su zvezdu koja se jasno vidi. Sve to nije učinio niko od njegovih, nije učinila najbliža porodica - ispričala je tada sagovornica za Telegraf.

Stil/Telegraf/Pink