Trpeo sam taštu koja mi zagorčava život zbog žene i 2 dece: Da sam znao kakav šok će mi prirediti nikad je ne bih oženio

"Moja ljubavna priča završila se posle 19 godina i svoje dece završila se - rukovanjem. Raspad potpuni i pakao emotivni s moje strane, s njene mirnoća i staloženost.

Kako bi neki pop pevač rekao "bacio bi se na granatu zbog tebe" tip ljubavi na početku, s obe strane..."Mi protiv sveta" bila nam je glavna parola, sve smo mogli, i jesmo. Ja završio faks, posao ide, ona isto posao stabilan, logičan korak nakon 7 godina veze - zajednički zivot.

Nikad bolje, sve nam ide, uprkos mom iskrenom strahu od tolike obaveze, odlučimo za dete. Bio sam maksimalna podrška u svemu, od presvlačenja, logistike, potpore, jer nisam imao prisutnog oca kojem je bilo bitnije ganjati pare i hteo sam promeniti taj glupi balkanski obrazac.

Učio sam o svemu za decu, razvoj, faze, skokove, mastitis, pupak, sve sam znao. I iskreno kad se setim, bilo nam je dobro, preselili se u puno veći stan, da napomenem moj stan, i sve je nekako išlo porodično. Da bilo je svađa, mešanja tašte previše u naš život, ali nisam pridavao pažnju neku preteranu tome.

Seks nam je bio izvrstan, osim prvih godinu dana nakon porođaja, ali i to se dalo preživeti. Tada jos sam imao posao van kuće, i to dosta odgovoran u vlastitoj firmi.

Potom smo dobili i drugo dete 2019. godine.

Tad je već malo teže postalo, stres je veći s obe strane, firma mi propala, ali imao sam kapitala tako da nije neki egzinstencijalni problem bio. Kupujemo nov auto i nekako pokušavamo živeti, jer dolazi vreme korone.

Moja nekada najveća potpora se pretvorila u osobu koja u meni vidi neprijatelja koji joj predstavlja pretnju za život, i to ne mislim kolokvijalno. Svađe su sve češće, i pretvaraju se u revanšizam, njena majka to vreme češće provodi kod nas, jer je drugi klinja mali, a žena se vratila na posao nakon prve godine.

U međuvremenu, razrađujem drugu firmu i pokušavam se izboriti, uprkos problemima kod kuće. Istovremeno saznajem da mi otac ima drugi put tumor.

Mnoštvo hemoterapija, zračenja i dve operacije, tokom druge je skoro umro, jer su mu slučajno zaboravili zašiti neku arteriju (možda i venu, nemojte me držati za reč)...

Tašta mi u jednoj smeni mi zvoca, žena u drugoj, osećam ogroman pritisak i imam par napada panike i probleme sa anksioznošću koje sam rešio.

Neminovno dolazi do pucanja odnosa kad je mi je tašta u mom stanu ispred moje dece opsovala majku, jer sam joj odgovara sa "ok, gospođo" što je podstaklo njen narcisistički bes. Vredno spomena, da je to žena katolkinja koja nikad ne psuje, niti je zgrešila - "večna žrtva i najbolja majka".

Razgovor sa ženom nakon toga je bio citiram: nazvala me i rekla "znam šta se desilo, ne želim čuti ništa o tome, ti si isprovocirao moju majku" i poklopi.

Divno, razmišljam tada, kako super da uopšte imam pravo na odbranu. Lagano se gomilaju problemi, račune koje smo dogovorili da ona plaća, a to je 1/4 ukupnih je skrivala 2 godine dok mi nije došao dug od 25.000 kuna. Ok, riješim, ona ne prihvaTa da je ona kriva. Tu sam počeo shvatati neke obrasce koje pre nisam, a nekako sam ih zapamtio jer su mi bili čudni dok smo još bili mladi, recimo tako je isto skrivala ocu račune od kartice, pa je bila duža 10.000 kuna koje sam ja pola podmirio...

I dolazimo do zadnjeg poglavlja, neminovni raspad svega. Ima tu hrpa situacija kojih mi se iskreno ne da ni prisećati, jer sam već dovoljno sve izanalizirao.

Klinci su super, stariji u školi briljira, dva sporta trenira, mlađi napredan u svakom pogledu, ja sam kod kuće stalno, brinem oko njih, ona na poslu i to radi ponekad do 9, ali ode oko 12 na posao.

Moje psihičko stanje sve je lošije, smršao sam 10 kila i borim se sa ogromnim stresom, jer tad sam odlučio promeniti branšu i uložitit se u nešto što mi je bilo hobi celi život. Nešto oko IT-a, projekt i certifikati su mi trajali 8 meseci, da bih dobio posao i nakon 31 radnog dana dobijem otkaz, uz objašnjenje da nemam dovoljno tehničkog znanja, makar sam položio sve tražene certifikate u najbržem roku, dva pre očekivanog sa prosečno 90% tačnog.

Za to vreme moja žena mene vara sa random likom, saznao sam kad sam joj uzeo mobilni mrtvoj pijanoj na njen rođendan, gde sam bio sa decom, bolesnom, i kasnila je dva sata od dogovorenog. Sumnjao sam već neko vreme, njeno ponašanje je pokazivalo, ali nisam znao u tom trenu čemu to pripisati, promene raspoloženje koje sam kasnije povezao datume i poruke i shvatio da mi je plakala kad je s njim "raskinula"...

Sam taj čin priznanja sam morao iz nje izvući detektivskim forama, dala mi je 30 verzija istine, ali ne zna šta ja znam, tako da je morala reći sve, bar volim tako da mislim.

Tu imamo i kandidata broj dva, njen dugogodišnji prijatelj kojem je pisala na dan kad je išla u grad da slavi rođendan, to je bio njen dugogodišnji prijatelj. Tipa 5 minuta nakon izlaska iz stana poslala mu je: "Gde si macane, kako bih volela da smo u krevetu". Neverovatna koincidencija je da baš sa tim likom je bila 4 meseca pre nego što sam te poruke našao, rekla mi je da je naletila na njega kad su ona i njen brat išli na kafu, i on je vozio kući...

I, ok, ja kakav jesam, pokušam je shvatiti i idemo kod psihologa, svako odvojeno, uz nadu da se ona stvarno želi promeniti, ali nažalost, nema tu šanse. Da, prvih 6 meseci nije pipnula mobilni na kojem je stalno, kao da ima 14 godina, i izgledalo je obećavajuće, ne mogu reći. Otvorili smo se oboje dosta seksualno, makar do tad nam je to bilo izvrsno.

Klinci su veći, imamo vremena za sebe, krenuli smo izlaziti, ne nešto sad preteran. Nekako se činilo da to ide, ali samo meni, ona je sebi polagano gradila neki izmišljeni svet gde sam ja neprijatelj, i to se osećalo stalo kada ne bi ona dobila što je htela. Pričamo o emocionalnom i psihičkom zlostavnjanju svih vrsta, provociranja do krajnje granice. Uopše ne svhatajući da je druga strana objavila rat meni bez da ja to znam, reagovao sam na razne načine, priznajem bilo je to slučajeva na koje se ne ponosim.

U tom celom procesu u kojem više nisam znao ko sam ja i jesam li stvarno ja taj koji krivo reaguje, počeo sam istraživati, čitati, gledati o poremećajima ličnosti i ponašanja. Vlastita podsvest me znala zadiviti svojim rezultatima koji bi pokazali trulež, laži, manipulacije moje žene, počeo sam videti kroz njene laži i sve te infantilne odbrane ega. Znao sam za svaku njenu obmanu, što ju je počelo užasavati.

Neminovno, opet spominjem tu reč, ona je shvatila da je vidim. Zadnja 3 meseca bila je u izlasku 4 puta, skriva mobilni, menja šifre, uhvatio sam i suočio sa nekim minornim sitnicama, i odgovor nisam dobio.

To je bio jedan od uslova da je primim nazad kad sam je uhvatio, ako mi se radari počnu opet palit, leti napolje. Radari su zviždali, a i ja, i puklo je tako da je otišla kod roditalje sa klincima i 2 nedelje mi nije govorila gde su.

Bio sam u paklu 5 dana, sam kod kuće, od srama nisam mogao ni roditelje pozvati u pomoć. A i na njih ne mogu da se oslonim, kad sam im rekao šta se dešava, dobio sam odgovor: "nije smak sveta i šta bi bilo da imaš rak". I, ok, oni rade kako najbolje znaju, malo po malo sam im objasnio da mi trebaju ljudi koji me razumiju i podržavaju, i shvatili su.

Mislim da sam dao veliki deo sebe i u ovu priču kao i u porodicu koju sam želeo da imam jednog dana, nas dvoje stari, ali to je bila samo fantazija...

Istina je jedina koja spašava i istina je neuništiva, zato širite prvo istinu, a ne ljubav", zaključio je.