Zbog ljubavi prema njoj nastala je najlepša pesma u Jugoslaviji: Bio je omiljen mnogima, a za malo da ne postane pevač

Kada su novinari Pecu Popovića pitali zašto Davorina oslovljava sa „Predsjedniče", odgovorio je: „Zato što je Davorin Popović umeo da sa mangupima bude mangup, sa gospodom gospodin, sa svima je imao meru. I bio, iznad svega. Istovremeno, oličavao je ono što je cela naša generacija mislila da je važno: o tome kakav život ćemo imati ne odlučuje novac, odlučuje dobrota, čestitost, ljudskost… Davorin je to znao. Koga je on priznao, taj je u Sarajevu mogao nešto i da postane. Zato je bio Predsednik. Sve najbolje što sam podrazumevao da je Sarajevo i što je volela cela Jugoslavija, to je bio Davorin Popović."

Bliski prijatelji ga pamte po tome što je svoje priče počinjao rečenicom „Slušaj, da ti pjevač nešto kaže…“.

Imao je nekoliko nadimaka. Porodica i bliski prijatelji zvali su ga Davor, a ostali Pimpek i Dačo. Sam sebe je zvao, jednostavno „Pjevač“. Iako se aktivno bavio sportom, rukometom i košarkom, za šta je bio veoma talentovan, ljubav prema muzici je ipak prevladavala.

Pevao je u kultnoj grupi Indexi, a jedna od najuspešnijih pesama ove sarajevske grupe "Bacila je sve niz rijeku" nastala je na osnovu njegove ljubavne priče.

Naime, kako je svojevremeno ispričao Kemal Monteno, u njoj se kriju dve ljubavne priče. Jedna je njegova, druga Davorina Popovića.

Kompoziciju je napisao basista legendarne jugoslovenske grupe Fadil Redžić, tokom turneje po Sovjetskom Savezu. Uhvatila ga je tuga jer je bio daleko od supruge, pa je zasvirao na gitari i tako je nastala muzika za vanvremenski hit koji i sadašnje generacije rado slušaju.

- Onda sam dao Kemi i on se zaljubio i to je sročio, a meni se to nije svidelo u prvi mah, taj tekst, usred bašte… ali posle mi je odgovarala, izuzetan tekst - rekao je.

Monteno je ispričao kako je svoju zaljubljenost u jednu devojku iz Čapljine pretočio u stihove.

- Šta ću, zaljubio se. Pođem ja u Čapljinu nju da potražim, odem onim ćirom do tamo. Lutam, gledam hoću li je negde sresti, ništa ne znam, ni gde živi, ma ništa... I idem tako po onoj Čapljini, leto, osamdeset stepeni, i odjednom, na nekom ćošku, stoji ona, bosa, a oko nje, cveće. Prodaje cveće. I meni tako ta slika ostane. Otud ti je "stajala je usred bašte ko najljepši cvijet" - otkrio je jednom prilikom Kemal.

Ali, u stihove je utkana i nesrećna ljubav Davorina Popovića. On se zabavljao s jednom devojkom iz Sarajeva. Bio je ludo zaljubljen u nju, veza je bila ozbiljna, ali ona nije htela da se uda jer nije bila spremna na tako veliki korak.

Međutim, ostala je u drugom stanju i par je odlučio da se venča. Ipak, devojka se pred taj čin predomislila, abortirala je i otišla od Popovića. To opisuju stihovi "nosila je našu ljubav, našu sreću, prvi cvijet, bacila je sve niz rijeku i pošla u drugi svijet".

Bonus video: