U Jugoslaviji se divili njihovoj ljubavi, a onda ih stiglo prokletstvo: Ona čula gorku istinu, pa neverovatno postupila

Branka Veselinović bila je istaknuta srpska glumica posebna po mnogo čemu - od blistave karijere do ljubavne priče koja joj donela i najveću sreću i najdublju bol! Doživela je, čak, 105 godina, do samog kraja je radila sve što voli, a bistar um je nije napuštao, naprotiv! I nakon stote je glumila, slika, svirala, čitala, pisala... Upamćena je po izuzetnoj energiji, entuzijazmu i humanitarnom radu, a na sceni je bila sedam decenija.

Rođena je 16. septembra 1918. u Starom Bečeju kao šesto dete majke Jovanke i oca Aleksandra Ćosića koji su poreklom iz Jaše Tomića.

Studirala je Glumačku školu pri Narodnom pozorištu u Beogradu od 1936. godine. Posle dve godine studija, sa tek 19 godina, otišla je na praksu 1938. godine u Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu (tada se zvalo Narodno pozorište Dunavske banovine) i postala glumica igrajući u predstavi „Karlova tetka“.

Branka je bila poznata po svojoj svestranosti – igrala je širok spektar uloga, od komičnih do dramatičnih, kako u pozorištu, tako i na filmu. Najpoznatija je po radu u Jugoslovenskom dramskom pozorištu i Narodnom pozorištu u Beogradu, gde je ostvarila nezaboravne uloge u klasičnim i modernim komadima. Njena omiljena uloga bila je uloga Gospođe Nušić, supruge Branislava Nušića. Za ulogu Gine u Nušićevoj „Ožalošćenoj porodici“ dobila je „Sterijinu nagradu“ 1964.

Na filmskom platnu, Branka Veselinović je glumila u više od 50 filmova i televizijskih serija. Njena prisutnost na ekranu bila je prepoznatljiva zbog njenog specifičnog glumačkog izraza, topline i prirodne komičnosti. Među njenim poznatim ulogama su i uloge u filmovima "Pop Ćira i pop Spira" (1957) i "Dorotej" (1981).

Pored glumačkog uspeha, Branka Veselinović bila je izuzetno posvećena humanitarnom radu. Tokom života, učestvovala je u brojnim dobrotvornim akcijama i zalagala se za prava dece i starijih. Bila je ambasador dobre volje UNICEF-a, i često je govorila o važnosti obrazovanja, brige o drugima i humanosti.

Kao veoma mlada udala se za budućeg inženjera šumarstva Andonovića, po čijem prezimenu su je upamtili mnogi stariji Beograđani. Ali nešto kasnije, on je kao američki državljanin, odlučio da se vrati u Ameriku, dok je ona ostala u zemlji, pa su se zbog toga rastali. Posle okupacije aprila 1941. godine, okupator je zatvorio pozorište , a glumci su se razišli.

Bila je udata za glumca i prevodioca Mladena Mlađu Veselinovića. Venčali su se 30. septembra 1948. godine. Sa Mlađom je osnovala Fond Branke i Mlađe Veselinović za pomoć invalidnoj deci. Branka Veselinović je od 1980. četiri godine bila ambasador UNICEF-a.

Sa Mlađom je provela više od 40 godina. Njihov brak bio je primer ljubavi i međusobnog poštovanja. Iako nisu imali dece, njihova zajednička ljubav prema umetnosti i humanitarnom radu obeležila je njihov život.

Ipak, iako je bila veoma srećna sa svojim mužem - par nikad nije imao decu i to je ono što je Branku godinama tištilo:

"Zdravi smo bili oboje, išli smo na preglede. Pokojni doktor Tasovac davnih godinama nam je rekao da je to tako i da neki partneri ne mogu da imaju decu. Rekao je: "Da ste sa drugima u braku, imali biste i vi i Branka". A onda smo mu mi rekli da se volimo, a on je poručio: "Volite se, ali dece nećete imati"", ispričala je Branka o svojoj velikoj tuzi.

Dobitnik je još mnogih plaketa, nagrada i priznanja za svoj glumački i humanitarani rad, kao što su Orden rada sa zlatnim vencem, Nušićeva nagrada za životno delo, Sterijina nagrada, Vukova nagrada i mnoge druge. Posebno se angažovala u humanitarnim priredbama za decu.

Bila je bliska prijateljica sa Desankom Maksimović, Mirom Stupicom, Marijom Crnobori.

Čak i sa 100 godina bila je veoma aktivna i često je obilazila Domove za nezbrinutu decu, Domove za stara lica i invalide gde je recitovala i izvodila monologe.

"Sreća je ako si živ i ako to doživiš. Duboko sam zahvalna. Još uvek vežbam, čitam bez naočara, čujem dobro. I ako zaplačem, plačem od sreće. Svi imaju neku želju, moja želja je da budem dobro, da idem po bolnicama, školama, da pomažem invalidima. Nisam nikad pušila ni pila, jednostavno takav život vodim. Bila sam u srećnom braku sa mojim Mlađom, a i dan-danas imam vitalan mozak. Nikad nisam varala. Imala sam mogućnost da zabavljam hiljade i hiljade ljudi. To se ne može kupiti, morate živeti. Ne radim ja to da bih živela, već živim da bih to radila. Nikome u životu ništa ne kažem ako ima više nego što treba. Ne kažem ni kada kradu, a vidim da kradu. Nikada nisam bila u politici, a govorim engleski, ruski, mađarski, nemački i češki", govorila je svojevremeno Branka.