Savet balerine u 97. treba da zapamte: Igrala je dok su joj bombe letele iznad glave, pa doživela da uči kralja plesu

Džun koja ima neverovatnih 97 godina sada živi u staračkom domu, a nekada ke uživala u karijeri profesionalne plesačice, deleći scenu sa Margot Fontejn i Rudolfom Nurejevom, pre nego što je otvorila sopstvenu školu plesa u kojoj je učila plesu nikog drugog do Kraljevskih stopala…

Rođena u Singapuru 1927. godine, Džun je svoje rane godine provela na Tajvanu, pre nego što je krenula u školu u Egiptu, a zatim u Istbornu. Njen otac je bio istaknuti pilot RAF-a Hari „Vings” Dai, poznat po bekstvu iz nemačkog zarobljeništva više puta i jedan od planera Velikog bekstva.

Džunina maćeha je primetila njen talenat i upisala je na časove plesa kao dete. Kao adolescentica, plesala je za vojsku i vazduhoplovstvo u kampovima širom Engleske „Nikada nisam bila nervozna,” kaže Džun. "Jednom kada ste na sceni, samo se prepustite."

Džun se zatim pridružila Kraljevskomk baletu i preselila se u Kraljevsku operu u Kovent Gardenu. „Balet bi mogao da bude veoma bolan jer smo u to vreme još uvek koristili veoma mekane špic cipele“, kaže Džun.

Kako kaže jedan od njenih omiljenih baletskih komada je finale Šopenove Les Silfide. „Sviđa mi se kako je sve u belom, veoma eterično. Jednom prilikom sam plesala solo deo i moj brat je došao da me vidi i sedeo je u prvom redu. Posle sam ga pitala kakva sam bila, a on mi je rekao, 'dobra, ali koja si bila ti?' Svi smo nosili isti kostim – beli sa perjem na licu i našom kosom u mreži, a on me nije mogao prepoznati.“

Bilo je trenutaka i kada je Džun bila na sceni dok su bombe letele iznad njihovih glava. „Nastavili smo da plešemo bez obzira na sve. Ljudi iz vazduhoplovstva bi sedeli u prvom redu, a onda bi stigao hitan poziv i videli biste ih kako svi ustaju i odlaze.

Finansije su bile nesigurne, što je zauzvrat dovelo do nekih uzbudljivih avantura. „Niste bili plaćeni da vežbate, tako da je to bilo veoma, veoma loše vreme“, kaže Džun, „Čekali ste da neko dođe i napravi predstavu i izabere vas. Tako sam stigla u Španiju - autobus je išao preko Pirineja. Posle emisije, prijatelj i ja smo ostali i na kraju smo morali da se penjemo preko žica da bismo se vratili u Francusku. Na povratku kući, provela sam vreme u centru modne kuće u Parizu, gledajući kako se prave svi ovi veličanstveni kostimi. Živeli smo sa nekim studentima, a ni oni nisu imali novca, tako da je naš osnovni obrok postao potaž, činija za činijom potaža.”

U Kraljevskom baletu, Džun je delila ne samo scenu već i svlačionicu sa Margo Fontejn. „Uvek me je fasciniralo jer su sve njene stvari bile svilene“

U posleratnim godinama, Džun je otišla da nastupa u Švajcarskoj, gde je Organizacija za moralno preoružavanje (MRA) održala konferencije kako bi okupila članove međunarodne zajednice da rade na pomirenju. Ovde je upoznala svog muža, Dejvida Bauermana, koji je radio u poljoprivredi za vladu.

Po povlačenju sa scene, Džun je otvorila školu plesa u kojoj su podučavana deca od četiri i više godina. Tadašnji princ Čarls i princeza Ana dolazili su na časove balskog plesa. „Imali smo studio u Londonu odmah pored Harrodsa“, priseća se Džun. „Bili smo na poslednjem spratu i sećam se da sam gledao kroz prozor i video kraljicu u poseti radionici lorda Robertsa koja je pružala posao za vojnike i mornare sa invaliditetom. Čarls i En su mahali i vikali „zdravo, mama!“, ali mislim da nas nije primetila.“

Još jedna Džunova učenica bila je mlada Sofi Ris-Džons, koja je došla u Džunovu školu plesa u Brenčliju. „Bila je veoma lepa devojka i imala je strašnih problema kada je štampa pokušavala da sazna ko je ona. Našla bi ih kako sede u bašti."

Pošto je provela mnogo godina podučavajući decu plesu i zaista uživala u tome,na pitanje koju bi mudrost prenela sledećoj generaciji, Džun je rekla „Radi vežbe svaki dan“. Od bivšeg plesača, koji je doživeo duboku starost, ovo su zaista mudre reči!

Bonus video: