Ovako izgleda kuća u kojoj je Bogorodica provela poslednje dane i umrla: Svi dožive potpuno istu stvar kada kroče u nju
Prema verovanju, u domu na planini Bulbul u Turskoj majka Isusa Hirsta dočekala je smrt
Izvor: Ivana Bogićević
Kuća Device Marije kod Efesa (poznata i kao Meryem Ana Evi na turskom jeziku) jedno je od najvažnijih hodočasničkih lokacija u hrišćanskom svetu. Smatra se da je ovo mesto dom u kojem je Bogorodica, Majka Isusa Hrista, provela svoje poslednje dane nakon raspeća i Hristovog vaskrsenja. Okruženo prelepom prirodom, kameno zdanje nalazi se na obroncima planine Bulbul u Turskoj. A od svakog ko ga je posetio čuli smo istu rečenicu - u ovoj svetinji oseti neverovatan mir, preplavi ga osećaj da će biti sve u redu, bez obzira sa kakvim mukama se bori.
Prema hrišćanskoj tradiciji i tekstovima iz Novog zaveta, kada je Isus bio na krstu, poverio je brigu o svojoj majci Mariji svom učeniku Jovanu. On je kasnije napustio Jerusalim i nastanio se u Efesu, koji je bio jedan od najvažnijih trgovačkih gradova Rimskog carstva u to vreme. Kako su oboje propovedali hrišćanstvo, nailazili su na velike probleme. Naime, meštani koji su verovali u kult Artemide, kao i ljudi koji su zarađivali veliki novac proizvodeći njene figure, proterali su ih iz grada.
Kako bi sačuvali živu glavu, skućili su se u planini, u nadi da će se tako zaštititi od napada. Prema legedni, veruje se da je upravo tu Bogorodica dočekala smrt.
Iako Biblija ne pruža tačne informacije o mestu gde je Marija provela svoje poslednje dane, ova teorija postala je utemeljena tokom vekova, a Efes je postao važan centar za poštovanje Bogorodice.
Kuća Device Marije otkrivena je 1812. godine zahvaljujući vizijama nemačke redovnice i mističarke Katarine Emmerich (1774–1824). Ona je nikada nije napustila svoju domovinu, ali je tvrdila da je imala detaljne vizije Marijinog života u Efesu, uključujući opis njenog poslednjeg doma.
Njene vizije zapisao je pesnik Klemens Brentano, 18. oktobra 1881. Francuz Žilijen Guje prati beleške i otkriva malu kamenu građevinu, na brdu Bulbul, 9km od Efesa. Procenjeno je da je kuća iz perioda izmedju 6. i 7. veka pre nove ere, a sami temelji jos iz 1. veka pre nove ere. Izgradjena je od pravougaonih kamenih blokova i ima vizantijsku gradju. Ceo kompleks nosi naziv “Marijina kuća”.
U neposrednoj blizini kuće nalazi se izvor slane, pitke vode, odnosno tri česme. Smatra se da je prva česma za zdravlje i da će onaj ko tu vodu bude pio, biti isceljen. Druga česma je za ljubav, a treća za uspeh. Nešto dalje nalazi se 10 metara dug "Zid želja i molitvi" na kome turisti ostavljaju poruke. Na putu do kuće nalazi se 7 metara visoka statua majke Isusa Hrista.
Kuća je obnovljena krajem 19. veka, a danas je to mesto koje posetioci iz celog sveta posećuju radi molitve. U ovom svetom hramu tradicionalno se održavaju ceremonije 15. avgusta, koji se smatra datumom vaznesenja Bogorodice na nebo.
Nakon smrti Device Marije, sahranjena je u jednoj pećini, nedaleko od kuće, i kada su želeli da njene mošti prebace na drugo mesto, njih nije bilo. Od tada, dom je pretvoren u kapelu.
Kuća Bogorodice ima posebno mesto u hrišćanskoj tradiciji, ali i u islamu. Iako je primarno mesto hodočašća za katolike i pravoslavne vernike, i muslimani poštuju Mariju kao majku proroka Isusa (Isa) u islamskoj tradiciji. Mesto je postalo simbol mira i zajedništva između različitih vera.
Papa Lav XIII je 1896. godine priznao kuću kao hodočasničko mesto, a nekoliko papa posetilo je ovu svetinju, uključujući papu Pavla VI (1967), papu Jovana Pavla II (1979) i papu Benedikta XVI (2006), što je dodatno učvrstilo njen značaj u katoličkom svetu.
Kao simbol jedinstva, vere i nade, ovo mesto prevazilazi verske granice i povezuje ljude različitih vera i kultura u zajedničkom izrazu poštovanja prema jednoj od najvažnijih figura u istoriji čovečanstva.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.