Majka bula Merlina sama odgajala u sirotinji, branila mi da peva: Doveo joj Bregu i Čolu na Bajram, uvredila ih 1 rečju
Dino Merlin jedan je od najpoznatijih kantautora sa naših prostora, a sva neverovatna dešavanja iz privatnog života pretvorio je u stihove i note...
Izvor: Ivana Bogićević
Za Edin Dervišhalidović malo ko je čuo, a njegovo umetničko ime Dino Merlin za ne samo region, ne svet! Iako je jedan od najpoznatiji pevača sa naših prostora, o njegovom odrastanju i privatnom životu se zna samo nekoliko činjenica. Tek u dokumentarnom filmu "Sredinom" progovorio je o brojnim detaljima - o prvom koncertu u Sarejevu pričao je kroz suze. Sa druge strane, istakao je da je njegova majka bila ozbiljna lavica koja se izborila da svu decu izvede na pravi put.
Odrastao je u skromnim uslovima u Sarajevu, glavnom gradu tadašnje Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine, koja je bila deo Jugoslavije. Detinjstvo mu je bilo obeleženo jednostavnim životom u radničkoj porodici, gde su skromnost i disciplina igrali veliku ulogu. Međutim, u petoj godini Dinova sudbina se menja iz korena - napušta ga otac.
"Moj otac je bio stolar, a majka bula, odnosno muslimanska sveštenica. Imao sam teško detinjstvo: otac je napustio porodicu kad je meni bilo sedam, a mojoj sestri Amini pet godina. Mama se trudila da nam da sve što je bilo u njenoj moći, tako da ipak nismo previše oskudevali. Imao sam bicikl, polovne skije i jabuku svake večeri pre spavanja, što je, zapravo, dosta. Mnogi u ono doba nisu imali ni to", rekao je Dino Merlin za Informer.ba.
Merlin je od malih nogu pokazivao interes za muziku, iako su mu uslovi bili daleko od idealnih. Kao mladić, bio je okružen raznolikim muzičkim uticajima, kako lokalnim tako i svetskim, što je kasnije oblikovalo njegov prepoznatljiv stil koji spaja pop, rock i tradicionalne balkanske elemente.
S obzirom na finansijske poteškoće, veoma rano je započeo da radi, čak u fabrici, dok je muzika uvek bila njegova strast. Tokom odrastanja, Merlin je morao da balansira između svoje strasti prema muzici i svakodnevnih izazova s kojima se suočavao u sredini koja nije uvek podržavala umetničke težnje. Radeći različite poslove pre nego što je postao profesionalni muzičar, Dino je rano naučio vrednost napornog rada i upornosti. Uprkos skromnom početku, njegova posvećenost muzici i upornost doveli su ga do statusa jedne od najznačajnijih muzičkih ličnosti na Balkanu.
Često na internetu kruže tvrdnje da je završio medresu, ali je sam umetnik demantovao ovu informaciju u jednom od retkih političkih intervjua koje je dao za "Nedeljnik".
"Verovatno se to često spominje jer je moja majka bila bula, odnosno verska službenica. A ne znam zašto bi religija i umetnost isključivali jedno drugo. Nisu li oboje stvar duha? Umetnost je spojena sa svim drugim sferama duha. Sve zavisi od izbora koji stoji pred nama", istakao je Dino Merlin.
Majci, za koju kaže da je bila omiljena u društvi, duguje večnu zahvanost. Znala je da pozajmljuje novac samo kako bi pružila pomoć kome je zaista bila potrebna, iako se sama borila sa velikim preprekama.
U priči “Sredinom” Dino se priseća kako majka nije bila oduševljena saznanjem da joj se sin želi baviti muzikom, već je, kao uostalom i svaka druga majka, sina radije u budućnosti videla kao inženjera.
Iz tog perioda predratne Jugoslavije ostala je i jedna zanimljiva anegdota koja govori o majčinim stavovima. Naime, Dino Merlin je otkrio da njegova majka nije bila oduševljena kada su im na Bajram u kuću došli Goran Bregović i Zdravko Čolić.
"Rado se sećam te anegdote, koja mi tada nije bila ni draga, ni kao anegdota. Iako potpuno razumem svoju majku. Trudila se meni i mojoj sestri bude i otac i majka, da nas izvede na pravi put, a umetnici su uvek važili za vetropire koji žive od danas do sutra, a ona je za nas oboje želela siguran i ugledan posao. Kao što svaki roditelj želi za svoje dete. Kad sam joj ponosno predstavio naše goste, Čolu i Bregu, ona je samo kratko prokomentarisala: Šejtani (vragovi), kao i ti", otkrio je Dino Merlin u ovom zanimljivom intervjuu za Nedeljnik.
Malo kome je poznato to da je Dino Merlin svojevremeno bio i na psihijatrijskom lečenju u Nemačkoj, gde je i napisao pesmu “Ja potpuno trezan umirem”.
Samo jednom je pričao o tome:
"Ovo ću prvi put reći, u jednom periodu svog života bio sam teško bolestan. Imao sam tešku depresiju, to ne bih poželio nikome. To se manifestovalo tako što me ništa nije zanimalo. Apsolutno nisam bio ni za šta, bilo mi je isto i život i smrt. Jednostavno sam bio kao biljka, i to je bio period kada sam htio da odustanem od muzike i svašta je meni tada padalo na pamet, alii eto, nekim čudom sam se izvukao", bio je pevač potpuno iskren, ali srećom, danas je to sve daleko iza njega.
Najtužnije trenutke svog života zabeležio je pesmama
Iz ljubavnih i privatnih problema nastale su njegove pesme: “Kokuzna vremena”, “Kad si rekla da me voliš” i “Paša moj solidni”.
Dok je stremio ka svojim snovima, kako je mnogo godina kasnije Dino rekao, podršku mu je pružao samo jedan komšija, Alija Miladin. Alija je kasnije poginuo u ratu, a pevač mu je posvetio stihove pesme “Da te nije Alija”.
Najteže od svega mu je pala majčina smrt, te je upravo njoj posvetio jednu od svojih najlepših balada “Nedostaješ”.
Kako izgledao put do uspeha?
Dino Merlin je svoju muzičku karijeru započeo 1983. godine kada je osnovao bend Merlin. Bio je glavni tekstopisac i vokal benda, a već prvi album, "Kokuzna vremena" (1985), doneo mu je pažnju i uspeh u jugoslovenskoj muzičkoj sceni. Pesme poput "Moja bogda sna" i "Kokuzna vremena" postale su hitovi i etablirale su ga kao talentovanog autora sa osećajem za društvene teme i ljubavne stihove.
Bend je nastavio da niže uspehe, objavljujući albume kao što su "Teško meni sa tobom (a još teže bez tebe)" (1986) i "Nešto lijepo treba da se desi" (1989). Merlin je bio prepoznatljiv po spoju pop i rock zvuka sa tradicionalnim balkanskim elementima, što je postalo njegov prepoznatljiv stil.
Nakon raspada Jugoslavije, Merlin je započeo solo karijeru pod imenom Dino Merlin. Veliki preokret u njegovoj karijeri dogodio se 1995. godine, kada je objavio album koji je uključivao pesme koje su postale legendarne, kao što su "Kad si rekla da me voliš" i "Jel’ Sarajevo gdje je nekad bilo". Ovaj album je bio ogroman uspeh, i tada se Dino Merlin pozicionirao kao jedan od najznačajnijih muzičara u regionu.
Njegova najpoznatija pesma "Jedna si jedina", koju je napisao i izveo kao himnu Bosne i Hercegovine tokom ratnih godina, postala je simbol patriotizma i nade za mnoge građane ove zemlje.
Tokom 1990-ih i 2000-ih godina, Dino Merlin je objavio niz izuzetno uspešnih albuma, kao što su "Sredinom" (2000), koji je prodao preko milion kopija, i "Burek" (2004), na kojem su hitovi poput "Supermen", "Burek", i "Nedostaješ". Njegove pesme, poznate po emotivnim i često introspektivnim tekstovima, privukle su publiku svih generacija. Merlinova muzika često obrađuje teme ljubavi, tuge, patnje, ali i nade i vere u bolje sutra.
Jedan od njegovih najvećih koncerata održan je 2015. godine na sarajevskom Koševu, gde je pevao pred više od 70.000 ljudi, a ovaj događaj se pamti kao jedan od najvećih koncerata u istoriji Bosne i Hercegovine. Dino Merlin je takođe nastupao širom sveta, uključujući i prestižne lokacije kao što su Royal Albert Hall u Londonu i Madison Square Garden u Njujorku.
Dino Merlin je poznat po tome što svoj privatni život drži daleko od očiju javnosti. Oženjen je Amelom, sa kojom ima dvoje dece – sina Hamzu i kćerku Naidu. Njegova supruga imala je veliku ulogu u njegovom životu i karijeri, a pevač je često spominjao kao svoju najveću podršku.