Misteriozna smrt žene slavnog pisca: Kada je otkriveno da je on gej, pobegla je sa decom u Italiju i tamo umrla u 40oj

Konstaca Vajld je imala samo 40 godina kada je umrla, niko nije znao od čega, a onda je njen unuk godinama kasnije otkrio o čemu je reč

Objavljeno: 03.09.2024. 07:30h
Autor:
Foto: Wikipedia / Constance_Lloyd

Misteriju oko smrti supruge Oskara Vajlda rešio je niko drugi do unuk poznatog pisca. On veruje da je pronašao razlog zbog kojeg je njegova baka tragično umrla u 40. godini pre nešto više od jednog veka.

Prema Dejli mejlu, spekulacije o iznenadnoj smrti Konstans Vajld kreću se od oštećenja kičme nakon pada do sifilisa koji je dobila od muža koji je bio gej. Ali medicinski dokazi otkriveni u porodičnim pismima Merlina Holanda, Vajldovog unuka, pokazuju da je Konstans verovatno imala multiplu sklerozu.

Pisma sadrže odlomke koji opisuju simptome, kao što su iscrpljujući bol, ekstremne glavobolje i umor, i nemogućnost hodanja, za koje dr Ešli H. Robins kaže da su povezani sa autoimunom bolešću.

Stanje je bilo poznato u to vreme, ali dokazi sugerišu da je supruga autora postala žrtva ekscentrične medicinske prakse. Konstans je potražila pomoć od neimenovanog nemačkog „nervnog lekara“, koji je lečio pacijente kupkama i strujom, i Italijana Luiđija Marije Bosija, koji je verovao da se neurološke i mentalne bolesti mogu izlečiti ginekološkim operacijama.

Konstans je već otišla kod Bosija na jednu operaciju koja nije poboljšala njeno stanje, ali se vratila kod njega na ginekološku proceduru. Nekoliko dana kasnije izgubila je svest i umrla.

„Konstansini lekari u Londonu i Hajdelbergu su joj rekli da ne ide na tu operaciju, ali ona je ignorisala njihov savet, uverena da će je Bosijev tretman rehabilitovati; umesto toga to ju je koštalo života“, kaže Holand.

Oko 130 pisama napisanih između Konstance i njenog brata Otona od 1878. do njene smrti pružaju dokaze o njenoj bolesti.

Godine 1894, Konstans je napisala: „Dobro sam kada ne hodam."

Otprilike godinu dana kasnije, njeno hodanje je nastavilo da se pogoršava, ali je verovala u Bosija koji se „obavezuje da me ozdravi za šest nedelja i biće mi drago što ću ponovo moći da hodam".

Ali 1896. napisala je: „Ja sam slabija nego ikada i skoro sam izgubila nadu da ću ikada ponovo ozdraviti."

Pisma pokazuju da je Bosi uklonio miome koji su na kraju bili pogrešna dijagnoza. "Tih dana... to je bila izuzetno opasna operacija."

A kakav je brak imala Konstasa sa Oskarom Vajldom čitajte u tekstovima ispod: