Milijana se udala za Erika i otišla u Švedsku: I nakon 12 godina je fascinirana onim što oni imaju, a mi u Srbiji nemamo

Milijana je Erika upoznala na slavi kod rođaka. On se poslom zadesio u Kuršumliji u kojoj je ona radila kao doktor. Nakon prvog slučajnog sastanka, usledio je drugi slučajni i treći namerni. Četrnaest godina kasnije njih dvoje žive u skladnom braku u Švedskoj gde vaspitavaju ćerku.

*Kako je izgledao tvoj životu u Švedskoj tih prvih dana?

"Početak je bio težak, imala sam osećaj kao da počinjem od nule. Počela sam prvo sa učenjem švedskog jezika. Švedski je težak jezik i retko možeš da ga čuješ kod nas na televiziji. Ali učenje je islo glatko jer sam, preko škole upoznala mnogo novih prijatelja iz različitih delova sveta i sa tim je učenje bilo zanimljivije. U školi za jezik pored učenja jezika, upoznavali smo se i sa kulturom."

*Po čemu je Švedska posebna?

Prvo, što mi je bilo upečatljivo, a mogu reći da sam i dan danas fascinirana time, jeste njihovo sortiranje otpada. Ovde se ništa ne baca, sve se koristi, papir, karton, plastika, staklo, otpadi od hrane… Sve se koristi na primer u vidu biogasa (gradski autobusi koriste na primer biogas) ili reciklira.

Škole rade na principu da dete otkrije na sopstveni način kako ce da uči, dozvoljeno je da samo otkrije koji predmet mu više odgovara, da li će više da voli matematiku ili likovno, da kada se škola zavrsi dete treba da se igra.

Prvu ocenu dobijaju u šestom razredu osnovne skole, do tada je ocenjivanje opisno. Dva puta godišnje je sastanak o napretku deteta između roditelja, deteta i učitelja, a tom prilikom dete aktivno učestvuje u sastanku.

Na roditeljskom sastanku, kada su svi roditelji prisutni, ne priča se o svakom učeniku ponaosob, ne raspravlja se o učeniku, već se priča kakav je plan i program za nastavnu godinu i koje aktivnosti će se održavati tokom godine.

Dete iz mešovitog braka ili dete roditelja koji su došli u Švedsku imaju uglavnom pravo na maternji jezik (ako imaju dovoljan broj učenika ili učitelja). Tako moje dete ima jednom nedeljno 45 minuta Srpski jezik.

Kada sam savladala jezik došlo je vreme i za traženja posla. Prvo sam išla na praksu, na taj način oni te upoznavaju preko posla i posle kad se ukažu uslovi kao i potreba za tom vrstom posla može se dobiti posao.

Ja radim u zdravstvu već devet godina. Put do legitimacije je bio malo teži jer Srbija nije članica EU pa su uslovi za sticanje legitimacije drugačiji nego uslovi za zemlje članice. Konačno sam ispunila sve uslove porebne za legitimaciju i sad sam mnogo više angažovana u mnogim poslovnim odlukama.

Rad u zdravstvu se ne razlikuje mnogo što se tiče teoretskog dela međutim razlika postoji u organizaciji posla. Tako na primer šef ne mora biti lekar, može biti medicinska sestra. Takođe, kada idete u Dom zdravlja, ne znači da ćete biti pregledani od strane lekara nego su i medicinske sestre uključene u dijagnostku pacijenata na taj način što im se omogući da budu kvalifikovane za taj deo posla. A sve preko raznih dokumentata, vodiča i pravilnika koji se pišu i publikuju.

Razlika postoji i prilikom vođenja trudnoće i porođaja gde suprug aktivno učestvuje na svakom pregledu, pri porođaju kao i posetama kod babice i pedijatrijske sestre.

Sveđani jako puno pridaju značaj očuvanju prirode i životinja. Veoma im je važno da je čista okolina, da parkovi, šetališta, trgovi budu uređeni, da se otpadi ne bacaju svuda i da se u reke i jezera ne izliva - uopšteno da se ne dešava nešto što bi narušilo eko sistem.

Mi na primer skupljamo kući iskorišćeno ulje u flaše pa ga onda odlažemo na posebno mesto gde se dalje prerađuje. Plastične flase i limenke se vraćaju u zamenu za novac.

*Kakvi su njihovi običaji u odnosu na naše?

Što se tiče običaja, Šveđani pridaju značaj Božiću, Uskrsu i ”Midsommar”(slavlje u susret letu).

Oni za razliku od drugih zemalja slave više Badnji dan. Tada se priprema bogata večera i dele se pokloni. Obično za trpezom imaju šunku, ribu, kobasice, krompir.

Približno ista trpeza je i za Uskrs, Midsommar i Novu Godinu. Pije se na primer vino, crno i belo, šnaps (nešto poput naše rakije sa različitom aromom na primer zova i Julmust ili Påskmust (nesto tipa gaziranih pića). Mislim da koriste vise sosova od nas dok mi koristimo više salate. Oni ne pripremaju zimnicu što mi radimo. Ali zato beru pečurke, borovnicu, lingon…Moje mišljenje je da kod Šveđana je bitno da se ne gubi puno vremena u kuhinji, vole ukusnu hranu i prihvataju recepte iz drugih zemalja.

Mislim da su dobri u stvaranju muzike, vole sport kao hokej, fudbal, atletiku i pridaju značaj fizičkoj aktivnosti. Puno se vozi bicikl i kad kod je moguće izbegavaju auto… Kod mene na poslu samo oni koji ne žive ovde u gradu dolaze kolima na posao.

*Kako izgleda vaspitavati i odgajati dete u Švedskoj?

Kada smo dobili dete išli smo zajedno na kontrole, pratili njen rast i razvoj i zajedno odlučivali oko njenog vaspitanja. Vrtić je bio u blizini, obično je Erik ostavljao ujutru a ja sam je uzimala po podne. Deca su uglavnom mnogo vani i dosta se igraju. Obično pedagozi pokušavaju da im čitaju ujutru pre doručka.

Posle doručka se igarju (unutra ili vani), zatim sledi fruktstund što znači da svi zajedno jedu neku voćkicu, nastavljaju sa igrom(tu su uključene razne aktivnosti za pokretanje motorike i razmišljanja), a onda sledi ručak. Posle ručka ukoliko deca žele mogu da odspavaju malo. Posle sledi igra i na kraju užina pre odlaska kući.

Većina dece legne rano, recimo oko 19-19:30.

Što se tiče škole, do sada je naša ćerka imala zadatke/obaveze/čitanje u školi. Domaći je bio da jednom nedeljno pročitaju jedan odlomak iz knjige koja je po školskom planu za tu godinu i odgovore na tri-četiri pitanja. Imaju matematiku u školi a kući, preko tableta, rešavaju zadatke kroz igru.

Što se tiče jezika, ja ćerki pričam i čitam na Srpskom, a Erik na Švedskom. Kad dođu praznici kako naši, tako i Švedski slavimo zajedno oba. Čak i Erikovi roditelji žele da su deo naše tradicije.

Pokušavamo da što je moguće češće budemo u Srbiji tako da skoro svaki odmor provodimo u Srbiji.

Erik voli da dolazi, oseća se prihvaćen od strane rodbine, prijatelja. Voli kako proslavljamo slavu, učestvuje u nabavci namernica i pića. Sviđa mu se naša otvorenost i druženje, kao i po koja čašica rakije sa društvom.

Voli naše roštilje i ćevape, meze, pite i burek. Rado ide sa mnom u posete rodbini, prijateljima. Smatra da imamo lepu prirodu mada mu vrućine ne odgovaraju, misli da je leti baš mnogo toplo.

Htela bih samo da napomenem da stvari ne treba generalizovati. Ovo je samo naše viđenje stvari i naš mali deo priče.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

(Vanja Milenović)