Iz ovog razloga Marina Abramovič nije mogla da zadrži nijednog muškarca: U krevet je vodila i muža i njegovu ljubavnicu

Jedan isečak iz memoara Marine Abramović nekoliko dana pre izlaska celog dela objavljen je u britanskom The Guardianu.

U objavljenom poglavlju umetnica se vraća u vreme kada su ona i nemački umetnik Ulaj bili u Australiji i dobili ideju da izvedu performans radnog naslova “The Lovers”. Plan je bio da će par stati na suprotne strane Kineskog zida i hodati dok se (nakon što svako pređe po 2500 kilometara) ne susretnu, a na sredini građevine trebali su da se venčaju.

Početak njihova kraja bio je kada su izvodili “Nightsea Crossing”, u kojem su u danima po osam sati dnevno sedeli u stolici jedno naspram drugog i gledali se u oči. Ulaj zbog bola u abdomenu nije uspeo da izdrži do kraja, a Abramović je izvela performans onako kako su ga zamislili. Osećao se poniženo.

Status quo u njihovoj vezi trajao je još dve godine. Par je u to vreme od prijatelja i javnosti skrivao činjenicu da im je veza u raspadu. Uskoro je Abramović priznala Ulaju da ga vara s jednim francuskim piscem, na šta joj je on takođe otkrio identitet svoje ljubavnice. Nakon priznanja pitala ga je da li želi s njom i svojom ljubavnicom da ima seks utroje, na šta je on pristao.

Tu je situaciju opisala kao prilično bolnu: “Bilo je poput jednog od mojih performansa, samo što je to bio stvarni život. Nisam htela da to bude stvarno. Nisam osećala ništa. Kaže se da ljudi koje, na primer, udari bus i zbog toga izgube nogu ne osećaju bol jer njihovi živci jednostavno ne mogu preneti toliko boli mozgu. Namerno sam se odlučila na taj potez, da ga oteram od sebe. Ali cena je bila vrlo visoka.”

Abramovićeva je koketirala sa smrću 1974. godine u performansu "Ritam nula" u Napulju gde su posetioci dobili instrukcije da je tretiraju kao predmet, sličan onim koje im je izložila - pero, ruža, metak, pištolj.

Šestočasovno iskustvo počelo je mirno, ali je na kraju performansa Abramovićeva bila krvava i gotovo gola - publika joj je pokidala odeću, uperila napunjen pištolj u nju, isekla vrat i pisala po njenom telu.

"Ono što sam tada naučila je da svako ljudsko biće može da ubije drugo", kaže Abramovićeva koja u Sidneju učestvuje u projektu Kaldor čiji je cilj da podstakne publiku na aktivnije učešće. Abramović kaže da je kroz rad iskusila najbolje i najgore od čovečanstva, a vrhunac je bio performans "Umetnik je prisutan".

Tokom tog testa izdržljivosti, koji je trajao 700 sati, Abramovićeva je tiho sedela projektujući bezuslovnu ljubav svakome ko je seo ispred nje u njujorskom Muzeju moderne umetnosti. Na hiljade ljudi je došlo, mnogi su plakali. "Sede ispred mene, fotografišu ih, snimaju ih, ja ih gledam i nemaju nigde da pobegnu nego u sebe same. A kada se to dogodi...emocije isplivaju i to sam želela da izazovem kod njih", objasnila je ona.

Taj performans, piše francuska agencija, iziskivao je izvanrednu disciplinu i koncentraciju.

"Poseći se...to je lako", jer taj performans traje svega sat vremena, kaže ona aludirajući na rad kada je tokom 1970ih isekla zvezdu na svom stomaku.

"Ali sedeti tri meseca? To je mnogo teže jer morate da se bavite svojim umom. Ako se ne pomerite tri sata, rebra vam se usecaju u organe jer polako tonete na stolici. A to je izuzetno bolno".

Abramovićeva, koja se bliži 70. godini, planira da nastavi sa radom koji se sa fizičkih performansa preselo u više mentalnu disciplinu.

Ona zagovara prakse poput pažljivog brojanja zrna pirinča u torbi ili sporo ispisivanje nečijeg imena kako bi "pojačali" svest.

"Glavna stvar je da radimo stvari koje ne volimo, kojih se bojimo", kaže ona smejući se na komentar da su te stvari nemoguće.

"Nijedan muškarac neće da bude sa mnom, jer sam previše ili nisam materijal za brak...Nemam dece, jer nisam želela da ih imam, jer sam svu svoju energiju stavljala u umetnost", zaključila je Marina Abramović.

Ljubav sa Ulajem - Projekat Kancer

Ulaj se 2009. seli iz Amserdama u Ljubljanu. U to doba je imao ideju o filmu posvećenom njegovoj karijeri, na kom je i otpočeo rad. Ali, kad mu je dijagnostikovan kancer, to je umnogome poremetilo i izmenilo planove, kao i temu filma.

Najraniji kadrovi ostvarenja snimljeni su novembra 2011. na ljubljanskom Institutu za onkologiju, gde je podvrgavan hemoterapiji. Tretmani su bili uspešni i Ulajevo zdravlje se popravilo. Sa oporavkom, odlučio je da putuje i poseti prijatelje širom sveta, u onom što je nazvao oproštajnim putovanjem. Kamera ga je pratila do Berlina, gde je prisustvovao premijeri filma Marine Abramović, preko Njujorka i nazad u Evropu, do voljenog Amsterdama.

Ulay je posmatrao svoju bolest kao najizazovniji projekat života, zbog čega je i nazvao film Projekat Kancer (Project Cancer). Film, koji je režirao slovenački reditelj Damjan Kozole, završen je 2013.

Ulajevi radovi, kako solo tako i oni nastali sa Marinom Abramović, bili su i jesu deo postavki bezbrojnih muzeja i galerija. Njegove najpoznatije predstave i izložbe održavale su se u eminentnim institucijama, poput muzeja Stedelijk u Amsterdamu, centra Pompidou u Parizu i muzeja MOMA u Njujorku. Iako je više od četiri decenije živeo u Amsterdamu, Ulaj je učestvovao i u izazovnim, dugim umetničkim projektima u Indiji, Australiji i Kini, a radio je i kao profesor performansa i novih medija u Karlsruheu u Nemačkoj.

Ulaj je umro u Ljubljani, 2. marta ove godine, posle dugogodišnje bitke sa rakom limfnih žlezda.