Nisam htela da me deca zapamte u bademantilu s cigaretom i praznim pogledom: Da se nisam razvela završila bi u kliničkom

Frontmen "Tropiko benda" Aleksandar Cvetković, poznatiji kao Sale Tropiko i pevačica Jovana Pajić važili su za jedan od najskladnijih parova na javnoj sceni, ali da nije uvek sve kako se iz daleka čini pokazali su kada su objavili vest o njihovom razvodu koja je mnoge iznenadila.

Jovana je u velikoj ispovesti za magazin Story progovorila o razvodu i, kako kaže, najtežem periodu u njenom životu.

- Razvod je, zaista, bio najteži period mog života, jer moraš da ostaneš stabilan zbog njih dve, a osećaš se potpuno suprotno. Ako preskočimo sitno zadovoljstvo da me je ova pesma osnažila i pothranila moj ego, mnogo mi je značajnije što sam im svojim primerom pokazala kako da se sutra same izbore za bilo koju svoju želju ili kako da prođu kroz krizu. To mi je dragocenije od bilo čega.

- Mada je bio na moju inicijativu, razvod je izuzetno težak. Moji roditelji su i danas u braku, a ja sam se udala s idejom da ce to biti zauvek. Tu svoju ideju sam jurila punih deset godina, ali kada dođe trenutak za razvod, on se uvek oseti, samo je pitanje da li ćemo ga ignorisati ili ne. Kad ostaneš sam sa sobom, jasno ti je da li nešto može da se popravi, da li problemi mogu da se reše i na koji način ili za to ne postoji nikakva šansa.

U tom momentu imala sam trideset i nešto godina i jasno mi je da ne mogu da tako živim ni sledećih pet, a kamoli dvadeset-trideset godina i da ću se, ako pokušam, sigurno razboleti. Ljudi često govore kako u lošem braku ostaju zbog dece, ali ako nešto treba činiti zbog njih, onda je to nastojanje da ih izmestite iz takve priče kako sutra ne bi smatrala da je normalno da brak tako izgleda.

Pred donošenje ključne odluke, kada sam psihički baš potonula, pomislila sam - kad bi sutra neko moju decu pitao da opišu svoju mamu, šta bi rekle, kad me u poslednje vreme stalno gledaju kako sedim u bademantilu, s cigaretom i praznim pogledom usmerenim kroz prozor. Ta slika me je bukvalno proganjala. Bila sam spremna da učinim sve sto je neophodno da to ne bude opis njihove mame.

- Naravno da sam se bojala, ali što bi rekla jedna moja prijateljica - i moje dno je imalo podrum, a ja sam bila u tom podrumu. Bila sam sigurna da će mi, ako nešto ne uradim, sledeća stanica biti klinički centar. Da nisam imala ćerke, možda ne bih imala motiv da bilo šta učinim, već bih pustila da se razbolim ili iskopnim. One su bile moja snaga.

- Neko će mi reći lako je tebi da tako govoriš kad si imala ovo ili ono, ali to nije tačno. Nisam imala ništa. Iz sopstvenog stana sam, zajedno sa Helenom i Dinom, otišla da živim kao podstanar. Srećom, imala sam porodicu i prijatelje koji su mi pomogli da se ispravim.

Međutim, koliko god svi oni bili divni, svaku pomoć na neki način treba vratiti, na nju se ne može računati doveka, a i ne možeš se osećati lepo u takvoj situaciji. Sada sam zahvalna i Bogu i ljudima oko mene, koji mi nisu dozvolili da verujem da ne vredim dovoljno, da ne mogu, ne umem, da nisam dovoljno jaka... Nisu mi dozvolili da obitavam u mislima koje nemaju rešenje. Konstantno su me gurali, zvali, neke stvari radili umesto mene... Na kraju me je bilo sramota da izneverim sve njih. Pomislila bih - ja nemam snage da se pomerim, a svi oni se cimaju zbog mene. Naravno, pomerala sam se zbog moje dece, ali i zbog njih.

Jovana i Sale su se venčali kada je pevačica imala samo dvadeset dve godine.

- Kad imaš dvoje dece, prvo gledaš njihov interes. Imam njih, živim sa njih dve i to je ono što zelim. Volela bih da se ponovo zaljubim, da imam partnera, da provodimo zajedno vreme, da putujemo, ali da budemo na dve adrese. Verujem da samo tako može da traje. Mislim da bi život pod istim krovom bio preveiliki stres za Helenu i Đinu, a sigurno je i da bi nestala magija.

- Mislim da je početak kraja svakog odnosa trenutak u kome se javi želja za posedovanjem, svejedno da li muškarac ženu ili žena muskarca. Ljudi sve više imaju tu potrebu, ali zar nije lepše da jedno drugome budemo - izbor. Zar nije lepše da on bude moj izbor, ako treba, uprkos svima i uprkos svemu? Mislim da bih mogla da takvu nameru prepoznam na kilometar.

Želim da se u mom životu pojavi neko ko će biti otvoren, prema kome ću ja biti otvorena, da se međusobno podržvamo, da razgovaramo... Teško je da u ovim godinama upoznam nekoga ko iza sebe nema brak, ozbiljnu vezu ili decu. Volela bih da i njemu njegova deca, ako ih ima, budu prioritet, ali da oboje želimo da budemo jedno s drugim. Ne želim da ikada više nešto moram. Što sam morala - morala sam - istakla je ona.

Stil / Story

Bonus video: