Ruskinja upoznala iranskog milionera pa doživela horor: Preko noći završila u haremu sa 40 žena, on je tražio samo jedno

Klaudija Ribina je bila obična žena. Danju je radila u biblioteci, a uveče je maštala o velikoj i čistoj ljubavi. Udala se u mladosti, ali je ubrzo shvatila da ona i njen muž nisu na istom putu. Tada se nije plašila da napusti čoveka i započne novi život na novom mestu. Preselila se u glavni grad i nastavila svoj život.

Jedne letnje večeri 1928. godine, Klaudija je, zajedno sa svojom prijateljicom i cimerkom, otišla u lokalni restoran da prijatno provede vreme. Sa njima su bila dva mladića koje su poznavali. Kada su se prijatelji smestili za sto, u restoran su stigli novi gosti, koji su se odmah našli u centru pažnje ne samo osoblja, već i svih posetilaca. Dva čoveka orijentalnog izgleda pogledala su okolo i izabrali najbolje mesto. Nakon što je naručila, jedan markantni čovek se zagledao u Klaudiju. Nije mogao da skine pogled sa nje i odlučio je da ne okleva, odmah je pozvao na ples.

"Glatko začešljana kosa, crne bademaste oči, hrabar osmeh koji otkriva prelepe bele zube... Ženama se dopao Miružan i lako ih je osvajao“, napisala je Svetlana Džaarbekova, ćerka Klaudija Ribine, u svojim memoarima „Neobična sudbina“ posvećena životu njene majke.

Dok je par plesao, muškarac, koji je izgledao kao da ima oko 30 godina, priznao je da se sutra vraća u domovinu. Miružan je rekao da je milioner koji je stigao iz Irana u SSSR da sklapa neke poslove. Žena je priznala da iza sebe ima ne samo tužnu ljubavnu priču, već i razvod. Bogati prekomorski trgovac uopšte se nije uplašio takve činjenice. Pozvao je Klaudiju da se prošeta gradom i, kada su novi poznanici šetali nasipom, pozvao ju je da pođe sutra sa njim u Iran i postane njegova nevesta.

Zanimljivo je da u Klaudijinoj glavi nije nastala misao da bi se čovek mogao pokazati kao lažov ili prevarant. U tom trenutku već je zamišljala da postaje junakinja prave orijentalne bajke. Klaudija je gotovo bez oklevanja prihvatila poziv i obećala da će sutradan do sedam sati uveče sigurno stići na brod koji plovi za Iran.

U dogovoreno vreme, Miružan ju je, kao što je obećao dan ranije, čekao na svom brodu. Klaudija je u nju ušla u iščekivanju luksuznog života. U kabini koju je milioner odvojio za nju, već se nalazila hrpa knjiga koje će pomoći da se prijatno provede vreme na putovanju, a sam brod kao da je iskoračio sa stranica najlepših priča. Iranski trgovac je Klaudiji poklonio nakit i dodelio joj sluge koji su ispunjavali sve njene želje.

Život u "zlatnom kavezu"

Dan pre dolaska na odredište, iranski milioner je lepotici priznao da je već oženjen sa nekoliko žena koje su rodile naslednike. Pored toga je rekao da ima svoj harem od četrdeset konkubina i da će ona morati da se pridruži ovim redovima.

Šok. Šok. I opet šok. U tom trenutku Klaudija je shvatila: trebalo je da pobegne, ali njen uticajni ljubavnik je uzeo sva dokumenta kada se prvi put ukrcala na brod. Bibliotekarka je shvatila da brod neće biti zaustavljen na njen zahtev, a Miružan je, uprkos svim njenim molbama, nije puštao nikuda. Ipak, žena je bila razumna i stoga je shvatila: sada je bilo nemoguće pobuniti se. Klaudija je počela da razvija plan bekstva i obećala sebi da će biti pokorna kako bi izbegla nevolje.

Po dolasku u Iran, milioner je prvo poveo Klaudiju da upozna njegovu majku. Leila Khanum je bila glava kuće, i stoga je odlazak protiv njene volje bio jednak smrti. Klaudija se savršeno nosila sa ovim zadatkom. Njeno dobro ponašanje i poslušnost omogućili su joj da zasluži ženinu naklonost. Što se tiče Miružana, on je i dalje bio fasciniran svojom saputnicom i stalno je ponavljao da mu je ona najvoljenija žena. Novostvorena konkubina zahvalila je gospodaru na takvoj ljubaznosti, a potajno se već spremala da pobegne.

Ono što je dolilo ulje na vatru je činjenica da je iranski princ sanjao naslednika od sovjetske lepotice. Često je pitao ženu zašto nije došlo do trudnoće, ali se ona klela da ne zna razloge. Istina je bila da je koristila tradicionalni kontraceptiv - limunov sok. Kasnije, kada je on i dalje navaljivao da mu rodi dete, Klaudija je jednom prilikom viknula: „Zašto ti treba još dece, već ih imaš toliko!“ Ovaj izliv besa bio je jedini. Klaudija je shvatila da će se, ako počne da se buni, oprostiti od života, kao druga konkubina, za čiju je sudbinu kasnije saznala od jednog od slugu.

Bekstvo i čudesno spasenje

Danima koji su usledili Klaudija je pažljivo proučavala mapu grada i pokušavala da uštedi novac. Uštedela je sredstva koja joj je Miružan izdvojio za kupovinu novih knjiga pa je tako hranila psa koji je čuvao kapije palate. Smatrala je da je Miružanov rođendan idealan dan za bekstvo. Tada je u dvorac trebalo da dođe mnogo gostiju, za koje je bio otvoren glavni ulaz - tu su povučeni svi stražari. Klaudija je takođe imala sreću da je tog dana njen muž gostima pokazao svoju novu izabranicu, koja mu je dostavljena pravo iz Grčke. Za vreme gozbe, Klaudija se, ne gubeći ni trenutka, provukla kroz kapiju u dvorištu kroz koju se obično dostavljala hrana u palatu.

Morala da pronađe sovjetskog ambasadora, ali nije znala kuda da ide. Tada je odlučila da ode do najbližeg hotela. O nagodbi nije bilo reči, pošto begunac nije imao dokumenta. Srećom, u zidinama prvog hotela na koji je naišla na putu, srela je bračni par sa detetom iz Engleske. Bez daljeg odlaganja, shvatili su da je Klaudija u nevolji i pomogli su joj da se smesti u hotel pod imenom dadilje njihove ćerke, Meri Smit.

Sutradan su lokalne novine već uveliko pisale o odbegloj konkubini. Obećana je značajna nagrada za informacije o njenom boravištu ili njenom hapšenju. Klaudija nije očajavala - to nije bilo u njenom duhu. Obećala je sebi da će se, bez obzira na sve, vratiti u domovinu.

Stigavši do ruske ambasade, Klaudija je ispričala svoju priču. Službenik nije hteo da im skandal sa Iranom, te joj je zato rekao da mora da sačeka da se situacija smiri kako bi je poslao kući. Sve ovo vreme trebalo je da radi kao asistent u bolnici. Klaudija nije imala izbora nego da pristane na predložene uslove. Nije mogla ni da zamisli da će u zidovima ovog establišmenta sresti svoju pravu ljubav.

Tamo je Klaudija upoznala Ašota Džaarbekova. U Iran je došao iz Jermenije i radio je dostavu automobilom, donoseći hranu pacijentima. Klaudija se nije plašila da mu ispriča svoju priču, a on se zaljubio u novu poznanicu i pozvao je da se uda za njega. Klaudija se složila. Neko vreme su nastavili da žive u Teheranu, a onda se dogodilo nešto strašno.

„Pre nego što su mladi imali vremena da uživaju u mirnom životu, njihovu sreću prekinuo je početak Velikog otadžbinskog rata. Ašot Džaarbekov odlazi na front“, piše njena ćerka Svetlana u memoarima svoje majke.

Klaudija je, kao i hiljade drugih, ostala sama. Ne samo da je vodila računa o domaćinstvu, nego i o dvoje dece – sinu i ćerki. To je trajalo do 30. aprila 1945. godine. Tada je saznala da je Ašot umro blizu Drezdena:

„Kada se Klaudija probudila i videla paket kako leži na noćnom ormariću, sve je razumela. Sahrana. Ona je drhtavim rukama pocepala kovertu i izvadila obaveštenje na kome je pisalo da je njen muž zadobio tešku ranu od gelera u stomak i da je umro u poljskoj bolnici."

Udovica je dugo tugovala, ali je kasnije odlučila da ponovo okuša sreću: udala se treći put i ponovo postala majka. Klaudija Ribina, žena „neobične sudbine“, umrla je 1991. od raka pluća.

Zanimljivo je da je dve godine nakon bekstva Miružan ipak saznao gde se ona nalazi. Začudo, nije je na silu vratio u harem, već je samo poslao poruku u kojoj joj je poželeo sreću sa novim izabranikom i obećao da je neće goniti. Klaudija je saznala i da se nakon njenog bekstva iranski milioner dosta promenio. Naredio je da devojku, koju je brutalno pretukao zbog nedokazane nevere sa muzičarem, vrate u njegovu palatu i učinio je svojom sledećom ženom.