Obrenovića zavela majčina prijateljica koja ga je koštala glave: Svega se zbog nje odrekao, a ona pokušala da mu podvali

Istoričar umetnosti Marina Lukić-Cvetić istraživala je život poslednje, kobne, kraljice dinastije Obrenović. Veliku pomoć istražiteljki pružio je Živan Negojević, čija je prababa bila kuma Dragi Mašin.

"Draga je prvo bila supruga inženjera Svetozara Mašina koji je, u to vreme, probijao put kroz Ibarsku klisuru. Tim povodom je kralj Milan Obrenović priredio bal u kraljevačkom hotelu Pariz na kojem je plesao sa prelepom inženjerovom suprugom. Mašin je proveo 15 godina na terenu u južnoj Srbiji, potom je i umro, a Draga postala dvorska dama kraljice Natalije. Bila je veoma lepa i obrazovana: govorila francuski i nemački, svirala na klaviru, pisala poeziju, prevodila", rekla je Marina Lukić za Politiku.

I dok je njen tadašnji suprug, Svetozar Mašin, boravio na terenu, u Draginom društvu često je bio izvesni Mihailo Čebinac. Kad je Draga postala kraljica, Čebinac se hvalio kako je njihovo druženje, tokom njenog braka sa Mašinom, bilo "više od prijateljstva", pa je, po nalogu kraljice, bio išiban i posle čega je zaćutao.

Kralj Aleksandar oženio se Dragom Mašin 1900. i odmah naišao na žestoko većinsko protivljenje javnosti tom braku. Razlozi su bili brojni i dobro su poznati. Draga nije bila na dobrom glasu, bila je dvorska dama i udovica, 10 godina starija od kralja za koju se sumnjalo da ne može da ima decu. Svakako ne baš idealan izbor za kraljicu. Ali Kralja Aleksandra vodile su emocije.

Kako je vreme prolazilo, sve je bilo jasnije da Draga neće roditi naslednika prestola pa se počelo razmišljati o drugim rešenjima. U javnosti su kružile razne moguće i nemoguće teorije. Govorilo se o mogućem podmetanju deteta Dragine sestre, o usvajanju naslednika, ali su kružile priče i o Nikodiju Lunjevici, bratu kraljice Drage kao mogućem pretendentu na presto, koje je kralj doduše, demantovao.

Ponešto od kraljičinih tajni sačuvano je u predanjima i u sveščici recepata za kolače koju je Draga poklonila kumovima i u koju su upisivani mnogi događaji.

Darivala je skupim poklonima manastire i crkve sa ciljem da produži dinastiju. Priča se i o tri lažne trudnoće u pokušaju da kralju Aleksandru "podari princa".

"Na samom početku 20. veka, odnekuda su dovedene dve trudnice da kraljici rode sina, međutim obe su rodile devojčice. Zatim je Draga dala povelik novac kumovima da kopaju pet bunara kako bi došli do vode. Zauzvrat je jedna od kuma trebalo da tajno rodi budućeg princa, ali su, opet, ispale bliznakinje. I da ironija bude potpuna, ni u jednom od pet bunara nije nađena voda" otkrila je Marina Lukić-Cvetić za Politiku.

Mnoštvo nepoznatih fotografija je čuvala (neke još čuva) kumovska familija, između ostalih i - sliku gole kraljice! Draga je dovela dvorskog fotografa Jovanovića u kuću svojih kumova i tu mu pozirala bez odeće.

Kralju je bilo jasno da mora da se obračuna se zaverenicima kao što mu je bilo jasno i da brak sa Dragom neće moći da potraje, pa je rešio samo nekoliko meseci pred atentat, da se razvede. Brojna su svedočanstva da je njegov odnos prema njoj, posebno tokom 1902. godine zahladneo i da je on počeo da na dvoru opet okuplja ljude koje je sa dvora proterao kao Dragine neprijatelje.

Pored toga, obnovio je i kontakte sa majkom, ljutom protivnicom njegovog braka. Pukovniku (kasnije vojvodi) Živojinu Mišiću, kralj Aleksandar Obrenović je pomenuo neki važan događaj početkom aprila 1903. godine.

- Kako sam docnije čuo, ovaj važan događaj o kome je govorio kralj trebalo je da bude upućivanje kraljice Drage u pratnji đenerala Cincara-Markovića negde u banju na strani, s tim da se više i ne vrati u Srbiju. Da li je uistinu ovo bila kraljeva namera znaju sigurno oni koji su u to vreme bili u vladi ili u blizini Dvora - piše u svojim uspomenama Živojin Mišić.

Važan događaj o kome piše Živojin Mišić bio je odlazak kraljice Drage u banju Francensbad iz koje ona više ne bi mogla da se vrati. Dvorski lekar Hadzi-Nikolić ubedio je kraljicu da prihvati da ode u banju u kojoj bi joj lečenje možda pomoglo da zatrudni. Na put je trebalo da krene posle 5. juna 1903. godine, a bila je spremna i proklamacija o zabrani njenog povratka u zemlju.

Ostaje pitanje da li je kralj zaista imao nameru da ovaj plan sprovede u delo. Zaverenici su, pak, bili rešeni da u akciju krenu bez oklevanja i što pre.

Kraljeva eventualna reakcija na priče o zaveri bila je zakasnela, pa su kralj i kraljica na kraju brutalno ubijeni i masakrirani od strane zaverenika u noći 28-29. maja/10-11. juna 1903. godine čime je ugašena loza Obrenovića.

Na kraju pomenute sveščice sa receptima, prijatelj Rafailovića, protojerej Savatije Božić je zapisao: "Kraljičina lepota blistaće večno".

Bonus video: