Špijunka koja je izvlačila informacije preko kreveta: Umrla je jezivo, a 2000. godine počela je potraga za njenom glavom

Mata Hari pravim imenom Margareta Gertruida Zele je bila plesačica i kurtizana koja je streljana zbog špijunaže u Prvom svetskom ratu. Rođena je 7. avgusta 1876. godine, a streljana je 15. oktobra 1917. godine.

Margareta Zele se rodila u holandskom mestu Leuvarden. Kad je napunila osamnaest godina, otišla je da živi na Javi, a u prvim godinama 20. veka preselila se u Pariz, gde je nastupala kao cirkuska jahačica. Kako je jedva spajala kraj sa krajem, pozirala je kao model za slike.

Kao egzotična plesačica postala je popularna početkom dvadesetog veka. Tada je uzela umetničko ime Mata Hari, što na indonezijskom i malajskom znači "sunce".

Izlažući svoje telo na opušten, provokativan i zavodljiv način, kojim je očarala i publiku i širu javnost, Mata Hari je preko noći postala slavna. Njen stil i samosvest, kao i spremnost da nastupa u erotskoj odeći, bili su senzacija.

Predstavljala se kao javanska kraljica poreklom iz indijske svešteničke kaste, koja je od malih nogu vežbala veštinu svetog indijskog plesa. Ništa od toga nije bila istina, naravno. Iz te su faze sačuvane brojne fotografije na kojima pozira oskudno odevena ili gola.

Uprkos izmišljotinama o njenom poreklu, njeni su nastupi bili značajni za istoriju pariškog noćnog života jer je dala veći ugled erotskom plesu, po kojem će Pariz posle biti poznat. Iako nije bila poznata po lepoti, Mata Hari je bila uspešna kurtizana i održavala veze s mnogim visokim časnicima, političarima i uticajnim ljudima iz mnogih zemalja, pre svega Francuske, Rusije i Nemačke.

Kad je izbio Prvi svetski rat, Holandija je ostala neutralna. Zato je Margareta Zele, koja je imala holandsko državljanstvo, mogla slobodno prelaziti državne granice. Da izbegne bojišta, između Francuske i Holandije je putovala preko Španije i Engleske, obično uz veliki publicitet.

Spetljala se sa mnogim visokim savezničkim časnicima. Jednom je u razgovoru sa zaposlenima iz britanske tajne službe, rekla da radi kao špijunka za francusku vojsku, što je posle porekla.

U junuaru 1917. nemački je vojni savetnik u Madridu odašiljao radijske poruke u Berlin u kojima je opisao korisno delovanje nemačkog špijuna pod šifrom H-21. Francuska tajna služba je uhvatila te poruke i zaključila da je H-21 Mata Hari.

Neobično je što su Nemci koristili šifru za koju su znali da je već razbijena u Francuskoj, pa neki istoričari tvrde kako je Mata Hari zapravo radila za Francuze, a nemačka ju je poruka prikazala kao dvostrukog špijuna da je upropasti.

Mata Hari je uhapšena 13. januara 1917. u svojoj hotelskoj sobi u Parizu. U vreme hapšenja, Francuska je stajala vrlo loše: ratu se nije vidio kraj, izginuli su milioni vojnika Antante i Trojnog Saveza, pa se tražio žrtveni jarac. Mata Hari je izvedena pred sud, osuđena zbog špijuniranja za Nemačku, te joj je pripisana smrt desetak hiljada vojnika.

Iako se posle tvrdilo da nije bilo čvrstih dokaza, streljana je 15. oktobra 1917. u 41. godini.

Nije bilo članova porodice koji bi zatražili telo Mate Hari za ukop, pa je iskorišteno za medicinski rad. Glava joj je balzamovana i smeštena u pariški Muzej anatomije, ali 2000. je otkriveno da je glava nestala, možda još prilikom preseljenja muzeja 1954.

Zapisi iz 1918. pokazuju da je muzej dobio i ostatak tela, kojem se izgubio trag.

Godinama su kružile razne priče o njenoj smrti. Jedna kaže da je Mata Hari poslala poljubac streljačkom stroju, koji je uostalom možda bio upućen njenom advokatu, bivšem ljubavniku, koji je došao na smaknuće.

Navodno su joj zadnje riječi bile "Merci, monsieur"(Hvala, gospodine). Druga glasina tvrdi da je raskrilila ogrtač i pokazala vojnicima svoje golo telo. Prema trećoj priči, Mata Hari je bila neobično sabrana, te je odbila da joj vežu ruke ili povežu oči, i to zato što je mislila da je streljački stroj podmićen i da će pucati ćorcima.

Međutim, ova zadnja priča jako podseća na libreto Pučinijeve opere Toska.

Erotska plesačica koja je zapravo smrtonosna dvostruka špijunka i saznaje vojne tajne od brojnih ljubavnika, to je slika koja je od Mate Hari stvorila jedan od arhetipova fatalne žene i dala joj mesto u svetskoj kulturi.

Zasluga za promociju te slike uvelike se može pripisati filmu Mata Hari (1931.) u kojem je naslovnu ulogu imala Greta Garbo. Iako se zasnivala na stvarnim događajima iz života Margarete Zele, radnja filma je bila prilagođena ukusu publike. Posle se lik Mate Hari pojavljivao u brojnim filmovima, televizijskim serijama, pa čak i animeu i video-igrama, ali uglavnom se sličnost sa stvarnom osobom svodi na puko ime. O Mati Hari su napisane i mnoge knjige, od kojih su neke ozbiljna istorijska i biografska dela, ali većina je plod mašte.