Najbolja atletičarka na svetu imala je strašnu tajnu: Do smrti je ćutala o tome, kada se saznalo - nastao je muk

Ovih dana svi pričaju o Iman Helif, alžirskoj bokserki, koja je „izazvala“ kontroverze na Olimpijskim igrama u Parizu.

Naime Iman je rođena kao žena, ali ima hiperandrogenizam, stanje koje karakteriše abnormalno visok nivo androgena u njenoj krvi, što dovodi do povišenog nivoa testosterona i prisustva XY hromozoma.

I dok se po medijima i društvenim mrežama vodi polemika da li je Iman žena ili muškarac, iako je jasno da je žena, svi su zaboravili Stelu Volš, prvu interseksusalnu olimpijku na svetu.

Iako je njena tajna otkrivena pre 44 godine, čini se da je svet tada imao više sluha i poštovanja za sportska dostignuća, a manje za senzacionalizam.

Postoji nekoliko fascinantnih priča o pobednicima Olimpijskih igara, ali nijedna nije kao ona o Steli Volš, interseksualnoj atletičarki koja je hvaljena kao jedna od najvećih žena u sportu.

Stela Volš je 1951.godine imala je toliko medalja i trofeja da je Helm Athletic Foundation proglasio za najveću ženu sportistkinju prve polovine 20. veka, piše Greek Reporter.

Ipak, tek nakon njene smrti 4. decembra 1980. godine obdukcija je pokazala da Stela Volš nije bila ni žena, ni muškarac, već interseksualna osoba.

Interseksualnost je opšti izraz koji se koristi za različite situacije u kojima osoba dolazi sa reproduktivnom ili seksualnom anatomijom koja ne odgovara kategorijama „ženskog“ ili „muškog“ pola.

Postoji mnogo različitih načina na koje neko može biti interseksualan. Neke interseksualne osobe imaju genitalije ili unutrašnje reproduktivne organe koji su izvan muških/ženskih kategorija — poput osobe koja ima i jajnike i testise.

Drugi interseksualni ljudi imaju kombinacije hromozoma koje su različite od XY povezane sa muškim i XX povezane sa ženskim, poput XXY. Neke osobe su rođene sa spoljnim genitalijama koje spadaju u tipične muške/ženske kategorije, ali njihovi unutrašnji organi ili hormoni nisu.

Stela Volš rođena je kao Stanisłava Valasiević u Poljskoj 3. aprila 1911. godine, bila je beba kada su njeni roditelji emigrirali u Klivlend, gde je njen otac, Julian, pronašao posao u čeličani.

Zbog života u Americi, devojčici su promenili ime, a u školi je ubrzo saznala da je veoma naderena za atletiku. Imala je 19 godina kada je izjednačila ženski rekord na 50 jardi sprinta sa vremenom od 6 sekundi i postala lokalna zvezda. Bilo je očigledno da je pred Stelom sjajna karijera.

Već je bila atletska zvezda u Klivlendskoj srednjoj školi, a pored toga igrala je u brojnim sportskim timovima — uključujući i tim za bejzbol dečaka — i odlično se snalazila u gotovo svim sportovima.

Njen fizički izgled bio je izrazito muški i drugi učenici su je zadirkivali zbog toga. Bila je visoka 1,75, imala je koščatu građu, mišićave ruke i širok vrat. U školi je često bila zbog togla zlostavljana, ali je iznova dokazivala da u celom okrugu ne postoji bolja atletičarka od nje. Osvojila je impresivnu kolekciju traka, trofeja i medalja na atletskim takmičenjima, te je tako na kraju ipak stekla poštovanje vršnjaka.

Do 1930. godine, mlada poljska imigrantkinja bila je spremna da postane američka državljanka kako bi predstavljala svoju novu domovinu na Olimpijadi 1932. godine. Međutim, Velika depresija je pogodila SAD i sve okrenula naglavačke. Njen otac je izgubio posao u čeličani, a Stela je dobila otkaz samo nedelju dana pre nego što je trebala da položi zakletvu o državljanstvu.

Tada je poljski konzulat ponudio Steli posao i stipendiju za fakultet, pod uslovom da odustane od svog plana da postane američka državljanka i da se takmiči za svoju zemlju porekla na Olimpijadi.

Na Olimpijadi 1932. godine u Los Anđelesu, Stela je trčala kao Stanislava. Odmah je izjednačila svoj svetski rekord na 100 metara trčanja i osvojila zlato za Poljsku.

Poljska vlada je nagradila i odala joj počast. Koristila je obećanu stipendiju za studije fizičkog vaspitanja i novinarstva na ženskom fakultetu u Varšavi, ali joj je nedostajao standard života koji je imala u Americi. Samo šest meseci od njegog preseljenja, povređuje zglob i kupuje povratnu kartu za Ameriku.

Volš se ponovo takmičila za Poljsku kao Stanislava na Olimpijadi u Berlinu 1936. godine, gde se odigrao poznati incident kada je Adolf Hitler ignorisao afroameričkog osvajača zlatne medalje, Džesija Ovensa.

Bila je spremna da odbrani svoje zlato iz 1932. godine, ali je morala da se takmiči sa američkim čudom na 100 metara, 18-godišnjom Helen Stivens. Volš je završila druga sa samo nekoliko inča razlike, osvojivši srebro za Poljsku, a Stivens je osvojila zlatnu medalju za Ameriku.

Nakon što je Volš izgubila od Helen Stivens, poljski list je širio glasine da je Stivens zapravo muškarac prerušeni u ženu i da je Olimpijski komitet SAD-a svesno dozvolio da trči u ženskoj trci.

Ponižena optužbama, Stivens je bila primorana da se podvrgne genitalnom pregledu—prvi put u istoriji—od strane Olimpijskog komiteta kako bi dokazala da nije prekršila pravila o polu. Ispitivanje je jasno pokazalo da je Stivens žena. Američka atletičarka je uspešno tužila jedan magazin koji je sugerisao da je muškarac.

Pored toga, nemački olimpijski zvaničnici otkrili su da su ispitali Stivens pre nego što su je pustili da se takmiči na Olimpijadi 1936. godine. Zbog kontroverze, Olimpijski komitet SAD-a je pokrenuo inicijativu da sve žene koje učestvuju na Olimpijadi budu podvrgnute pregledu kako bi se utvrdio njihov pol.

Nakon Olimpijade u Berlinu, Volš se vratila u Ameriku i nastavila svoju amatersku atletsku karijeru. Osvojila je nekoliko američkih nacionalnih prvenstava na 100 metara (1943, 1944 i 1948), 200 metara (1939–40 i 1942–1948), bacanju diska (1941–1942) i skakanju u dalj (1938–1946, 1948 i 1951).

Postala je američka državljanka 1947. godine i nastavila da se takmiči u atletici, osvojivši svoj poslednji američki naslov 1951. godine u 40. godini. Udala se za bivšeg boksera Harija Olsena 1956. godine. Iako brak nije potrajao dugo, nastavila je da koristi ime Stela Volš Olson do kraja svog života.

Tokom svojih pedesetih i šezdesetih godina, Volš je organizovala atletska takmičenja i stipendije za poljsko-američke sportiste i trenirala mlade sprinterke. Bila je veoma poštovana u svom rodnom Klivlendu, a 1970. godine gradonačelnik Klivlenda je proglasio 3. april (njen rođendan) za Dan Stele Volš. Ušla je u Američku kuću slavnih u atletici 1975. godine.

A onda se Stela Volš 4. decembra 1980. godine, zaputila da kupi trake za ceremoniju dočeka za posetioce iz Poljske. Na parkingu su je napala dva muškarca koja su pokušala da joj otmu torbu. 69-godišnja žena se borila, ali je jedan napadač pucao u nju. Preminula je tu na parkingu.

Nakon obdukcije, zvanični izveštaj je odložen, ali su počele da se šire glasine o pravom polu Stele Volš. Tako je dve nedelje nakon nesreće The Washington Post objavio članak pod naslovom „Heroina ili heroj“, spekulišući o glasinama.

Forenzičar Semjuel Gerber objavio je izveštaj obdukcije Volš 23. januara 1981. godine. Njegovo ispitivanje je otkrilo da Volš nema matericu, jajnike, ali je imala nerazvijenu vaginu i penis koji nije funkcionisao.

Kako bi suzbio veličinu skandala koji je ovo otkriće izazvalo u javnosti, Greber je pokušao da objasni ovaj neobičan medicinski fenomen.

– Društveno, kulturno i pravno, Stela Volš je bila prihvaćena kao žena 69 godina. Živela je u umrla kao žena – istakao je islednik. Genetski, imala je mozaicizam, ćelijsku mutaciju koja je rezultirala time da je Volš imala uglavnom muške (XY) hromozome uz nekoliko ćelija sa X0 hromozomima – 0 označava nedostajući X hromozom.

Gerber je pretpostavio da je Stella verovatno rođena sa nejasnim genitalijama i, kao što je bilo uobičajeno u to vreme, njeni roditelji su odlučili da je odgajaju kao devojčicu.

Nakon šokantnog otkrića o interseksualnom stanju Stele Volš, reakcije su bile pomešane. Usko povezana poljska zajednica u Klivlendu je branila kao sjajnu ženu sportistkinju, dok su prijatelji i bivši školski drugovi rekli da su na neki način znali za njeno stanje, ali su je prihvatili uprkos tome. Prijatelj iz detinjstva se setio da je jednom rekla „Zašto mi je Bog ovo uradio?“

Bez obzira na kontroverzu, reputacija Stele Volš kao atletičarke nije bila narušena. U Klivlendu, na Brodvej aveniji, postoji gradski rekreativni centar koji nosi ime Stela Volš. On je povezan sa srednjom Klivlendskom školom.

Stil / citymagazine.danas.rs

Bonus video: