Muslimanka bila prva žena na čelu Osmanskog carstva: Najmoćnija od svih, turci nisu imali mira zbog njene divlje naravi

Kada se razmišlja o velikim sultanijama Osmanskog carstva, prva asocijacija na najveću i najsnažniju među njima jeste čuvena Hurem. Ipak iako ona definitivno jeste najpoznatija, malo ko zna da ju je u uticaju, samostalnoj vladavini, naklonosti naraoda i poštovanju koje je uvažavala potpuno zasenelila Kosem sultanija - ne tako popularna koliko njena prethodnica, ali svakako moćnija.

Rođena je krajem 16. veka, tačnije 1589. ili 1590. godine. Ime joj je bilo Anastasija. Nedoumica i dalje postoji u vezi sa mestom odakle je potekla. Istoričari nisu sigurni da li je rodom iz Grčke ili iz Bosne, iako više zagovaraju drugu teoriju, zbog toga što se u prvom slučaju previše biografskih podataka podudara sa činjenicama iz života sultanije Hurem, supruge sultana Sulejmana Veličanstvenog.

Sumnju u grčko poreklo dodatno poptiruje to da se Kosem pripisuje ime Anastasija, te da je bila ćerka pravoslavnog sveštenika, što su, zapravo, podaci iz biografije sultanije Hurem.

Pretpostavku o bošnjačkom poreklu podriva i činjenica da ju je iz Bosne u današnju prestonicu Turske poslao bosanski beglerbeg Dželali Hasan-paša, kao i da su u vreme njene najveće moći ključne uloge u carstvu obavljali upravo Bošnjaci, piše portal "Historija.info".

Imala je 15 godina kada stigla u Istanbul, gde je na početku, kako je i sama bila neukrotiva buntovnica, bila izložena i raznim torturama. Tada je shvatila da joj je jedino rešenje da postane sultanija - ona uticajna i moćna, čiji će prinčevi biti samo njene marionete za upravljanje državom.

Tokom boravka u haremu privukla je pažnju petnaestogodišnjeg sultana Ahmeda svojom lepotom i postepeno je od najdraže konkubine postala zakonska supruga. No, Kosem nije bio prva žena sultana Ahmeda. Grkinja po imenu Mahfiruz, majka njegovog prvog sina Osmana, zauzela je to mesto.

Strani savremenici Kosem, koji su bili u Topkapi palati, opisali su je kao vrlo lepu i inteligentnu ženu koja ima mnogo talenata. Više puta se navodi da je dobro pevala i plesala, te da je govorila i nekoliko stranih jezika.

Kosem je Ahmedu rodila osmoro dece - četiri sina i četiri kćeri. Rodila je, najpre, sina Mehmeda 1605. godine, pa potom ćerku Ajše krajem iste, zatim ćerku Fatmu 1606. godine, 1608. je rodila ćerku Gevherhan, a 1612. i sina Murata. Nakon dve godine pauze, 1614. godine rađa blizance - sina Kasima i kćerku Atike, a 1615. godine na svet je donela i svoje poslednje dete - sina Ibrahima.

Sultan Ahmed je umro 22. novembra 1617. godine, od posledica tifusa, sa svega 27 godina. U strahu od pogubljenja svoje dece, Kosem inicira postavljanje Ahmetovog polubrata Mustafe na presto.

Naime, u Osmanskom carstvu bio je običaj da novi sultan nastavi ubistva svoje braće, kako ga ne bi svrgnuli sa čela države. Taj običaj je prvi ukinuo baš sultan Ahmet poštedivši život svom bratu Mustafi. Mustafa zaista dolazi na presto između ostalog i jer je Ahmedov najstariji sin Osman bio premlad.

Ipak, zbog Mustafinog lošeg mentalnog stanja i nemogućnosti da vlada državom, sledeće godine dolazi do pobune kojom se on smenjuje, a na presto dolazi Osman II.

Osman II nije bio toliko blagonaklon prema svojoj braći kako njegov otac i čekao je priliku da ih se reši. Prema izvorima, princ Mehmed, sin Kosem, podržao je jednu grupu koja se bunila protiv vladavine Osmana II. Mehmed im je navodno slao novac i govorio im je da ne odustaju od pobune.

Kada je sultan Osman II čuo za ovo, odmah je zatražio fetvu (ferman) za pogubljenje princa Mehmeda od šejh-ul-islama Esata efendije, ali mu je on nije dao, zbog čega je bio uklonjen sa pozicije. Novi šejh-ul-islam je odobrio zahtev za pogubljenje, i princ Mehmed je zadavljen 12. januara 1621. godine, po naredbi sultana Osmana. Sahranjen je u sarkofagu svog oca sultana Ahmeda u Plavoj džamiji.

Osman je 1622. godine svrgnut je sa prestola used velike pobune janjičara, jer je Osman želeo da ih zamjeni novom savremenom vojskom. Pobunu je podstakla sultanija Kosem. Osman je svrgnut i okrutno pogubljen, a Mustafa je ponovno postao vladar.

Nije se dugo zadržao na prestolu. Videvši da se mentalno stanje padišaha nije promenilo i da je nezainteresovan da vlada, državni vrh i vojska su Mustafu ponovo svrgnuli.

Na presto je došao jedanaestogodišnji Murat IV, sin sultana Ahmeda I i sultanije Kosem. Kako Murat nije mogao samostalno da vlada, Kosem je postala njegov regent i primila je počasnu titulu valide sultanije. U praksi je to značilo da je Kosem postala prva žena vladarka ceelog Osmanskog carstva.

Vladavina Kosem sultanije trajala je od 1623. do 1632. godine od kada Murat vlada samostalno. Murat IV je 1635. godine pogubio svog polubrata princa Bajazita, kada ga tokom vežbanja zbacio s konja. Muratov rođeni brat, princ Kasim, bio je prilično ambiciozan i Murat se uplašio da bi mogao da digne pobunu, pa je naredio njegovo pogubljenje 1638. godine.

Sultanija Kosem je uspela da spreči Murata da ne pogubi i svog najmlađeg brata, princa Ibrahima, pravdajući da je Ibrahim i suviše lud da bi bio pretnja po presto. Međutim kada je imao svega 28 godina, ne obezbedivši naslednike, sultan Murat IV umire. Nakon njegove smrti, jedini preživeli od njegove braće bio je Ibrahim, koji je postao osmanski sultan.

Na samrtnoj postelji izdao je naređenje da se Ibrahim zadavi, ali ta naredba nije izvršena zato što bi to označilo kraj muške linije Osmanske dinastije. U početku Ibrahimove vladavine Kosem je zapravo i dalje vodila celu zemlju. Ipak, odnos majke i sina je počeo da se pogoršava, uglavnom zbog lošeg upravljanja.

Nezadovoljstvo sultanom rezultiralo je pobunom janjičara 1648. godine. Ibrahim su svrgnuli s prestola i ubili nekoliko dana kasnije. Njegov šestogodišnji sin Mehmed IV postao je novi vladar, njegova majka je bila je u dvorskim intrigama neiskusna dvadesetogodišnja Turhan Hatidže. Kosem ju je, na taj način, sklonila sa vlasti i postala regent mladog vladara - po drugi put.

Međutim, Mehmedova majka nije se pomirila sa svojim položajem. Postepeno je njen uticaj na dvoru počeo da raste, što je rezultiralo ozbiljnom političkom borbom između nje i Kosem.

Nakon što je Turhan Hatidže dovoljno ojačala, Kosem je odlučila da organizuje državni udar uz pomoć janjičara i ukloni Mehmeda IV i da na njegovo mesto dovede drugog unuka Sulejmana jer je imala snažan uticaj na njegovu majku. Međutim, jedan od Turhaninih špijuna odmah ju je obavijestio o Koseminim namerama.

Shvativši prijetnju, Turhan je odlučila da krene u kontranapad. Dvadeset vojnika je 3. septembra 1651. provalilo u palatu sultanije Kosem, gde su je zadavili. Smrt Kosem sultanije bila je olakšanje za mnoge njene neprijatelje. Sahranjena je istog dana bez ikakve ceremonije uz supruga Ahmeta i sina Murata IV.

Stil / Žena / Historija.rs

Bonus video: