Od mnogih stvorio novinare, u penziji ga niko nije pozvao: Nezasluženo dočekao nedostojnu smrt, molio Boga da umre

Voditelj koji je stvorio brojna poznata TV lica doživeo je šlog i imao previsok šećer, zbog čega su mu amputirane obe noge, kažu da je poslednjih dana molio Boga da umre.

Novinarstvo zahteva izdržljivost sličnu maratonu. Ako se pet vrhunskih novinara kreće istom brzinom, a vi ih nadmašite za sekundu, mogli biste biti diskvalifikovani zbog nesportskog ponašanja. Ovaj savet je ostao u sećanju svih koji su radili sa Banetom Vukašinovićem, legendarnim urednikom i voditeljem Jutarnjeg programa Radio-televizije Srbije.

Živorad Žika Nikolić, Sanja Marinković, Vesna Dedić, Lea Kiš, Slađana Tomašević i mnogi drugi televizijski profesionalci, koji već godinama drže vrhunske pozicije, svoje veštine su usavršavali uz ovog doajena domaće televizije, poznatog po svojoj velikodušnosti u deljenju znanja.

Velika škola

Nakon što se početkom dvehiljadite povukao s malih ekrana zbog teške bolesti, niko od njegovih saradnika nije bio u kontaktu s Banetom. Od jakog moždanog udara 2000. godine jedva se oporavio, ali su njegove nedaće počele kasnije. Lekari su mu 2005. amputirali jednu nogu zbog komplikacija s visokim šećerom, a dve godine kasnije i drugu.

"Bane je bio velika škola za sve nas. Upoznali smo se u Vrnjačkoj Banji, gde sam radio na radio-stanici, on nas je podučavao novinarstvu. Sećam se, kad god bi se neko žalio da mu je život težak, govorio je: „Deco, kad god vam nije dobro, kad nešto ne funkcioniše kako treba, otiđite na groblje i zapalite nekome sveću. Biće vam odmah bolje jer ćete tada shvatiti da je život prolazan trenutak“. Nisam ga video poslednje tri godine njegovog života, bio je teško bolestan i nije želeo da viđa nikoga. Samo nekoliko ljudi ga je posećivalo - rekao je Žika Nikolić.

Svoju karijere s Vukašinovićem počela je i Lea Kiš.

- Najpre sam u okviru njegovog Jutarnjeg programa radila vremensku prognozu, a kasnije sam počela da vodim i Jutarnji program s njim. Bio je veliki čovek, profesionalac, neko ko je imao potrebu da svoje znanje prenese na mlade. Takvih ljudi danas nema - rekla je Lea, dok je Sanja Marinković otkrila savet koji je dobila od Baneta.

Vesna Dedić je prva pritekla u pomoć kad mu je pozlilo

Jedna od najbližih saradnica Baneta Vukašinovića godinama je bila Vesna Dedić.

- Bio je surovi profesionalac i to ga je koštalo zdravlja. Za njega je televizija bila život. Veče pre nego što je doživeo šlog nervirao se jer nam je dolazak otkazao važan gost. Vikend pre nego što je otišao u bolnicu pravio je žurku u vikendici na kojoj se okupila političko-estradno-lekarska elita. A u noći kada se šlogirao niko nije imao vremena da mu pomogne. Moj tadašnji dečko, a kasnije i muž, dr Srđan Milojević i ja smo ga sa suprugom Zorkom odvezli u bolnicu „Sveti Sava“ - rekla je Vesna i dodala:

- Tu lekciju da si kao novinar koristan samo dok si na ekranu dobro sam savladala. Uvek se smejem kada se setim da sam njegovoj ženi otkrila da je krišom pojeo burek iako mu je to bilo zabranjeno zbog visokog šećera. Nije sa mnom razgovarao tri meseca. Tada mi je rekao: „Sa špijunima, pederima i izdajicama ne razgovaram.“

Konkurencija

- Rekao mi je: „Nemoj da ti se desi da se među pet vrhunskih novinara ti istakneš harizmom i znanjem i da zbog toga budeš sklonjena jer će neko da vas smatra konkurencijom“. Nećete verovati da se meni baš to i desilo na RTS. Zamerali su mi da se previše smejem dok vodim Jutarnji program, što sam opuštena i duhovita. Zato sam i odlučila da promenim televiziju - rekla je autorka „Magazina In“.

Voljen zbog specifičnog šarma

Bio je beskrajno šarmantan i umeo je čak i najtužnije priče da oboji dozom humora. Na TV je došao kao radijski novinar i već zreo čovek i postao zvezda broj jedan. To je dokaz da nam se ni u četrdesetim sve važne stvari još nisu desile u životu.

Pamti se po intervjuima s najpoznatijim političarima i ličnostima iz javnog i kulturnog života bivše Jugoslavije i specifičnom šarmu. Uređivao je i vodio Beogradsku hroniku i Jutarnji program subotom, ali je posebne afinitete imao za teme iz oblasti medicine.

Bio je oženjen i imao je sina. Kada je otišao u penziju, preselio se u Vranić, ali je zbog bolesti prodao vikendicu i vratio se u Beograd.

Privatni život

Branislav Vukašinović je rođen 1933. godine u Skoplju. Karijeru je započeo 1956. godine na Radio Beogradu. Na Televiziju Beograd je prešao 1969. godine. Bio je dugogodišnji urednik i voditelj „Beogradske hronike“ i subotnjeg „Jutarnjeg programa“, jedan od najpoznatijih voditelja RTS-a i legenda srpske televizije uopšte.

„Ostaće upamćen kao izuzetan profesionalac koji je na novinarski put izveo mnoge voditelje koji su danas uspešni na različitim funkcijama i na drugim televizijama“, navedeno je na sajtu RTS-a povodom njegove smrti.

Tokom dugogodišnje karijere bio je mentor mnogim kasnije poznatim novinarima kao što su Vesna Dedić-Milojević, Lea Kiš-Jokić, Slađana Tomašević i Živorad Žika Nikolić. Jednom prilikom je mlađoj koleginici rekao:

"Dete, moraš da naučiš da je televizija opasna igračka, jer je u stanju da samelje čoveka."

Napisao je roman Bele odaje 1982. godine. Dobitnik je nagrade za životno delo „Svetozar Marković“ 1990. godine.

Vukašinović se nekoliko godina pred smrt povukao iz javnog života zbog teške bolesti. Do operacije je penzionerske dane provodio živeći sa suprugom Zorkom u kući u selu Vranić kod Beograda. Nakon operacije se preselio u stan na Zvezdari. gde je živeo sve do smrti 23. aprila 2011.

Sahranjen je 27. aprila 2011. na beogradskom Novom groblju.

Stil/Magazin In/Glossy