Dao unuci životnu ušteđevinu da napravi svadbu, a ona je potrošila na nešto drugo: Tada je odlučio da je nauči lekciju

Venčanje je jedan od najlepših doživljaja u životu, ali ne samo mladenaca, već celokupne njihove porodice koja nestrpljivo čeka na taj, za njih veoma važan, dan.

Kada je Ričardova unuka, Emili, pobegla i potrošila njegovu životnu ušteđevinu koju joj je dao da bi napravila svadbu, na ekstravagantni medeni mesec umesto toga, njegov svet se srušio.

Boreći se sa osećanjima izdaje, Ričard je odlučio da je nauči lekciju o porodici i poštovanju. Ovo je njegova ispovest.

Sa 73 godine, moja samrtna želja je bila da vidim svoju voljenu unuku Emili u prelepoj venčanici. Nakon što sam pre šest godina izgubio suprugu Džoanu, Emili je postala svetlo mog života.

Nas dvoje smo delili vezu koja je postala još jača u Džoaninom odsustvu. Emili je bila moj svet, moja svrha, a ja sam uložio svoju životnu ušteđevinu, ogromnih 38.000 dolara, u pretvaranje njenog venčanja iz snova u stvarnost.

Proveli smo bezbroj sati zajedno planirajući svaki detalj. Od mesta održavanja do cveća i ukusa za tortu — sve je bilo isplanirano. Sećam se Emilinog uzbuđenja kada smo posetili cvećaru. Želela je ljiljane, baš kao što je Džoana imala na našem venčanju.

Dani koji su prethodili Emilinom velikom danu bili su emocionalni vrtlog. Dok sam čeznuo da vidim svoju voljenu unuku srećnu, pomisao da odlazi donosila mi je tračak tuge. Ipak, ništa me nije moglo pripremiti za bombaško otkriće koje je usledilo.

Jednog jutra, probudio sam se i sačekala me je poruka u našojm porodičnoj grupi na društvenoj mreži od koje mi je srce palo u pete. „IZNENAĐENJE! VENČALI SMO SE TAJNO!” pročitao sam Emilinu poruku, praćenu fotografijom izbliza na kojoj su njene ruke i ruke njenog verenika (ispravka: sada muža) Marka isprepletane i vide im se burme na prstima.

Buljio sam u ekran, a srce mi je tonulo. Trebalo mi je neko vreme da se pomirim sa realnošću. Neće biti velike proslave, porodičnog okupljanja, prelepe venčanice, ništa. Emili je jednostavno otišla bez reči, razbijajući san koji sam tako dugo čuvao i skupo platio, ne razmišljajući koliko će me njena odluka povrediti.

Obožavam je i nisam mogao da razumem zašto bi to uradila. Moje misli su jurile - gde je nestalo 38.000 dolara? Kada sam se konačno suočio sa Emili, njen odgovor me ostavio u suzama.

Uspeo sam da otkucam odgovor, a ruke su mi drhtale dok sam pokušavao da zadržim prisebnost. „Dušo, nadao sam se da ću videti tvoje venčanje. Gde je nestao sav taj novac?"

Emilin odgovor je stigao brzo, ali svaka reč je delovala kao bodež. "Daj molim te. Ne budi tako melodramatičan, deda. Zašto jednostavno ne možeš biti srećan zbog mene? U slučaju da zaboravljaš, to je MOJE VENČANJE i mogu da pobegnem ako hoću. I ne brini za novac. Dobro sam ga iskoristila."

Bio sam zapanjen. Ali morao sam da znam tačno šta je uradila sa novcem, pa sam ostao uporan. „Kako to mislite da ste ga dobro iskoristili?“

Emilina sledeća poruka delovala je kao udarac u stomak.

„Deda, Mark i ja smo iskoristili novac da finansiramo ekstravagantni medeni mesec i počastimo se suludo skupim kupovinama. Boravili smo u luksuznim odmaralištima, večerali u najboljim restoranima i kupovali dizajnersku odeću i nakit. Želeli smo da živimo luksuzni život, makar samo na kratko, i mislili smo da je ovo najbolji način da to sebi omogućimo.”

Odlučio sam da je pozovem, želeći da čujem njen glas, da razumem zašto je to uradila. Nakon nekoliko zvona, ona se javila.

„Deda, stvarno moraš da preboliš ovo“, rekla je, zvučeći ogorčeno.

Bio sam slomljen. Ne samo da sam izgubio san da vidim Emilino venčanje, već sam se osećao i izdano. Devojka koju sam mislio da poznajem izabrala je privremeni luksuz umesto porodičnih vrednosti. Pitao sam se da li sam ikada zaista poznavao svoju unuku. Bol je bila ogromna, ali i moja ljubav prema njoj.

Međutim odlučan da naučim Emili lekciju o odgovornosti i pravom značenju porodice, doneo sam tešku odluku. Seo sam sa svojim advokatom i odlučio da je uklonim iz svog testamenta.

Bonus video: