"Rođenog sina sam prijavila policiji jer je pijan snajku maltretirao: Čekao da izađe iz zatvora, da bi se svetio majci"

Često pišemo o teškim sudbinama ljudi i žena. Retko ko bi mogao da preživi to što oni iznesu na leđima. Bilo je i zanimljivih bosanskih priča, kao što je priča o muslimanki koja je klanjala u popovoj kući.

Tada shvatimo da ima dobrih ljudi, sloge i ljubavi među njima.

Ova priča je drugačija, radi se o majci koja je sve dala za svoju decu, teško živi, ali je sačuvala razum i zna da odreaguje kad treba. Rođenog sina je prijavila policiji zbog nasilja u porodici. On joj je to zamerio, a narod je svestan kakvu je žrtvu napravila da bi uradila pravednu stvar.

Bahrija iz Tarčina iz Bosne ima tešku životnu priču. Usred rata muž ju je ostavio i otišao drugoj ženi.

Tad je najstarije dete imalo šest godina, a blizanci dve.

Sad je baka Bahrija ostala sama i bolesna, nema ko ni da je obiđe.

Otkako zna za sebe, Bahrija kaže da joj je težak život. Od detinjstva pa do dan danas, kaže da je išla iz problema u problem.

"Živela sam u porodici gde mi je otac bio alkoholičar. Nisam volela što trpim nasilje u porodici. Muž mi je bio problematičan... Borila sam se koliko sam mogla".

Imala je samo 19 godina kad se udala u Čapljinu i tu živela 10 godina do rata. Kad je počeo rat, njen muž je upoznao ženu u Foči, otišao sa njom i Bahriju ostavio sa troje dece samu.

"Starijeg sina sam sama odškolovala, mlađi je bio malo problematičan i imam ćerku invalida. Ona se nalazi u zavodu za lica sa invaliditetom, ponekad mi dođe, dovedu je da bude malo sa mnom. Nemam nikakva primanja i hranim se u Narodnoj kuhinji."

Kad ju je muž ostavio imala je 29 godina i nikad se nije udavala posle toga.

"Mlađi sin živi na selu, stariji sa mnom u kući i sa njim sam imala mnogo problema".

Kaže da je deca ne obilaze, ništa joj ne pomažu, a da je jezivu scenu imala sa starijim sinom.

"Uveče nekad oko 22 časa uletio mi je unuk stariji, odmah sam videla da nešto nije u redu. Došao je sa koferima i plače. Tad mi je rekao "Bako, tata se napio, istukao nas je i isterao napolje". U tom momentu nisam ni o čemu drugom razmišljala, nego da odmah pozovem policiju."

Kaže da je rekla policiji: "Dođite i uhapsite mog sina, tukao je snaju i decu, uradite to da ne bi nešto gore napravio".

Kad je njen sin dobio pritvor, snajka je došla kod Bahrije i ispričala je šta se dešava.

"Ja sam se iznenadila šta je moj sin napravio, možda sam se ogrešila jer je moje dete, ali opet bih mu zvala policiju kad bih saznala da je nasilje u porodici."

Od taga njen sin ne dolazi kod Bahrije

Njen sin je bio tri meseca u zatvoru u Zenici. Majci je zamerio što je zvala policiju i zbog toga ne dolazi da je obiđe. Ne obilazi je, zna da majka nema od čega da živi, tako je odlučio da joj se sveti.

"Snajka mi je došla plačići u to doba, pa bila bih nenormalna žena kad bih branila sina koji maltretira ženu i decu. Bilo je logično da ću tako da odreagujem. Nijedna žena nije zaslužila tako nešto".

Stil/Bosanac tiro