Stalno sam vređala svekrvu i osuđivala je za svaku svađu sa mužem: A onda je ona za mene uradila najlepšu stvar na svetu

Dina (53) iz Zagreba je prilično bila ubeđena u ustaljeno mišljenje da svekrve i snaje nikako ne mogu zajedno, te da je taj odnos uglavnom osuđen na propast. I sama je u početku bila kivna na majku svog muža, jer je nije podržavala kada se žalila na njega. Međutim, iako je mislila da joj nikada nije držala stranu, u ključnom momentu Dininog života svekrva je za nju uradila neverovatnu stvar - pomogla joj je da dođe do doktorske diplome.

Ističe da su upravo njena tolerancija i miroljubivost bili ključni za prosperitet porodice.

“Evo, ja baš želim stati u obranu svekrva, odnosno baka. Kad sam bila mlađa, mislila sam da je strašno što je svekrva Marija uvek zagovarala svog sina. Znala sam je nazvati ljutito i reći da joj sin ne zna spariti ni čarape, a kamoli nešto drugo, a ona bi samo rekla da on radi duže od mene na poslu, pa će čarape složiti kad dođu na red. I onda bi na kraju dodala: "Reći ću mu i ja da malo uskoči doma". Ali nikad, nikad nije držala moju stranu, i to mi je išlo na živce”, rekla je gospođa Dina.

Ali, danas joj je jasno da je takva reakcija bila veoma mudra sa svekrvine strane.

“Niti se ona izložila da se zameri sinu, niti je pravila još veći razdor među nama. Kakva je, pokazalo se zapravo kad su došla deca. Tada je zaista uradila sve da nam bude od pomoć i bude baka za poželeti. Živela je jednu ulicu od nas i nakon što je umro svekar, ona je svoju kancelariju preselila u stan, da ne plaća više zakup. Ali, smanjila je svoje poslovne obaveze samo da ode po svoje prvo unuče u vrtić, da mu spremi hranu i prošeta sa njim, kako ono ne bi čekalo nas do 17h u zatvorenom i zagušljivom prostoru. Tako je bilo i s drugim detetom”, iskrena je Dina.

Podvlači da je bila brižena, ne samo prema deci, već i prema njoj i sinu.

“I nas je često pozvala na ručak, a onda bi svoj posao završavala, ako je trebalo, i kasno u noć. Znala je čak i reći: Nemoj plaćati čistačicu, doći ću ti ja u subotu ujutro opeglati. Donela bi nam ponekad ručak i po dva dana i nedelji nismo morali da brinemo o tome. Ne mogu vam opisati koliko mi je to značilo”, prizanje.

Upravo zbog svesrdne pomoći svoje svekrve, koja je sada u penziji, pre petnaestak godina odlučila je da upiše doktorkske studije.

“Imala sam dobru poziciju na poslu, ali želela sam da upišem doktorat, jer sam smatrala da će mi to biti važno za dalji put u karijeri. I da, uspela sam doktorirati i to samo zahvaljujući mojoj svekrvi koja je dala sve od sebe da mi olakša to razdoblje. Iskreno sam joj zahvalna, naročito jer moja majka živi 600 kilometara od mene, starija je i nikad nije bila fleksibilna u smislu da putuje do nas”, otkriva Dina.

Cela porodica se tada udružila da ona izgura na fakultetu.

“Muž je ujutro vodio decu u vrtić i školu, a svekrva je starijeg sina dočekala ga kod nas u kući i pisala s njim domaće, a onda bi otišla s njim po malog u vrtić. Slala nam je fotografije kad su radili nešto zabavno, na primer, zajedno su čistili lišće oko kuće."

“Zalivala nam je cveće, prostirala nam veš, sve što je stigla uz učenje i zabavljanje svojih unuka. Tada sam shvatila da nije važno stavlja li pribor za jelo stavlja na mesto ili sve pomeša. Nije mi više bilo važno ni jesu li peškiri posloženi po bojama. Mislim da sam tada odrasla u svakom pogledu. Volela bih biti barem približno tako dobra svekrva svojim snahama - zaključila je Dina za portal "Moje vrijeme".