"Moji roditelji su katolici, ja nisam imala ništa od toga da verujem u Boga": Zbog ovoga smo odlučili da krstimo Novaka
Dijana Đoković je otvorila dušu i iskreno pričala o veri, ali i o momentu koji je bio prekretnica u Noletovoj karijeri
Izvor: Ivana Bogićević
Dijana Đoković, majka jednog od najboljih tenisera svih vremena Novaka Đokovića, imala je neobično odrastanje u vremenu kada su na snazi bile mnoge zabrane. Iako joj odmalena nije bila usađena vera, zahvaljujući majci svog supruga, poželela je da krsti naslednike, a potom i sama da pređe u pravoslavlje.
Naime, Dijana smatra da je porodica osnova svega, te ako u njoj vlada harmonija, ništa nije nemoguće i neostvarivo.
- Porodica je ključ svega, baza, bez porodice mislim da ne bi bilo takvog uspeha. Mi smo dali, pre svega, Novaku, a onda i Marku i Đorđu, snagu da prebrode sve nedaće sa kojima su se susretali. Marko i Đole su imali neke svoje probleme. Eto, Đole nije hteo da priča, tek sad ih saznajem i stvarno sam zapanjena da on meni takve stvari nije govorio. Ali, opet, i to je neki proces odrastanja. Ja i dan-danas učim neke stvari, i od dece, da bude iskrena. Koliko sam ja njima prenosila neka svoja znanja i mudrosti, tako sada ja učim od njih. Ponosna sam na to da su prevazišli mene i oca, to je sjajna stvar - istakla je Dijana.
Blagoslov patrijarha Pavla bio je prekretnica u Noletovoj karijeri.
- Zvali smo ga živi svetac. Jednostavno se desilo da smo mogli da odemo kod našeg pokojnog patrijarha dok je bio u bolnici na VMA. Novak je sedeo na jednoj stolici pored njega, patrijarh je bio u fotelji u blaženom polusnu. Đakon koji je bio sa njim pokušao je da ga porbudi. Doneli smo mu Novakovu monografiju kada je 2008. osvojio svoj prvi grend slem. Objašnjavao mu je da je Novak tu, međutim on je spavao. Kada mu je đakon rekao da je došao da ga blagoslovi, u jednom trenutku on je otvorio oči. Ja sam tada u tom momentu videla da su to nebesko plave oči. Samo je podigao ruku i blagosiljao Novaka. Mislim da je to bila velika prekretnica u Novaku, jer tada osvaja Dejvis kup koji je bio odskočnica za sve dalje - objasnila je Dijana u emisiji "Dok anđeli spavaju".
Svekrvine reči su je naterale da razmisli o krštenju naslednika.
- Moji roditelji jesu katolici, ali su ih partija i komunizam vaspitavali, izjašnjavali su se kao Jugosloveni. Mene nisu učili odmalena, niti sam ja imala nešto od toga da verujem u Boga, niti smo slavili Uskrs, niti Božić. Nisam mogla to da penesem na svoju decu, jer ja nisam imala - iskrena je Dijana, te objašnjava da ni u Srđanovoj porodici nisu bili kršteni:
- Ni u Srđanovoj porodici niko nije bio kršten, jer tada nisu smeli. Pokojna majka Srđanova, koja je imala vrlo tešku bolest - rak kože, pred kraj života jako je želela da krsti svoju decu. Tako da smo mi u maju 1992. odlučili da ih krstimo, Novak je imao tada pet, Marko ni godinu dana - ispričala je.
Naglašava da je sve moguće, samo ako poželimo.
- Čuda se dešavaju, ako veruješ u njih i sve je moguće, samo ako poželiš nešto. Mi smo svi zaista imali jaku veru da će on postati to što jeste. I to smo nekako preneli ili prizvali, to ne umem da objasnim, ali smo, kako se kaže, poslali poruku univerzumu. I zaista nam se ispunila. Od početka smo govorili da će biti najbolji.
Pored vere, smatra da je bitno doživotno obrazovanje u svakom smislu.
- Novak je znatiželjan. Obrazuje se, čita sve što mu padne pod ruku. Eto, i ta ishrana koja njemu prija, ne znam da li bi meni, ali ne mogu ništa da kažem, jer mi je zatvorio usta svojim rezultatima. To što smo mi navikli na meso i smatrali da je crveno mesto jedini izvor proteina, on je dokazao da nije svojim uspesima.
Ostati čvrsto na zemlji u trenu najvećeg uspeha je velika pobeda nad samim sobom.
- Mislim da je Novak ostao čvrsto na zemlji. Kad je bio mlađi, svi su ga tapšali po ramenu i govorili da će biti najbolji, jednostavno ti pune uši, i onda dobiješ krila. Ali, treba ih malo skresati i spustiti na zemlju, kako bi ostao realan. Jer, on je teškom mukom sve to stekao i žao bi mi bilo da poleti tek tako. On je stvarno ostao prizeman, pokazao je da shvata neke stvari vrlo racionalno i da ne prihvata ništa zdravo za gotovo. Ništa se ne podrazumeva, sve moraš teškom mukom da stekneš, on je sve svojim znojem i krvlju sam uradio. Mi smo tu bili da ga poguramo i pomognemo, ali on je taj koji igra na terenu, koji pada, krvari, koji se znoji i ima probleme i psihičke i fizičke. Mi smo tu samo da ga guramo - zaključila je.