Simptomi mioma materice: Bolest koja nikako ne treba da se prepusti slučaju
Bol u stomaku, nadimanje, anemija i neuredne menstruacije neki su od simptoma
Autor:
Nedavno ste bili kod ginekologa i rekao vam je da imate miom materice. Uplašili ste se i nije vam svejedno. Ipak, ne brinite previše jer je miom najučestaliji benigni tumor materice.
Uglavnom ne pravi probleme dok je mali. U zavisnosti od toga da li u sastavu mioma prevlađuju glatke mišićne ćelije ili fibrozno vezivno tkivo, oni se u stručnoj literaturi zovu još i lejomiomi ili fibromiomi.
Klinička ispitivanja potvrđuju da se ti tumori najčešće javljaju u reproduktivnom periodu života žene. Njihova učestalost posle 35. godine života je do 30 odsto. Pre puberteta su izuzetno retki, kao i posle menopauze. Dokazana je hormonska uslovljenost pojave mioma.
Prvo se javljaju bez simptoma
Najveći broj mioma materice u početku razvoja protiče bez ikakvih simptoma, koji se obično javljaju tek kad miom dostigne izvesnu veličinu i počne da pritiska susedne organe, najpre mokraćnu bešiku, uretru ili mokraćovod i rektum. A onda počinju bolovi u stomaku, nadimanje donjeg dela stomaka i bol u leđima. Česti simptomi mioma materice su i neuredne menstruacije, anemija, sterilitet, spontani pobačaji ili, ako se trudnoća iznese do kraja, u porođaju mogu nastati različite komplikacije, kao što su slabe porođajne kontrakcije.
Podela mioma
- cervikalni - unutar tkiva grlića materice -
- submukozni - neposredno ispod sluznice materične duplje
- subserozni - ispod seroznog pokrivača materice
- intraligamentarni - unutar prednjeg ili zadnjeg širokog ligamenta materice
Mogu dovesti do steriliteta
Svaka četvrta žena ima miom materice, to je najčešći benigni tumor. Obično se javlja kod žena koje su pred menopauzom, a može da se javi i kod mlađih.
Miomi mogu da izazovu obilno krvarenje i bol jer s vremenom rastu i pritiskaju nerve. Žena zbog obilnog krvarenja može da postane anemična i tada je terapija neizbežna.
Miomi vrlo retko prelaze u maligne tumore, ali mogu dovesti do steriliteta. Svaka žena koja ih ima trebalo bi redovno da ide na ginekološke preglede kako bi se pratio njihov rast. Ukoliko se desi da rastu velikom brzinom, terapija i lečenje su neophodni. Postoje lekovi koji mogu da zaustave njihov rast, a lečenje može da bude i operativno.