OVE POZNATE LIČNOSTI SU IZGUBILE VOLJENE NA NAJBRUTALNIJI NAČIN: Njoj je majka ubila oca, a ona ovako ostala bez brata
Uprkos slavi i uspehu, život mnogih poznatih ličnosti nije bio med i mleko, a neki su izgubili članove svoje porodice na nasilan način
Izvor: Milica Krajnović
Ubistvo voljene osobe može ostaviti pojedince sa dubokom emocionalnom i psihološkom traumom, pa čak i promeniti način na koji gledaju na svet. Možda će vas iznenaditi kada još jednom čujete da poznate ličnosti nisu izuzetak. Od nasilja oružjem do zlostavljanja u porodici, ove poznate ličnosti su iskusile nezamisliv bol gubitka voljene osobe zbog besmislenog čina agresije.
Šarliz Teron je glumica nagrađena Oskarom koja je rođena i odrasla u Južnoj Africi. Iako se čini da joj sada sve ide, život nije uvek bio tako lak za njeno odrastanje. Nažalost, veliki deo njenog detinjstva i majčinog života prošao je u terorisanju od strane njenog oca alkoholičara, Čarlsa Terona.
Godine 1991., kada je Šarliz imala 15 godina, njen otac je kao i obično došao kući pijan, samo što je ovoga puta pretio da će ubiti Šarliz i njenu majku. Vrlo brzo su shvatili da je to više od pretnje kada je ispalio dva hica, na sreću promašivši oba. Odlučna da zaštiti svoje dete, Šarlizina majka je donela još jedan pištolj i uzvratila vatru, ubivši svog muža. Konačno, bili su bezbedni.
Iako je njena majka znala da je to bilo ispravno, ona je ipak ubila čoveka i plašila se da će za njen postupak biti teških posledica. Srećom, kada su južnoafričke vlasti istražile pucnjavu, otkrile su istinu o kućnom životu porodice Teron.
Njihova istraga je otkrila da su bili u situaciji ili njihov život ili njegov, te su proglasili Čarlsovo ubistvo opravdanom upotrebom samoodbrane. Protiv Šarlizine majke nikada nije podignuta optužnica i mogli su da počnu da obnavljaju svoje živote zajedno. Pošto je tada imala samo 15 godina, Šarliz je bilo lakše da kaže ljudima da je njen otac poginuo u saobraćajnoj nesreći umesto da pokušava da objasni njihovu situaciju. Tek kako je starila, shvatila je „što više pričamo o ovim stvarima, sve više shvatamo da nismo sami ni u čemu od toga“.
Majkl Džordan, jedan od najvećih košarkaša svih vremena, tragično je izgubio svog oca Džejmsa Džordana nasilnim zločinom. 1993. Džejms Džordan je nestao na putovanju u Severnu Karolinu. Posle nedelja potrage i istrage, njegov crveni Leksus je otkriven u blizini Fajetvila u Severnoj Karolini.
Samo 60 milja dalje njegovo telo u raspadanju pronađeno je sakriveno u močvarnom području. Smrt njegovog oca imala je dubok uticaj na Majkla Džordana, i objavljeno je da je tokom sledeće sezone napravio pauzu od košarke kako bi tugovao i nosio se sa gubitkom. Kada se Majkl oporavio od gubitka, nastavio je da briljira na terenu i čak je osvojio nekoliko NBA šampionata sa Čikago Bulsima. Međutim, tokom njegove karijere formirane su brojne teorije zavere o smrti njegovog oca.
Kako se ispostavilo, Džejms je stao da odspava i dva tinejdžera su ugledala prozor mogućnosti. Nakon što su pokušali da mu ukradu automobil, Danijel Grin i Lari Demeri su na kraju pucali i ubili Džejmsa.
Međutim, ovo je samo jedna od mnogih teorija. Neki su sugerisali da njegova smrt nije bila nasumičan čin nasilja, već rezultat zlokobnije zavere. Ove teorije je podstakla činjenica da je Džejmsovo telo pronađeno u udaljenoj oblasti i da zločin nije rasvetljen nekoliko meseci. U stvari, neki čak veruju da bi njegovo ubistvo moglo biti povezano sa kockarskim dugovima njegovog sina. Međutim, nisu predstavljeni verodostojni dokazi koji podržavaju ove teorije i vlasti su izjavile da je slučaj rešen.
Dženifer Hadson je poznata po njenoj uspešnoj karijeri u pevanju i glumi. Međutim, dok je njen uspeh česta tema razgovora, njena tragedija iz 2008. nije. Dok je bila na vrhuncu koji je usledio nakon objavljivanja njenog debi albuma, Dženifer je primila vest da su njeni majka i brat ubijeni u svom domu u Čikagu.
Štaviše, njen sedmogodišnji nećak je nestao i pretpostavlja se da je kidnapovan. Nažalost, vlasti su pronašle njegovo malo beživotno telo samo tri dana kasnije. Ova besmislena ubistva počinio je Vilijam Balfur, otuđeni muž njene sestre. Kasnije je otkriveno da je Vilijam više puta pretio životu porodice. Kao što možete zamisliti, Dženifer je odvojila malo vremena za sebe i svoju porodicu, udaljavajući se od reflektora.
Dok je Vilijam trunuo u zatvoru, Dženifer je odlučila da oda počast članovima svoje porodice koje je oteo. Tada je došla na ideju da osnuje Hudson-King fondaciju za porodice ubijenih žrtava.
Prema rečima zvezde, svrha fondacije je bila „da brine o potrebama porodica koje su izgubile rođake zbog nasilnog zločina“. Kroz svoju fondaciju, Dženifer Hadson nastavlja da se zalaže za žrtve nasilja i njihove porodice, istovremeno podižući svest o uticaju nasilja na zajednice. Rad na ovoj fondaciji pomogao je zvezdi da pronađe snagu da se vrati na posao i čak izda dva nova albuma.
Sofia Vergara jedna je od najplaćenijih televizijskih glumica. Iako mnogi ljudi to već znaju, malo njih zna da ona zapravo ima bogato poreklo. Dok je odrastala u Kolumbiji, porodica Vergara je bila izuzetno poznata, a članovi njihovih porodica često su čak bili i meta.
Jednog dana, Sofijin stariji brat, Rafael, napravio je grešku što je napustio kuću bez svojih telohranitelja. Ovo je bila savršena prilika za kidnapere i nisu je pustili uzaludno. Dok je pokušavao da ga otme, Rafael se borio i na kraju je upucan i ubijen u tom procesu. Ubrzo nakon ove tragedije Sofija i njena porodica su odlučili da emigriraju u Sjedinjene Države.
Gubitak njenog brata bio je ne samo razarajući, već i pritisak koji je njenoj porodici bio potreban da napusti zemlju. Iako bi Kolumbija uvek bila njihov dom, više nije bilo bezbedno za njihove voljene.
Nakon što su se preselili u Majami u pokušaju da počnu ispočetka, porodica Vergara je verovala da su u stanju da svoje nevolje ostave iza sebe. Nažalost, to nije bio slučaj. Činilo se da je gubitak njegovog starijeg brata bio preveliki problem za Sofijinog mlađeg brata Hulija. Nakon brojnih hapšenja vezanih za drogu, porodica je morala da gleda kako je deportovan i primoran da se vrati u Kolumbiju 2011.
Bonus video: