SVOJIM RUKAMA NAPRAVILI KUĆU OD 120 KVADRATA ZA 20 000 EVRA: Račune nemaju, a svež vazduh kao da im prolazi kroz zidove

Priča o Đupovcima iz Šapca, Milanu i Nadi koji su pre šest godina odlučili da u okolnom selu izgrade starinsku i zdravu kuću od slame i blata i tu iz grada pređu da žive sa decom, oduševila je Srbiju.

Svi su pohvalili mladi i vredan bračni par koji je doslovno svojim rukama uz pomoć drugara na mobi podigao svoj dom iz snova. Reč je o 120 kvadrata za koje su u to vreme, 2017. kad su počeli izgradnju, odvojili 20.000 evra.

Kada uđete u ovu kuću, osim što zagledate zidove, krov, pod i druge detalje od prirodnih materijala, prvi utisci koje ostavlja su osećaj čistog, svežeg vazduha, koji kao da „prolazi“ kroz zidove, zatim miris drveta, a u isto vreme i prijatna temperatura.

Nada (43) i Milan (40), farmaceut i profesor fizičkog vaspitanja i njihovo troje dece (dva dečaka i devojčica) kažu da su se navikli na ovakvu "prirodnu" atmosferu, jer su u kući od slame već prezimeli zime, a ovde se uselili početkom 2018. godine.

Godinu dana ranije, od kada se pročulo da u Jevremovcu kod Šapca jedna porodica gradi ovu, današnjim generacijama nesvakidašnju kuću, Đupovci su dospeli u žižu javnosti.

Na početku, postavljala su im se razna pitanja, između ostalih i "Da li oni to kopaju bazen?", "Zbog čega im je temelj ravan, a ne trakast kao kod klasične kuće", "Da li će trska na krovu propustiti vodu?" "Šta rade sa snegom na krovu?" i slično.

Krov je napravljen pod uglom od 45 stepeni, pa se sneg i kiša na njemu ne zadržavaju. Činilo se da su svi zaboravili da se nekada davno živelo u sličnim kućama, daleko zdravije nego danas u betonu, kao i da je ovaj tip objekta neuporedivo jeftiniji od kuće od cigle i betona.

- Kad su stigle bale od slame, prolaznici su se pitali da li pravimo senjak, a onda kada je "nikao" dimnjak, bilo je jasno da je to stambeni objekat. Gradnju smo počeli u aprilu 2017. godine i završili do Nove godine. Pre toga, živeli smo u Šapcu, u stanu, u zgradi pored koje je baš bilo bučno. Kafići, parkinzi, gužva... - seća se Nada za Priče sa dušom.

Poželeli su da odu negde drugde, a kao pravi trenutak ističu period od dve godine, dok je Nada bila na porodiljskom sa trećim detetom. Imala je vremena da istražuje po internetu kakve kuće postoje, a da nisu skupe. U to vreme su otplaćivali kredit za stan i bili su pri kraju.

- Ja sam želela brvnaru od oblica, sa izolacijom od debelih balvana, ali je bila preskupa. Na kraju smo odabrali kuću od slame, u kojoj su zidovi od bala slame, umetnuti između drvenih greda, i izmazani blatnim malterom u tri sloja sa obe strane. Krov je od trske, kuća je uglavnom od drvene konstrukcije i malo je podignuta soklom od cigle. Ovde je sve prirodno osim betonske ploče i hidroizolacije koju čine bitulit i kondor - objašnjava Nada.

Struju dobijaju od sunčeve energije, preko solarnih panela. Tu su i kolektori za zagrevanje vode u bojleru. Voda im stiže sa bunara. Greju se na drva, preko peći sličnoj raketnoj, koju su sazidali po nacrtima organizacije "Uzume" iz Francuske.

Izolacija je dobra, a kako kažu, do polovine februara ove godine potrošili su svega tri kubika drva. Nemaju televizor, ali imaju računar i internet. Hranu spremaju u peći na drva i na šporetu na plin.

Kuća ima 120 kvadratnih metara (po 52 u prizemlju i na spratu) kao i 16 kvadratnih metara na verandi, pod staklom.

- Naši roditelji su bili pomalo skeptični, sve ovo im je bilo neobično. Ljudi u Srbiji jednostavno nisu navikli na takav način gradnje - kažu Đupovci i prisećaju se kako su napravili korak napred i krenuli od nule.

- Ne žalimo mi za gradom. Ali, na primer, kada koristite solarne panele, onda ne možete da imate struju u svakom trenutku, odnosno ne možete da upalite deset uređaja odjednom. Potrebno je napraviti raspored aktivnosti, ali vas to ništa ne košta. Imamo i baterije koje akumuliraju struju, pa stvorimo zalihe i za 15 dana. Život na selu i u prirodi je prijatan, ustajemo rano, a isto tako u zimsko vreme idemo ranije na spavanje. Sa takvim načinom života, biološki sat se pomera i usklađuje. Normalno je da u gradu ljudi ležu kasnije, jer sve sija do ponoći i duže - saglasni su Milan i Nada.

Jedan deo placa od 11 ari posvetili su bašti, a planiraju da kupe kokoške i jednu kozicu. Deca su se uveliko navikla na život na selu, na svež vazduh, na boravak na imanju. Najstariji sin ide u seosku školu. Nada kaže da im je cilj bio da decu naviknu na prirodu, šumu i zdravo okruženje.

Kao devojčicu, otac me je često vodio na Cer, gde imamo dosta zemlje i šume. Želela sam da tu ljubav prenesem i na svoju decu. Dok sam bila na porodiljskom, imala sam vremena za razmišljanje i da malo usporim. Shvatila sam da deca u gradu nisu srećna: leti im je prevruće, a zimi nemaju kud. Na selu naša deca imaju svoje dvorište, a imaće i svoje životinje, naučiće kako se gaje biljke i vratiće se našim korenima - priča Nada.

Zaključili su da žele da ih osposobe da u slučaju teških vremena mogu sami sebi da obezbede hranu i da nauče da gaje životinje.

- Želeli smo svi da se vratimo malo unazad, uprkos svemu - poručili su Nada i Milan.

Stil / Espreso

Bonus video: