KAKO JE ALEKSANDRA POSTALA HUREM: Kada je među 300 žena video nju, SULTAN je uradio OVO, narod ju je proglasio VEŠTICOM

Sultanija Hurem smatra se za najmoćniju ženu u istoriji. Zašto? Zato što je Sultan Sulejman Veličanstveni radio upravo ono što je ona htela.

Hurem je bila i prva žena u stogodišnjoj tradiciji koja je oslobođena ropstva i udata za sultana, da bi nakon smrti princa Mustafe bila jedina naslednica Majka sultanija.

A kako je sve počelo?

Zvala se Anastasija ili Aleksandra La Rossa ili Rokselana. Bila je ćerka ukrajinskog pravoslavnog sveštenika. Kada je imala oko 13 godina, odvedena je u belo roblje u Osmansko carstvo. Imala je istu sudbinu kao i milioni devojčica uzrasta od 6 do 13 godina koje su kupovane za bogata domaćinstva, za višu klasu ili sultane, da bi tamo radile teške poslove, služile kalfe, bile družbenice ili dvorske dame.

Aleksandra se tako našal na dvoru Ibrahim-paše koji ju je iz zahvalnosti kupio za Sultana Sulejmana. A onda je Aleksadra došla u harem zajedno sa 300 drugih robinja.

Pričalo se da je bila vitka, bela, sa vatreno crvenom kosom i zelenim očima, koja je imala veselu narav, koja se rado smejala i šalila. Zbog toga joj je Sultan dao ime Hurem, što znači "nasmejana, radosna".

Kao i sve mlade haremske dame, ona je u početku dobijala lekcije turskog jezika i islama. Učila je čitanje i pisanje ljubavnih pisama, šivenje i pletenje, pevanje, ples, sviranje jednog muzičkog instrumenata, pa i vežbanje ljupkog i gracioznog hoda. One koje su bile posebno lepe i zanosne robinje i koje su imale šanse da postanu sultanove konkubine, učene su još posebnim erotskim veštinama.

Dvanaest najatraktivnijih i najtalentovanijih robinja su bile određene kao "gedikli", sultanove sobarice, koje su imale obavezu da ga oblače, kupaju i hrane. Kao "gošće" u sultanovoj postelji imale su šansu da postanu njegove miljenice "ikbal", a ako bi ostale trudne i rodile decu gospodaru, dobijale su počasno zvanje sultanske "konkubine" ili „kadine“, "haseki sultanije", a samo udajom postale bi prave sultanije.

Kako je zavela Sultana?

Aleksandra je lako privukla Sulejmanovu pažnju i ubrzo je postala njegova "saputnica" u krevetu. Sulejman je bio opčinjen njom. Ona je bila odličan prijatelj, saborac, poverenik i ljubavnica za primer. Ono što nikome nije smeo da kaže, govorio je njoj.

Polako ali sigurno, Sultan je zanemarivao svoju glavnu ženu Mahidevran, koja mu je rodila troje dece, od kojih je samo Mustafa ostao živ.

Aleksandra je uskoro zatrudnela i rodila sina Mehmeta. Tada se rađa i njen najveći strah, jer je najstariji sultanov sin imao pravo, da kada dobije sultanat, ubije svu svoju braću i tako sebi osigura mesto na tronu.

Sam Sulejman Veličanstveni nije morao da ubija svoju braću, jer je to uradio njenog otac koji je pogubio svoja dva mlađa sina i sedmoricu sinovaca kao i četvoricu braće, a sve kako bi osigurao nasledstvo svom sinu ljubimcu.

Aleksandra je potom rodila ćerku Mihrimah, koja je postala očeva mezimica i još dva princa, Selima i Bajazida. Zatim rađa i četvrto dete, sina Džihangira koj ije bio grbav i kao bogalj nije mogao da nasledi presto.

Sultan je opčinjen Hurem i dalje, a kao dokaz velike ljubavi, on udaljava svog najstarijeg sina Mustafu jer ga postavlja kao namesnika u grad Manis. Sa njim odlazi i majka, sultanova žena, da bi u palati ostala Hurem i Sultan.

Kada je druge robinje vremenom je poudavao za svoje paše, odlučio je da učini nešto što se nije dogodilo za 130 godina kod osmanlijskih sultana. Godine 1530. Sultan je organizovao svadbu.

- Ove nedelje se u gradu desio jedan sasvim izvanredan događaj, koji je daleko nečuven u istoriji sultana. Veliki gospodar Sulejman je jednu robinju iz Rusije, neku Rokselanu, načinio svojom caricom, i beše bogato slavlje. Ceremonija je održana u seralju (dvoru) i veselje je prevazišlo sve do sada poznate mere. Velike ulice behu noću osvetljene i bilo je mnogo muzike, i gozbe je bilo dosta za sve ljude. Kuće su ukrašene cvećem, i svuda su donete ljuljaške u kojima ljudi satima sede na veliko svoje zadovoljstvo. U starom hipodromu je podignuta velika tribina na kojoj su mesta za caricu i njene dame ograđene zlatnom ogradom. Tu su carica i njen dvor prisustovali jednom raskošnim turniru, u kome su učestovali hrišćanski i muslimanski jahači, zatim akrobati i mađioničari, i jedna procesija divljih zveri i žirafa, čiji su dugi vratovi doskoro dodirivali samo nebo... Ljudi mnogo govore o svadbi i niko ne može da kaže šta ona u stvari znači - izvestio je izvesni Englez Sir Džordž Jang, prenosi "Vikipedija".

Narod je bio ubeđen da je Hurem veštica, te da je nekom vradžbinom vezala Sultana za sebe.

- Sulejman je tako voli i toliko je odan, da se svi njegovi podanici čude i govore kako je ona njega opčinila. Nazivaju "ziadi" ili veštica. Zbog toga su ona i njena deca omraženi i u dvoru i u vojsci, ali niko ne sme ništa da kaže protiv nje, jer je on voli. Ja lično sam samo loše čuo o njoj i njenoj deci, dok se za prvorođenog (Mustafu) i njegovu majku (Mahidevran Gulbehar) govori samo dobro - napisao je mletački poslanik Da Zara tada, prenosi Ona.telegraf.rs

Ali njen uticaj na sultana je samo rastao. Kako je Sulejman zbog stalnih vojnih pohoda bio van kuće, održavali su kontakt preko pisama.

- Moj gospodaru, deo moje duše, koji si sunce moje zemlje i temelj moje sreće. Kada bi znao kako zbog našeg odvajanja moja duša gori i kako se cepa i kako moja ljubav prema tebi ne poznaje dana ni noći, kao bespomoćna tone u moru čežnja... - ostale su ubeležene njene reči, na šta joj je Sulejman odgovorio:

- Tvojoj ljubavi sinoć sam poslao moja osećanja. Dozvoli mi da kada te samo posmatram, meni se čini tvoja lepota kao jedan noćni leptir. Moja ljubljena, ti si svetlo, a ja leptir u tvojoj ljubavi. Kao kada bi se u ružinom vrtu lepote htelo uhvatiti ptica srca, tako je i stanje jednog zaljubljenog koji bi se uhvatio u mreži ljubavi.

Dok je Sultan bio neverovatno nežan prema Hurem, s druge strane bio je surov prema svima. Čak je svog najboljeg druga Ibrahim - pašu pogubio, jer mu je dozlogrdilo njegovo razmetljivo ponašanje. Tako mu je ostala samo Hurem, kao ljubavnica, drugarica i životna saputnica.

Godine 1543. umro je Mehmet, najstariji Sulejmanov i Rokselanin sin, što je kod nje izazvao stari strah da bi Mustafa, Sulejmanov prvi sin mogao da pogubi njenu preostalu decu. Sa mužem njene prve kćerke Mihrimah, Rustem-pašom koji je bio veliki vezir, Rokselana je pokušavala da ukloni potencijalnu opasnost od Mustafe, koji je naprasno optužen da je spremao obaranje svog oca. Sulejman je poverovao tim optužbama i pogubio Mustafu i njegovog 11-godišnjeg sina, svog sopstvenog unuka. Stupila je velika pobuna janičara, koju je sultan jedva umrio.

Mnogi su smatrali da je Hurem bila odgovorna za sve što se dogodilo.

Smrt sultanije Hurem

Sultanija je uskoro izgubila i najmlađeg sina Džihangira, koji nije mogao da preboli ubistvo svog voljenog polubrata Mustafe, a Rokselana je preostale godine života pokušavala da smiri sve veće rivalstvo između svoja dva preostala sina.

Čuvena sultanija Hurem preminula je na današnji dan 1558.godine i nije doživela to da se ambiciozni i vlastoljubivi Bajazit u borbi protiv brata posvađao i sa ocem i na kraju podigao pobunu protiv njega. Pobuna nije uspela i Bajazit je sa četvoricom sinova prebegao persijskom caru Tahmaspu, koji ga je prvo dobro primio, ali ga je na kraju izdao zarad 400.000 zlatnika koje je dobio od Sulejmana. Otac je nemilosrdno pogubio sina i četiri unuka.

Sulejmanu je kao uteha ostala odlučna i samopouzdana kćerka Mihrimah, koja je kod sultana preuzela ulogu svoje majke kao savetodavac i sagovornik. On je Hurem nadživeo osam godina, pre nego što je preminuo 1566. godine na poslednjem pohodu u Ugarskoj.

Poslednja želja sultanije Hurem

Pred smrt sultanije Hurem, par je neko vreme bio razdvojen. Kada su se sreli posle dužeg vremena, Sulejman ju je odveo da vidi radove na novoj džamiji, i tada joj je rekao da je njegova duša tamo, i da će mu srce zauvek ostati u toj građevini.

Sulejman joj je tokom života ispunio sve želje, ali poslednja želja dirnula ga je do srži i poslednji put pokazala kolika je bila ljubav Hurem prema njemu.

Znala je da će umreti i zamolila je sultana da i ona zauvek počiva na mestu gde je rekao da će njegovo srce i duša zauvek počivati - u toj džamiji, koja je dobila naziv Sulejmanija.

Želja joj je bila ispunjena, a i sam Sulejman ostavio je nakon smrti svoju poslednju želju - da ga sahrane pored nje, u istoj džamiji.

Sultan je nadživeo Hurem osam godina, i nakon njene smrti u njegovom životu nije bilo više nijedne žene.