SLIKALA SE ZA PLEJBOJ KAD JOJ JE BILO 48 GODINA I NIJE SE POKAJALA! Jedna od najlepših žena Srbije ne voli da radi OVO!

Suzana Mančić ima tu sreću ili nesreću da joj celog života prate svaki korak, čak i sad kad je zašla u zrele godine. Poznata voditeljka, pevačica i glumica još uvek fantastično izgleda, radi i - živi život punim plućima. Često je u centru pažnje zbog estetskih korekcija i braka sa "Simicom", grčkim biznismenom Simeonom Ocomokosom.

Ove godine biće pola veka kako radite, a mi živimo gledajući vas. Veliki jubilej. Da li ste ponosni?

- Pomalo sam u neverici. Kad prođoše tolike godine? I da, ponosna sam što sam za sve ovo vreme promene trendova, grešaka i uspeha imala snage i sreće da se održim u žiži javnosti.

Proteklih dana vrtela se vest da ste polomili obe noge, a to se dogodilo pre 13 godina! Kako ste vi doživeli ovo podsećanje?

- Kao prvo, vest uopšte nije tačna. Pročitala sam nedavno i da sam umrla - bože me sačuvaj, pa da su stradali najbliži članovi moje porodice... Moraš biti mnogo bolestan ili mnogo očajan i, naravno, bezočno beskrupulozan pa da pišes tako nešto.

Druga vest je da ste operisali kapke. Toliko žena danas radi slične intervencije, ali nekako se vama sve meri. Cena javnog života ili se pomno čeka da se predate godinama?

- E, ta je vest već tačna. Što bi se reklo, otvorila sam oči, progledala sam. To je mala hirurška intervencija koja donosi odlične rezultate. Ruski hirurzi Andrej Ros i Olga Nosova često gostuju u Beogradu i imala sam sreće da su nam se putevi sreli.

U jednoj TV emisiji ste rekli: "Kad će ta penzija?!" Izgledate tako kao da biste mogli da radite još deceniju. Čekate li zaista taj trenutak?

- Za 50 godina dinamične i raznovrsne karijere bilo je i umora i priželjkivanja penzije...

Kako zamišljate penzionerske dane? Pevali ste, glumili, napisali knjigu, o voditeljskom poslu da ne govorimo...

- Ko voli i želi da nešto radi, nastaviće... Meni se već po glavi uveliko roje misli i kroje planovi za nešto novo.

Svašta ste doživeli u životu, i lepo i ružno. Šta niste doživeli?

- Nisam doživela platinaste tiraže ploča, festivalske pobede ni solistički koncert u Sava centru. Ali vodila sam najprestižnije emisije, manifestacije i beležila uspeh na filmu i televiziji. I uvek uspevala da se održim u samom vrhu interesovanja publike.

Odrasli ste kao jedinica, ali uz stroge roditelje, pogotovo oca. Da li je ta strogost bila dobra po vas?

- Red mora da se zna i strogost vas usmerava i izgrađuje. Moji su roditelji bili izuzetni po mnogo čemu: lepi ljudi, pametni, obrazovani, strogi ali pravični, poklanjali su mnogo ljubavi meni jedinici, ali su od mene očekivali maksimalne rezultate. Da budem pristojna, vredna - prvo domaći zadatak pa igra - odgovorna, društvena, nesebična. I da mislim svojom glavom, da imam stav i da budem spremna da ga branim. Visoki ciljevi daju dobre rezultate.

Kasnije, kad ste postali majka dve devojčice, da li ste primenjivali recept svojih roditelja?

- Bogami, jesam! Bila sam stroga i zahtevna majka, ali su znale da u meni imaju čvrst oslonac. Da se primilo, vidim već sad. Bez straha ići u nove pobede, biti svestan svojih vrednosti i stalno se usavršavati, to treba mladom biću. Jer, jedna dobijena bitka je uspeh, ali dobijeni rat je trijumf.

Osim dece, prema kome ste bili najnežniji u životu?

- Trudila sam se da do kraja budem dobra, nežna i požrtvovana ćerka svojih roditelja, jer im mnogo dugujem. Vaspitana sam da ne odustajem, da branim svoje stavove, da vredno radim i da vodim računa o sebi. Odgajana sam kao vojnik. I to nije bilo loše!

Koliko ste zaokupljeni kućnim poslovima?

- Imam sreće da nam je kao član porodice jedna žena koja vodi računa o svima nama. Nekad nam i skuva, ali uglavnom je moje da kuvam i operem sudove. Prosto ne moram drugo - da moram, zasukala bih rukave jer sam navikla da živim u čistom i urednom. Mislim da je to normalno s obzirom na standard kojim živim celog života. Moja majka je imala kućnu pomoćnicu, pa zašto je ne bih imala i ja? Dosta je novca prošlo kroz moje ruke i potpuno sam egzistencijalno stabilna.

Podsetićemo mlađe čitaoce da je za vama jurilo pola nekadašnje Jugoslavije. A onda - brak s Nebojšom Kunićem, koji se završio razvodom nakon osam godina. U čemu je problem s lepoticama?

- Nema problema s lepoticama. One umeju da vole, da budu dobre domaćice i nežne majke, da grade dom i karijeru, pa očekuju da im se bar malo uzvrati. Ako to izostane - idemo dalje. Jer život treba živeti, zar ne!

Slikali ste se za srpski Plejboj kad više niste bili devojka. Šta vas je motivisalo da se obnažite i kako ste se osećali na snimanju?

- Samostalno i svesno sam donela tu odluku jer me je oslobodila predrasuda i donela jednu novu vrstu hrabrosti. Motivisali su me emancipacija, dvojaki standardi, lažni moral i hrabrost da pokažem kako zrelost žene može biti lepa i da je se ne treba stideti. Taj Plejboj bio je posvećen mojoj generaciji iz pedeset i neke. Bilo mi je 48 godina. Imala sam izuzetno profesionalnu ekipu i sve je išlo kako treba.

Često govorite o svojoj ljubavnoj prošlosti. Mislite li da je nekad bilo više prave strasti i romanse nego danas?

- Ljubav i strast nekako su vezani za prvu mladost. Šta se sve nije radilo zbog njih! Sada su to samo divne uspomene. Mala romansa pripada drugoj mladosti. Šta bih dala za malu romansu! Često to kažem svom mužu, i on se onda malo potrudi oko te romanse. Morate reći šta želite, zar ne? Mlade generacije mnogo idealiziju i sebe i druge, mnogo očekuju od partnera i boje se odbijanja i ostavljanja. Ko nije bio ostavljen, taj ništa ne zna o ljubavi.

Da li još uvek volite da izlazite uveče, da živite dinamično?

- Ja sam se naizlazila za tri života. Sve češće večeri provodim uz omiljene serije ili uz dobru knjigu. Ne propuštam priliku da skoknem do "Madere" ili "Kluba književnika", poslušam neki koncert, vidim pozorišnu predstavu. Ali ne više tako fanatično kao nekad.

Sada uživate s drugim mužem. Ćerke su odrasle, putujete, imate lepu vikendicu, divan stan, zdravi ste... Treba li još nešto za sreću?

- Sreća je trenutak koji kratko traje. Za sreću nekad treba malo, nekad malo više, ali taj dragoceni trenutak treba prepoznati, zgrabiti ga i veseliti se. Mnogo me još čeka, i mene i moju porodicu. Sreća je i ostvarivanje svojih želja. Moj san je bio da posetim Tadž Mahal, što sam nedavno i uradila!

Stil.rs/Ljilja Jorgovanović

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.